Карпати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карпати
Carpathians-satellite.jpg
Сателитски приказ Карпата
Највиша тачка
Координате 49°10′00″ СГШ; 20°08′00″ ИГД / 49.1666° СГШ; 20.1333° ИГД / 49.1666; 20.1333 Координате: 49°10′00″ СГШ; 20°08′00″ ИГД / 49.1666° СГШ; 20.1333° ИГД / 49.1666; 20.1333
Географија
Карпати на мапи Словачке
Карпати
Државе  Србија
 Румунија
 Украјина
 Пољска
 Словачка
 Чешка
Западни Карпати
Државе на чијим територијама се налазе Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски Karpaty, украјински Карпати, рум. Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Спољашње везе[уреди]