Попрад (град)
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Попрад (град) Poprad | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Словачка |
Крај | Прешовски |
Округ | Попрад |
Регија | Спиш |
Становништво | |
Становништво | |
— 2023 | 48.741[1] |
— густина | 775,30[2] ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 49° 03′ 24″ С; 20° 17′ 51″ И / 49.056577° С; 20.297501° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 672 m |
Површина | 63,09[3] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Антон Данко (СНС) |
Поштански број | 058 01 |
Позивни број | 052 |
Регистарска ознака | PP |
Веб-сајт | |
Званични веб-сајт } |
Попрад (слч. Poprad, мађ. Poprád, нем. Deutschendorf) је десети по величини град у Словачкој и други по важности град у Прешовског краја.
Попрад је познат као највиши већи град у Словачкој (око 670 м н. в.), смештен у близини најпознатијих зимских туристичких одредишта на Татрама.
Географија
[уреди | уреди извор]Попрад је смештен у северном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 340 км југозападно.
Рељеф: Попрад се развио у средишњем делу Татри. Град је смештен у котлини истоимене реке Попрад. Котлина је са севера ограђена Високим Татрама, са југа Ниским Татрама, а са истока Левочким врхима. Надморска висина града је око 670 m, па је Попрад највиши већи град у Словачкој.
Клима: Клима у Попраду је континентална са оштријом цртом због знатне надморске висине и планинске околине.
Воде: Кроз Попрад протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1256. г. као насеље са Немачким живљем. У раздобљу од 1412. г. до 1770. г. град је био део Пољске. После тога је град је био у саставу Угарске. Током овог времена Попрад није био значајан град, већ само један од многих малих градова у околини.
Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током Другог светског рата највећи део месног немачког становништва је добровољно напустио град. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво
[уреди | уреди извор]Данас Попрад има око 55.000 становника и последњих година број становника једва расте.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 65,9%,
- атеисти - 16,8%,
- лутерани - 7,3%.
- остали.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Лутеранска црква
-
Римокатоичка црква
-
Хокејашка хала
-
Трг светог Егидија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne)”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7101rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK.
- ^ Statistical Office of the Slovak Republic (www.statistics.sk). „Hustota obyvateľstva - obce”. www.statistics.sk. Приступљено 2024-03-28. Подешавања: om7014rr_obc: AREAS_SK, om7014rr_ukaz: Rozloha (Štvorcový meter).