Ломњицки штит
Ломњицки штит је, са својих 2 632 метра, трећи врх по висини Словачке, планинског ланца Татра и целих Карпата, но, до 19. Века био је сматран највишим.
Ломњицки штит је једини врх на Високим Татрама до кога се могло доћи помоћу жичаре и захваљујући њој тамо је било могуће сместити астрономску опсерваторију и метеоролошку станицу[1]. Она бележи најнижу просечну годишњу температуру[2] од -3,2 степена Целзијуса у Словачкој.[1]
У средишту је словачког националног парка Татри[3] и пењање до врха, релативно тешко нарочито на западној страни која је освојена тек 1929.г., посебно је захтевала водича за високе успоне.
Географија[уреди | уреди извор]
Ломњицки штит се налази у централном делу севера земље, западно од округа града Попрад и на 90 км северозападно од другог града по величини, Кошице, а на 250 км североисточно од престонице Братиславе. Граница са Пољском се простире на 9км на западу и Краков је удаљен 100км северно.
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Будући да је ово највиши врх планинског ланца, ту упознајемо 5 вегетацијских врста[4]. Поред разноврсног биљног света, тамо наилазимо на право богатство и животињског света Високих Татри ( довокозе, мрмоти, браон медвед, вук, рис, дивља мачка и змија шарка.
Историја[уреди | уреди извор]
Први који је кренуо у освајање Ломњицког штита био је продавац обуће и малолетни аматер Јакуб Фабрy[5], мада је први званични успон остварио 16.августа 1793.г. лекар и природњак, шкотландјанин Роберт Тоwнсон током свог путовања кроз аустријску царевину.
Почетком 19.века, Ломњицки штит је постао одредиште алпиниста, а посебно западни зид који је освојен тек 1929[6]. У то доба је започета изградња жичара ка главним врховима Високих Татри од којих реалозована једино ова на Ломњицком штиту. На изради пројекта радио је словачки архитекта Душан Јуркович. Радови су започели 1936.на деоници измедју Татранске Ломњице и Скалнате Плеса, али су обустављени због временских услова и политичких промена, тако да је 1940. Словачка држава преузела на себе завршетак радова на другој етапи деонице измедју Скалнате плеса и врха. 27.јануара 1945, немачка војска је у повлачењу покушала безуспешно да уништи инсталације на Ломњицком штиту, нарочито опсерваторију, свечано отворену 2 године раније. 15.септембра 1973.г., несрећно кидање кабла на жичари измедју Татранске Ломнице и Скалнате плеса откачило је и прву кабину која је пала 130м пре последње станице и проузрокавала смрт једне особе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б с.р.о., Мапа Словакиа Плус (2007). Словенскá Република земеписнý атлас. Чеман, Рóберт. Мапа Словакиа Плус. ИСБН 978-80-8067-138-9. ОЦЛЦ 676869357.
- ^ „« Клíма Словенска »”. Схму (на језику: Словачки). 15. 12. 2010.
- ^ (на језику: словачки). Штатнy зознам особитне цхраненyцх части природy [Нáроднá прíроднá резервáциа Долина Биелеј водy Нáроднá прíроднá резервáциа Долина Биелеј водy] Проверите вредност параметра
|урл=(помоћ). Недостаје или је празан параметар|титле=(помоћ) - ^ [Тхе Хигх Татрас - Плант лифе » Тхе Хигх Татрас - Плант лифе »] Проверите вредност параметра
|урл=(помоћ). Недостаје или је празан параметар|титле=(помоћ) - ^ . 24. 7. 2010 [« Ломницкý штíт « Ломницкý штíт] Проверите вредност параметра
|урл=(помоћ). Недостаје или је празан параметар|титле=(помоћ) - ^ [Ломницкý штíт Ломницкý штíт] Проверите вредност параметра
|урл=(помоћ). Недостаје или је празан параметар|титле=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- с.р.о., Мапа Словакиа Плус (2007). Словенскá Република земеписнý атлас. Чеман, Рóберт. Мапа Словакиа Плус. ИСБН 978-80-8067-138-9. ОЦЛЦ 676869357.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
