Лисдексамфетамин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лисдексамфетамин
Лисдеxамфетамине-Струцтурал Формула V.1.свг
Лисдеxамфетамине.гиф
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације< 1 х
Идентификатори
CAS број608137-32-2 ДаY
ATC кодNone
PubChemCID 11597698
DrugBankDB01255 ДаY
ChemSpider9772458 ДаY
ChEMBLCHEMBL1201222 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC15H25N3O
Моларна маса263,378

Лисдексамфетамин је органско једињење, које садржи 15 атома угљеника и има молекулску масу од 263,378 Da.[1][2][3][4][5]

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 8
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 1,1
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) -3,9
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 81,1

Референце[уреди]

  1. ^ Jasinski DR, Krishnan S: Human pharmacology of intravenous lisdexamfetamine dimesylate: abuse liability in adult stimulant abusers. J Psychopharmacol. 2008 Jul 17. PMID 18635707
  2. ^ Madaan V: Lisdexamfetamine dimesylate for childhood ADHD. Drugs Today (Barc). 2008 May;44(5):319-24. PMID 18548134
  3. ^ Krishnan S, Moncrief S: An evaluation of the cytochrome p450 inhibition potential of lisdexamfetamine in human liver microsomes. Drug Metab Dispos. 2007 Jan;35(1):180-4. Epub 2006 Oct 11. PMID 17035599
  4. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  5. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]