Пређи на садржај

Попрад (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другa значења, погледајте страницу Попрад.
Попрад
Poprad
Град
Попрад
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Словачка
КрајПрешовски
ОкругПопрад
РегијаСпиш
Становништво
Становништво‍
 — 2025.48 034[1]
 — густина761,79 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 03′ 24″ С; 20° 17′ 51″ И / 49.056577° С; 20.297501° И / 49.056577; 20.297501
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина672 m
Површина63,05[2] km2
Попрад на карти Словачке
Попрад
Попрад
Попрад на карти Словачке
Остали подаци
ГрадоначелникАнтон Данко (СНС)
Поштански број058 01
Позивни број052
Регистарска ознакаPP
Веб-сајт
www.poprad.sk

Попрад (слч. Poprad, мађ. Poprád, нем. Deutschendorf) је десети по величини град у Словачкој и други по важности град у Прешовског краја.

Попрад је познат као највиши већи град у Словачкој (око 670 м н. в.), смештен у близини најпознатијих зимских туристичких одредишта на Татрама.

Географија

[уреди | уреди извор]

Попрад је смештен у северном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 340 км југозападно.

Рељеф: Попрад се развио у средишњем делу Татри. Град је смештен у котлини истоимене реке Попрад. Котлина је са севера ограђена Високим Татрама, са југа Ниским Татрама, а са истока Левочким врхима. Надморска висина града је око 670 m, па је Попрад највиши већи град у Словачкој.

Клима: Клима у Попраду је континентална са оштријом цртом због знатне надморске висине и планинске околине.

Воде: Кроз Попрад протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.

Историја

[уреди | уреди извор]

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1256. г. као насеље са Немачким живљем. У раздобљу од 1412. г. до 1770. г. град је био део Пољске. После тога је град је био у саставу Угарске. Током овог времена Попрад није био значајан град, већ само један од многих малих градова у околини.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током Другог светског рата највећи део месног немачког становништва је добровољно напустио град. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Статистика становништва (10 Година)[1]
Година:1995.2005.2015.2025.
Број људи:55 03755 15852 03748 034
Разлика: +0,21 % -5,65 % -7,69 %
Статистика становништва[1]
Година:2024.2025.
Број људи:48 35248 034
Разлика:-0,65 %

Према подацима о броју становника из 2025. године насеље је имало 48 034 становника.[3]

Етничка припадност

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[4][5]
Етничка припадностБројРазломак
Словаци46 43693,14 %
непознато28355,68 %
Роми7401,48 %
Укупно49 855

Према попису из 2021. у насељу је живело 49 855 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 46 436 као Словац, 2835 као непознато, 740 као Ром, 497 као Чех, 482 као Русин, 194 као различите, 140 као Мађар, 131 као Нијемац, 99 као Украјинац, 89 као Пољак, 74 као Рус, 64 као Вијетнамац, 26 као Кинез, 24 као Енглезaи, 21 као Јеврејин, 21 као Италијан, 20 као канађанaи, 14 као Морављан, 14 као Хрват, 11 као Ирциац, 11 као Албанац, 9 као Турчин, 9 као Срб, 9 као Аустријан, 5 као Бугар, 4 као Румун, 4 као Француз, 3 као Шлезијац, 3 као Грк и 2 као Корејaц.

Религија

[уреди | уреди извор]
Попис становништва 2021. (1+ %)[6]
РелигијаБројРазломак
Латинска црква26 84753,85 %
Без верске припадности12 82925,73 %
Неоткривено34927 %
Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести29545,93 %
Гркокатолицизам19473,91 %
Укупно49 855

У години 2021. је било 49 855 људи по вероисповести: 26 847 Латинска црква, 12 829 Без верске припадности, 3492 Неоткривено, 2954 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 1947 Гркокатолицизам, 383 Православна црква, 220 Друге и неодређене хришћанске цркве, 215 Ад хок покрети, 206 Хришћанске цркве у Словачкој, 149 Друго, 126 Баптисти, 79 Будизам, 72 Јеховини сведоци, 60 Паганизам и духовност природе, 58 Апостолска црква, 53 Калвинизам, 43 Хришћанска адвентистичка црква, 30 Ислам, 24 Уједињена методистичка црква, 18 Јевреји, 18 Старокатоличка црква, 12 Хиндуизам, 6 Новоапостолска црква, 5 Бахаи вера, 3 Чехословачка хуситска црква, 3 Црква браће и 3 Црква Исуса Христа светаца последњих дана.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Лутеранска црква
    Лутеранска црква
  • Римокатоичка црква
    Римокатоичка црква
  • Хокејашка хала
    Хокејашка хала
  • Трг светог Егидија
    Трг светог Егидија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  2. ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  3. ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2026-03-31. Приступљено 2026-03-31. 
  4. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  5. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
  6. ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Попрад_(град)&oldid=30616538”