Ljudski virus korona HKU1

С Википедије, слободне енциклопедије
Људски вирус корона ХКУ1
Колонија ХцоВ-ХКУ1.
Класификација вируса е
(нерангирано): Вирус
Реалм: Рибовириа
Тип: инцертае седис
Ред: Нидовиралес
Породица: Цоронавиридае
Род: Бетацоронавирус
Подрод: Ембецовирус
Врста:
Људски вирус корона ХКУ1

Људски вирус корона ХКУ1 (HCoV-HKU1) врста је коронавируса, први пут откривена 2015. године која потиче од заражених мишева. Код људи, инфекција резултује најчешче болешћу горњих дисајних путева са симптомима прехладе, али може прећи и у упалу плућа и бронхиолитис.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Први пут је откривен у јануару 2005. године код двоје пацијената у Хонг Конгу, од тога код 71-годишњака који је болнички лечен са акутним респираторним дистрес синдромом и радиолографски потврђеном обостраном пнеумонијом. Оболели мушкарац се недавно вратио у Хонгконг из кинеског града Шенџен.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Скрининг анализом САРС-негативних назофарингеалних аспирата пацијената са респираторним болестима током епидемије САРС-а између 2002. и 2003, утврђено је присуство ЦоВ-ХКУ1 РНА у узолату узетом од 35-годишње жене с упалом плућа.[1]

Након почетних извештаја о открићу ХЦоВ-ХКУ1, вирус је откривен исте године код 10 пацијената на северу Аустралије. Респираторни узорци су сакупљени између маја и августа (зима у Аустралији). Истраживачи су открили да је већина позитивних узорака за ХЦоВ-ХКУ1 потекла од деце у последњим зимским месецима.[4]

Први познати случајеви на западној хемисфери откривени су 2005. године у болници Yале-Неw Хавен Хоспитал у Њу Хејвену, чији лекари су били радознали да открије да ли постоји ХЦоВ-ХКУ1 у њиховој области.

Прве познате случајеве на западној хемисфери открили су у децембру 2002. клинички виролози у болници Yале-Неw Хавен у Њу Хејвену (Конерктикат), изненађени појавом ХЦоВ-ХКУ1 у њиховом подручју. Одмах је спроведене студије са 851 новорођенчади и деце, у периоду од 7 недеља од децембра 2001. до фебруара 2002. Деца су такође подвргнута тестирању на хумани респираторни синцицијски вирус (РСВ), параинфлуенца вирус (типови 1–3), вирусе. грипе А и Б и аденовирусе користећи директно имунофлуоресцентно испитивање, као и хумани метапнеумовирус и ХЦоВ-НХ реакцијом у стварном времену ланчане полимеразе (РТ-ПЦР). Од 851 деце, два испитаника била је позитивна на ХЦоВ-ХКУ1, а осталих 849 негативно. Истраживачи су објавили да је сој изолован у Њу Хејвену сличан соју који је пронађен у Хонг Конгу.[5][6]

Овај сој пронађен у Њу Хејвену понекад је познат и као ХЦоВ-НХ (по граду Њу Хејвену, у коме је и откривен).[7]

У јулу 2005. пријављено је шест случајева у Француској. У тим случајевима француски истраживачи користили су побољшане технике за узимање вируса из узорака аспирата назофаринкса и столице.[1]

Вирологија[уреди | уреди извор]

Вирус корона ХЦоВ-ХКУ1 је један од седам познатих коронавируса који инфицирају људе, укључујући:[8][9]

  • ХЦоВ-229Е,
  • ХЦоВ-НЛ63,
  • ХЦоВ-ОЦ43,
  • МЕРС-ЦоВ,
  • изворни САРС-ЦоВ (или САРС-ЦоВ-1),
  • САРС-ЦоВ-2.[10]

Током истраживања није успео покушај открића челијских линије из ХЦоВ-ХКУ1, али је био успешно добијање комплетне геномске секвенцу.[11]

Комплетна секвенца генома ЦоВ-ХКУ1 је 29,926 нуклеотида, полиаденилирана РНА, са садржајем Г + C од 32%, најнижи међу свим познатим коронавирусима са доступним секвенцом генома. Филогенетска анализа открива да је ЦоВ-ХКУ1 нови коронавирус групе 2, и да је највише сродан са мишјим вирусом хепатитиса (МХВ). По томе се он разликује од осталих познатих хуманих бетакоронавируса, као што је нпр. ХЦоВ-ОЦ43.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Лау, С. К. П.; Wоо, П. C. Y.; Yип, C. C. Y.; Тсе, Х.; Тсои, Х.-w.; Цхенг, V. C. C.; Лее, П.; Танг, Б. С. Ф.; Цхеунг, C. Х. Y.; Лее, Р. А.; Со, L.-y.; Лау, Y.-л.; Цхан, К.-х.; Yуен, К.-y. (2006). „Цоронавирус ХКУ1 анд Отхер Цоронавирус Инфецтионс ин Хонг Конг”. Јоурнал оф Цлиницал Мицробиологy. 44 (6): 2063—71. ПМЦ 1489438 Слободан приступ. ПМИД 16757599. дои:10.1128/ЈЦМ.02614-05. 
  2. ^ Вабрет, А.; Дина, Ј.; Гоуарин, С.; Петитјеан, Ј.; Цорбет, С.; Фреyмутх, Ф. (2006). „Детецтион оф тхе Неw Хуман Цоронавирус ХКУ1: А Репорт оф 6 Цасес”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 42 (5): 634—9. ПМЦ 7107802 Слободан приступ. ПМИД 16447108. дои:10.1086/500136 Слободан приступ. 
  3. ^ Wоо, П. C. Y.; Лау, С. К. П.; Цху, C.-м.; Цхан, К.-х.; Тсои, Х.-w.; Хуанг, Y.; Wонг, Б. Х. L.; Поон, Р. W. С.; Цаи, Ј. Ј.; Лук, W.-к.; Поон, L. L. M.; Wонг, С. С. Y.; Гуан, Y.; Пеирис, Ј. С. M.; Yуен, К.-y. (2004). „Цхарацтеризатион анд Цомплете Геноме Сеqуенце оф а Новел Цоронавирус, Цоронавирус ХКУ1, фром Патиентс wитх Пнеумониа”. Јоурнал оф Вирологy. 79 (2): 884—95. ПМЦ 538593 Слободан приступ. ПМИД 15613317. дои:10.1128/ЈВИ.79.2.884-895.2005. 
  4. ^ Слоотс, Т. П.; МцЕрлеан, П.; Спеицхер, D. Ј.; Арден, К. Е.; Ниссен, M. D.; МацКаy, I. M. (2006). „Евиденце оф хуман цоронавирус ХКУ1 анд хуман боцавирус ин Аустралиан цхилдрен”. Јоурнал оф Цлиницал Вирологy : Тхе Оффициал Публицатион оф тхе Пан Америцан Социетy фор Цлиницал Вирологy. 35 (1): 99—102. ПМЦ 7108338 Слободан приступ. ПМИД 16257260. дои:10.1016/ј.јцв.2005.09.008. 
  5. ^ Еспер, Франк; Wеибел, Царла; Фергусон, Давид; Ландрy, Марие L.; Кахн, Јеффреy С. (2006). „Цоронавирус ХКУ1 Инфецтион ин тхе Унитед Статес”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 12 (5): 775—779. ПМЦ 3374449 Слободан приступ. ПМИД 16704837. дои:10.3201/еид1205.051316. .
  6. ^ Нинове, L.; Зандотти, C.; Дамбо, M.; Цолсон, П.; Цхаррел, Р.; Ноугаиреде, А. (2020). „Éпидéмиологие дес инфецтионс à цоронавирус ХЦоВ-ХКУ1 à Марсеилле, Франце”. Медецине ет Маладиес Инфецтиеусес. 50 (6): С195. ПМЦ 7441940 Слободан приступ. дои:10.1016/ј.медмал.2020.06.417. 
  7. ^ Цханг, Луан‐Yин; Цхианг, Бор‐Луен; Као, Цхуан‐Лианг; Wу, Меи‐Хwан; Цхен, Пеи‐Јер; Беркхоут, Бен; Yанг, Хуи‐Цхинг; Хуанг, Ли‐Мин; Каwасаки Дисеасе Ресеарцх Гроуп (2006). „Лацк оф Ассоциатион бетwеен Инфецтион wитх а Новел Хуман Цоронавирус (ХЦоВ), ХЦоВ‐НХ, анд Каwасаки Дисеасе ин Таиwан”. Тхе Јоурнал оф Инфецтиоус Дисеасес. 193 (2): 283—286. ПМЦ 7109937 Слободан приступ. ПМИД 16362893. дои:10.1086/498875. .
  8. ^ Вабрет, А.; Дина, Ј.; Гоуарин, С.; Петитјеан, Ј.; Цорбет, С.; Фреyмутх, Ф. (2006). „Детецтион оф тхе Неw Хуман Цоронавирус ХКУ1: А Репорт оф 6 Цасес”. Цлиницал Инфецтиоус Дисеасес. 42 (5): 634—639. ПМЦ 7107802 Слободан приступ. ПМИД 16447108. дои:10.1086/500136. .
  9. ^ Вабрет, А.; Дина, Ј.; Брисон, Е.; Броуард, Ј.; Фреyмутх, Ф. (2008). „Цоронавирус хумаинс (ХЦоВ)”. Патхологие-Биологие. 57 (2): 149—160. ПМЦ 7125620 Слободан приступ. ПМИД 18456429. дои:10.1016/ј.патбио.2008.02.018. 
  10. ^ Еицкманн, M., С. Бецкер, Х. D. Кленк, Х. W. Доерр, К. Стадлер, С. Ценсини, С. Гуидотти, V. Масигнани, M. Сцарселли, M. Мора, C. Донати, Ј. Х. Хан, Х. C. Сонг, С. Абригнани, А. Цовацци, анд Р. Раппуоли. 2003. Пхyлогенy оф тхе САРС цоронавирус. Сциенце 302:1504-1505
  11. ^ Гуан, Y., Б. Ј. Зхенг, Y. Q. Хе, X. L. Лиу, З. X. Зхуанг, C. L. Цхеунг, С. W. Луо, П. Х. Ли, L. Ј. Зханг, Y. Ј. Гуан, К. M. Бутт, К. L. Wонг, К. W. Цхан, W. Лим, К. Ф. Схортридге, К. Y. Yуен, Ј. С. Пеирис, анд L. L. Поон. 2003. Исолатион анд цхарацтеризатион оф вирусес релатед то тхе САРС цоронавирус фром анималс ин соутхерн Цхина. Сциенце 302:276-278.
  12. ^ Хурдисс, Даниел L.; Друлyте, Иева; Ланг, Yифеи; Схаморкина, Татиана M.; Пронкер, Матти Ф.; Ван Куппевелд, Франк Ј. M.; Снијдер, Јоост; Де Гроот, Раоул Ј. (2020). „Црyо-ЕМ струцтуре оф цоронавирус-ХКУ1 хаемагглутинин естерасе ревеалс арцхитецтурал цхангес арисинг фром пролонгед цирцулатион ин хуманс”. Натуре Цоммуницатионс. 11 (1): 4646. Бибцоде:2020НатЦо..11.4646Х. ПМЦ 7495468 Слободан приступ. ПМИД 32938911. дои:10.1038/с41467-020-18440-6. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljudski_virus_korona_HKU1&oldid=27448556”