Мишеви и пацови

Мишеви и пацови; Временски распон: рани миоцен – данашњица PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Кућни миш, Mus musculus
	Црни пацов; (Rattus rattus)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Rodentia
Натпородица:	Muroidea
Породица:	Muridae; Illiger, 1811
Типски род
	Mus; Linnaeus, 1758
Подфамилије
	Deomyinae; Gerbillinae; Lophiomyinae; Leimacomyinae; Murinae; †Pseudocricetodontinae;

Мишеви или мишеви и пацови (лат. Muridae) је породица која укључује велики број врста мишева и пацова.^[2]

Најбројнија је породица сисара.^[3] Обухвата око 140 родова са преко 650 врста природно распрострањених у Старом свету и Аустралији, док су поједине врсте уведене и на америчке континенте.^[4] Понекад се породица посматра у ширем смислу, када обухвата све мишолике глодаре.

Име Muridae потиче од латинског mus (генитив muris), што значи „миш”, пошто сви прави мишеви припадају породици, а типичнији мишеви припадају роду Mus.

Распрострањеност и станиште

Муриди се налазе скоро свуда у свету, иако многе подпородице имају ужи распон. Муриди се не налазе на Антарктику или на многим океанским острвима. Иако ниједан од њих није пореклом из Америке, неколико врста, посебно кућни миш и црни пацов, уведени су широм света. Муриди заузимају широк спектар екосистема од тропских шума до тундре. Јављају се фосоралне, дрвене и полуводене врсте мурида, иако су већином копнене животиње.^[5] Обимна листа ниша испуњених муридима помаже да се објасни њихово релативно обиље.

Исхрана и зуби

Код мурида постоји широк спектар навика у исхрани, од биљоједа и свеједа до специјалиста који једу искључиво кишне глисте, одређене врсте гљива или водене инсекте.^[5] Већина родова конзумира биљну материју и мале бескичмењаке, често чувајући семе и другу биљну материју за зимску потрошњу. Муриди имају широнатасне чељусти (предачко својство код глодара) и присутна је дијастема.^[6] Муридима недостају очњаци и преткутњаци. Генерално, налазе се три кутњака (иако понекад само један или два), а природа кутњака варира у зависности од рода и навика храњења.

Репродукција

Неки муриди су веома друштвени, док су други усамљени. Женке обично производе неколико легла годишње. У топлим крајевима, размножавање се може одвијати током целе године. Иако је животни век већине родова генерално мањи од две године, муриди имају висок репродуктивни потенцијал и њихова популација има тенденцију да се брзо повећава, а затим драстично опада када су ресурси хране исцрпљени. Ово се често види у циклусу од три до четири године.^[7]

Карактеристике

Муриди су мали сисари, типично дуги око 10 cm (3,9 in) без репа, али у распону од 4,5 до 8 cm (1.8 до 3.1 in) код афричког пигмејског миша до 48 cm (19 in) код јужног џиновског пацова са витким репом. Они обично имају витка тела са љускастим реповима дужим од тела, и шиљате њушке са истакнутим брковима, али са великим варијацијама у овим општим особинама. Неки муриди имају издужене ноге и стопала, што им омогућава да се крећу скакућућим покретима, док други имају широка стопала и хватајући реп како би побољшали своју способност пењања, а трећи немају ниједно прилагођавање. Они су најчешће неке нијансе браон боје, иако многи имају црне, сиве или беле ознаке.^[8]

Муриди углавном имају одлична чула слуха и мириса. Живе у широком спектру станишта од шума до травњака и планинских ланаца. Бројне врсте, посебно гербили, прилагођени су пустињским условима и могу дуго да преживе са минималном количином воде. Они конзумирају широк спектар хране у зависности од врсте, уз помоћ снажних мишића вилице и гризућих секутића који расту током живота. Зубна формула мурида је 1.0.0.1-31.0.0.1-3.

Муриди се често размножавају, често стварајући велика легла неколико пута годишње. Обично рађају између двадесет и четрдесет дана након парења, иако се то у великој мери разликује међу врстама. Млади се обично рађају слепи, без длаке и беспомоћни, иако се дешавају изузеци, као што је код шиљастих мишева.^[8]

Еволуција

Као и код многих других малих сисара, еволуција мурида није добро позната, јер је мало фосила преживело. Вероватно су еволуирали од животиња сличних хрчку у тропској Азији у раном миоцену, и тек су касније настале врсте способне да преживе у хладнијим климама. Они су постали посебно уобичајене широм света током тренутне геолошке епохе, као резултат повезивања са људским миграцијама.^[9]^[10]^[11]^[12]

Класификација

Муриди су класификовани у пет потфамилија, око 150 родова и око 834 врсте.^[13]

Потпородице^[14]

Deomyinae (бодљасти мишеви, четкасти мишеви, везани пацови)
Gerbillinae (гербили, џирди и пешчани пацови)
Leimacomyinae (того миш)
Lophiomyinae (гривасти пацов или крестасти пацов)
Murinae (пацови и мишеви Старог света, укључујући влеи пацове)

У литератури

Муриди се појављују у књижевности, укључујући народне приче и бајке. У Шареном фрулашу из Хамелина, препричаваној у многим верзијама од 14. века, укључујући и ону браће Грим, хватач пацова намами градске пацове у реку, али градоначелник одбија да му плати. У знак освете, хватач пацова намами сву децу из града, да се никада не врате.^[15] Мишеви се појављују у неким малим књигама Беатрикс Потер, укључујући Причу о два лоша миша (1904), Причу о госпођи Титлмаус (1910), Причу о Џонију градском-мишу (1918) и Кројачу из Глостера (1903), коју је описао Ј. Р. Р. Толкиен као можда најближу његовој идеји бајке, а остало су „басне о зверима“.^[16] Међу Езоповим баснама су Мачка и мишеви и Жаба и миш.^[17] У првом роману Џејмса Херберта, Пацови, (1974), једну скитницу напада и живог поједе чопор џиновских пацова; следе даљи напади.^[18]

Извори

^ Aghova, Tatiana; Kimura, Yuri; Bryja, Josef; Dobigny, Gauthier; Granjon, Laurent; Kergoat, Gael J. (2017). „Fossils know it best: using a new set of fossil calibrations to improve the temporal phylogenetic framework of murid rodents (Rodentia: Myomorpha: Muroidea: Muridae)” (PDF): 16. S2CID 38794026. doi:10.1101/180398. Приступљено 29. 8. 2018.
^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ „Muridae”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2021.
^ Basic Biology (2015). „Rodents”.
^ ^а ^б „ADW: Subfamilies of Muridae”. animaldiversity.org. Приступљено 2015-11-08.
^ „Muridae (Old World mice and rats, gerbils, whistling rats, and relatives)”. Animal Diversity Web. Приступљено 2015-11-08.
^ Nowak, Ronald M. (1999-04-07). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 9780801857898.
^ ^а ^б Berry, R. J.; Årgren, G. (1984), Macdonald, D., ур., The Encyclopedia of Mammals, New York: Facts on File, стр. 658–663 & 674–677, ISBN 0-87196-871-1
^ Savage, R. J. G.; Long, M. R. (1986), Mammal Evolution: an Illustrated Guide, New York: Facts on File, стр. 124, ISBN 0-8160-1194-X
^ Jansa, Sharon. A.; Weksler, Marcelo (2004), „Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences” (PDF), Molecular Phylogenetics and Evolution, 31 (1): 256—276, PMID 15019624, doi:10.1016/j.ympev.2003.07.002, Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-17. г.
^ Michaux, Johan; Reyes, Aurelio; Catzeflis, François (1. 11. 2001), „Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents”, Molecular Biology and Evolution, 18 (11): 2017—2031, ISSN 0737-4038, PMID 11606698, doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003743 , Архивирано из оригинала 27. 11. 2005. г.
^ Steppan, Scott; Adkins, Ronald; Anderson, Joel (2004), „Phylogeny and divergence-date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes” (PDF), Systematic Biology, 53 (4): 533—553, PMID 15371245, doi:10.1080/10635150490468701
^ Burgin, C. J., Colella, J. P., Kahn, P. L. & Upham, N. S. How many species of mammals are there? J. Mammal. 99, 1–14 (2018)
^ Steppan, S. J. & Schenk, J. J. Muroid rodent phylogenetics: 900-Species tree reveals increasing diversification rates. PLoS One 12, e0183070 (2017)
^ Mieder, Wolfgang (2007). The Pied Piper: A Handbook. Greenwood. стр. 71 and passim. ISBN 978-0-313-33464-1. ^{[мртва веза]}
^ Tolkien, J. R. R. (2001). On Fairy-Stories. Tree and Leaf. HarperCollins. стр. 16. ISBN 0-007-10504-5.
^ Gibbs, Laura (2002—2008). „Aesopica”. MythFolklore.net. Приступљено 21. 6. 2014.
^ Holland, Steve (21. 3. 2013). „James Herbert obituary”. The Guardian. Приступљено 21. 6. 2014.

Референце

Hemming, Francis, ур. (1958) [1910]. „Opinion 16. The Status of Prebinomial Specific Names (Published Prior to 1758) Under Art. 30d”. Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature. 1 (B): 37.
Oldfield, Thomas (1911). „The Mammals of the Tenth Edition of Linnæus; an Attempt to fix the Types of the Genera and the exact Bases and Localities of the Species”. Proceedings of the Zoological Society of London. 1911 (1): 146. doi:10.1111/j.1469-7998.1911.tb06995.x.
T. Cucchi, A. Orth, J.-C. Auffray, S. Renaud, L. Fabre, J. Catalan, E. Hadjisterkotis, F. Bonhomme, J.-D. Vigne (23. 6. 2006). „A new endemic species of the subgenus Mus (Rodentia, Mammalia) on the Island of Cyprus”. Zootaxa. Magnolia Press. 1241 (1).
Meheretu, Yonas; Šumbera, Radim; Bryja, Josef (2015-02-01). „Enigmatic Ethiopian endemic rodent Muriculus imberbis (Rüppell 1842) represents a separate lineage within genus Mus”. Mammalia (на језику: енглески). 79 (1): 15—23. ISSN 1864-1547. doi:10.1515/mammalia-2013-0119.
Chevret, P., C. Denys, J.-J. Jaeger, J. Michaux, AND F. M. Catzeflis. 1993. Molecular evidence that the spiny mouse (Acomys) is more closely related to gerbils (Gerbillinae) than to the true mice (Murinae). Proceedings of the National Academy of Sciences USA, 90:3433-3436.
Jansa, S. A. and M. Weksler. Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution, 31:256-276.
Michaux, J., A. Reyes, and F. Catzeflis. 2001. Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents. Molecular Biology and Evolution, 17:280-293.
Steppan, S. J., R. A. Adkins, and J. Anderson. 2004. Phylogeny and divergence date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes. Systematic Biology, 53:533-553.
CMDC C111 "Normative Biology Diseases Gerbils"—Division of Comparative Medicine, Office of Research & Innovation, University of South Florida
McKenna, M. C. and S. K. Bell. 1997. Classification of Mammals above the Species Level. Columbia University Press, New York.
Musser, G. G. and M. D. Carleton. 1993. "Family Muridae". pp. 501–755 in Mammal Species of the World a Taxonomic and Geographic Reference. D. E. Wilson and D. M. Reeder, eds. Smithsonian Institution Press, Washington, D.C.
Nowak, R. M. 1999. Walker's Mammals of the World, Vol. 2. Johns Hopkins University Press, London.
Pavlinov, I. Ya., Yu. A. Dubrovskiy, O. L. Rossolimo, E. G. Potapova. 1990. Gerbils of the World. Nauka, Moscow.

Спољашње везе

Ernest Ingersoll (1920). „Mouse”. Encyclopedia Americana.
Muridae at Mammal Species of the World
"Walker's Mammals of the World." Google Books. 08 Nov. 2015.
ADW: Muridae: INFORMATION
„BioEnciclopedia - Animales que detectan enfermedades.”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 28. 05. 2022.

[1] Aghova, Tatiana; Kimura, Yuri; Bryja, Josef; Dobigny, Gauthier; Granjon, Laurent; Kergoat, Gael J. (2017). „Fossils know it best: using a new set of fossil calibrations to improve the temporal phylogenetic framework of murid rodents (Rodentia: Myomorpha: Muroidea: Muridae)” (PDF): 16. S2CID 38794026. doi:10.1101/180398. Приступљено 29. 8. 2018.

[Prilog-2] „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[3] „Muridae”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2021.

[4] Basic Biology (2015). „Rodents”.

[ADW:_Subfamilies_of_Muridae-5] а ^б „ADW: Subfamilies of Muridae”. animaldiversity.org. Приступљено 2015-11-08.

[6] „Muridae (Old World mice and rats, gerbils, whistling rats, and relatives)”. Animal Diversity Web. Приступљено 2015-11-08.

[7] Nowak, Ronald M. (1999-04-07). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 9780801857898.

[EoM-8] а ^б Berry, R. J.; Årgren, G. (1984), Macdonald, D., ур., The Encyclopedia of Mammals, New York: Facts on File, стр. 658–663 & 674–677, ISBN 0-87196-871-1

[MamEv-9] Savage, R. J. G.; Long, M. R. (1986), Mammal Evolution: an Illustrated Guide, New York: Facts on File, стр. 124, ISBN 0-8160-1194-X

[10] Jansa, Sharon. A.; Weksler, Marcelo (2004), „Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences” (PDF), Molecular Phylogenetics and Evolution, 31 (1): 256—276, PMID 15019624, doi:10.1016/j.ympev.2003.07.002, Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-17. г.

[11] Michaux, Johan; Reyes, Aurelio; Catzeflis, François (1. 11. 2001), „Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents”, Molecular Biology and Evolution, 18 (11): 2017—2031, ISSN 0737-4038, PMID 11606698, doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003743 , Архивирано из оригинала 27. 11. 2005. г.

[12] Steppan, Scott; Adkins, Ronald; Anderson, Joel (2004), „Phylogeny and divergence-date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes” (PDF), Systematic Biology, 53 (4): 533—553, PMID 15371245, doi:10.1080/10635150490468701

[13] Burgin, C. J., Colella, J. P., Kahn, P. L. & Upham, N. S. How many species of mammals are there? J. Mammal. 99, 1–14 (2018)

[14] Steppan, S. J. & Schenk, J. J. Muroid rodent phylogenetics: 900-Species tree reveals increasing diversification rates. PLoS One 12, e0183070 (2017)

[15] Mieder, Wolfgang (2007). The Pied Piper: A Handbook. Greenwood. стр. 71 and passim. ISBN 978-0-313-33464-1. ^{[мртва веза]}

[16] Tolkien, J. R. R. (2001). On Fairy-Stories. Tree and Leaf. HarperCollins. стр. 16. ISBN 0-007-10504-5.

[17] Gibbs, Laura (2002—2008). „Aesopica”. MythFolklore.net. Приступљено 21. 6. 2014.

[18] Holland, Steve (21. 3. 2013). „James Herbert obituary”. The Guardian. Приступљено 21. 6. 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Летонија Чешка
Остале	Енциклопедија Британика