Карпати

Карпати
Карпати
	Сателитски приказ Карпата
Географија
Државе	Србија; Румунија; Украјина; Пољска; Словачка; Мађарска; Чешка

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii) су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине, Мађарскe и Румуније до источне Србије.

Топографска карта Карпата

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2.655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и Високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате (или Трансилванске Алпе), највиши врх Молдовеану 2.543 m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др.

Државе на чијим се територијама простиру Карпати

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др. Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др.

Оронимија[уреди | уреди извор]

Западни Карпати

Назив карпатских планина потиче из античких времена, а првобитно је означавао само источне делове данашњег карпатског масива. Назив се први пут помиње у радовима географа Птолемеја (2. век нове ере) који је забележио ороним (назив за брда и планине) Карпати (грч. Καρπάτης), а такође и етноним Карпи, који се односио на народ. Антички назив за планински венац је повремено употребљаван и током средњег века. Тек касније, у време нововековног конституисања географије као савремене науке, назив је проширен на целокупан масив у данашњем опсегу.^[1]

Карпатска оронимија (скуп назива за огранке карпатског венца) обухвата називе који су усвојени у процесу терминолошке стандардизације, која је у стручним (географским) круговима спроведена током 20. века, а такође и традиционалне (локалне) називе који су карактеристични за сваку појединачну област. Међународно прихваћени називи за три основна огранка карпатског горја (Западни Карпати, Источни Карпати, Јужни Карпати) засновани су на физичко-географским критеријумима, док се називи који одражавају формалну поделу карпатског масива према државној припадности заснивају на геополитичким критеријумима (на пример: Чешки Карпати, Словачки Карпати, Пољски Карпати, Украјински Карпати, Румунски Карпати и тако даље).^[2]^[3]

У склопу карпатске хоронимије (скуп назива за области у окружењу карпатског горја), посебан изазов и проблем представљају вишезначни појмови који су настали додавањем разних афикса на именску (карпатску) основу. Пошто је избор афикса по правилу одражавао локално схватање положаја одређене области у односу на карпатски масив, поједини карпатски хороними су добили вишеструка значења. На пример, појам Поткарпатје у пољској и украјинској терминологији означава просторе на спољашњој страни карпатског венца, док исти појам у чешкој, словачкој и мађарској терминологији означава просторе са унутрашње стране карпатског лука. Сходно томе, пољско Поткарпатско војводство се налази на спољашњој, а бивша чехословачка Поткарпатска Русија на унутрашњој страни Карпата. Слична вишезначност постоји и код неких других геополитичких и геоисторијских појмова, као што су: Закарпатје, Покарпатје, Преткарпатје, Прикарпатје.^[2]^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Urdea & Urdea 2009, стр. 77-96.
^ ^а ^б Kondracki 1989.
^ Вербич 2010, стр. 135-140.
^ Zahradníček 2017, стр. 72-80.

Литература[уреди | уреди извор]

Вербич, Святослав (2010). „Оронімія Українських Карпат: Перспективи дослідження, збереження та впорядкування” (PDF). Українська мова. 3: 135—140.
Zahradníček, Tomáš (2017). „Something Missing: Czech Society and Transcarpathia after 1989”. Central European Papers. 5 (1): 72—80.
Kondracki, Jerzy (1977). Regiony fizycznogeograficzne Polski. Warszawa: Wydawa Uniwersytetu Warszawskiego.
Kondracki, Jerzy (1989). Problemy standaryzacji nazw geograficznych. Warszawa: Instytut Geografii i Przestrzennego Zagospodarowania PWN.
Kondracki, Jerzy (2000) [1998]. Geografia regionalna Polski (2. изд.). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN.
Tasenkevich, Lydia (2009). „Polonynas: Highlands Pastures in the Ukrainian Carpathians”. Grasslands in Europe: Of High Nature Value. Zeist: KNNV Publishing. стр. 203—208.
Urdea, Petru; Urdea, Claudia (2009). „Elements of Carpathians Geography in the old historic and cartographic documents”. Review of Historical Geography and Toponomastics. 4 (7-8): 77—96.
Földvary, Gábor Z. (1988). Geology of the Carpathian Region. Singapore: World Scientific Publishing Company.
Blazovich, László (1994). „Kárpátok [Carpathians]”. Ур.: Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század) [Encyclopedia of the Early Hungarian History (9th-14th centuries)] (на језику: мађарски). Akadémiai Kiadó. стр. 332. ISBN 963-05-6722-9.
Buza, Mircea (2011). „On the origins and historical evolution of toponymy on the territory of Romania” (PDF). Revue Roumaine de Géographie / Romanian Journal of Geography. Institute of Geography, Romanian Academy. 55 (1): 23—36. ISSN 1220-5311. Приступљено 27. 6. 2015.
Moldovanu, Dragoș (2010). „Toponimie de origine Romană în Transilvania și în sud-vestul Moldovei” (PDF). Anuar de Lingvistică şi Istorie Literară (на језику: румунски). Institute of Geography, Romanian Academy. XLIX-L: 17—95. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 3. 2016. Приступљено 27. 6. 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[FOOTNOTEUrdeaUrdea200977-96-1] Urdea & Urdea 2009, стр. 77-96.

[FOOTNOTEKondracki1989-2] а ^б Kondracki 1989.

[FOOTNOTEВербич2010135-140-3] Вербич 2010, стр. 135-140.

[FOOTNOTEZahradníček201772-80-4] Zahradníček 2017, стр. 72-80.

[1]

[2]

[3]

[4]

Мени за навигацију