Лутка (биологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Кукуљица ружичњака, Cetonia aurata
Лутка инсекта Melolontha melolontha

Лутка (лат. pupa) се јавља код инсеката са терцијалном лутком. На нивоу лутке се развијају органи ларве и образују се органи имага. Разликујемо:

  1. Пупа либера (слободна лутка) - сви делови лутке су слободни (coleopterae, lepidopterae).
  2. Пупа семилибера (полуслободна лутка) - обавијена је лутком егзивијом (кошуљицом) али су врхови ногу и крила слободни (mikrolepidopterae).
  3. Пупа обтецта - сви делови лутке су увијени егзивијом.
  4. Пупа цоарцтата - буретаста лутка при последњем пресвлачењу ларве не издвајају кошуљицу, већ у њој прелазе у стадијум лутке (бубамаре, муве)

Лукте различитих група инсеката имају различита имена као што су кукуљице за лутке лептира и тумблер за оне из породице комараца. Лутке могу даље бити затворене у друге структуре као што су чауре, гнезда или шкољке.[1]

Положај у животном циклусу[уреди | уреди извор]

Стадијум лутке прати стадијум ларве и претходи одраслом добу (имаго) код инсеката са потпуном метаморфозом. Лутка се не храни, обично мирује, или је веома активна као код комараца. Током стадијума лутке формирају се одрасле структуре инсеката док се структуре ларве разлажу. Одрасле структуре расту из имагиналних дискова.[2]

Трајање[уреди | уреди извор]

Стадијум лутке може трајати недељама, месецима или чак годинама, у зависности од температуре и врсте инсеката.[3][4] На пример, стадијум лутке траје осам до петнаест дана код лептира монарха.[5] Лутка може ући у стање мировања или дијапаузу до одговарајуће сезоне да би се појавила као одрасли инсект. У умереној клими лутке обично мирују током зиме, док у тропима лутке то обично чине током сушне сезоне.

Одрасли Херцус фонтиналис излази из чауре
Еклозија Папилио дарданус

Појава[уреди | уреди извор]

Инсекти излазе (затварају) из лутке цепањем кућишта лутке. Већина лептира се појављује ујутру. Код комараца, појава је увече или ноћу. Код бува, процес се покреће вибрацијама које указују на могуће присуство одговарајућег домаћина. Пре појаве, одрасла јединка унутар егзоскелета лутке назива се фарат. Када се одрасла јединка фарата помоли из лутке, празан егзоскелет лутке назива се ексувија; код већине хименоптера (мрави, пчеле и осе) ексувија је толико танка и опнаста да постаје „згужвана” док се одбацује.

Парење лутки[уреди | уреди извор]

Парење код пиерида Catopsilia pyranthe мужјака са новонасталом женком.

У неколико таксона Lepidoptera, посебно код Heliconius, парење лутки је екстремни облик репродуктивне стратегије у којој се одрасли мужјак пари са женском лутком која се спрема да се појави, или са тек митареном женком; ово је праћено другим радњама као што је затварање репродуктивног система женке сфрагисом, ускраћивање приступа другим мужјацима или излучивање анти-афродизијачног феромона.[6][7]

Одбрана[уреди | уреди извор]

Кукуљице су обично непокретне и углавном су беспомоћне. Да би се ово превазишло, лутке су често прекривене чахуром, сакрију се у околину или формирају под земљом.[8] Постоје неке врсте ликенидских лептира које су у фази кукуљице заштићене мравима. Још једно средство одбране кукуљица других врста је способност да праве звукове или вибрације како би уплашили потенцијалне предаторе. Неколико врста користи хемијску одбрану укључујући токсичне секреције. Кукуљице друштвених хименоптера штите одрасли чланови кошнице.

Типови[уреди | уреди извор]

На основу присуства или одсуства зглобних мандибула које се користе за излазак из чауре или кукуљице, лутке се могу класификовати у два типа:[9][10]

На основу тога да ли су додаци кукуљице слободни или причвршћени за тело, лутке се могу класификовати у три типа:[11]

  • Ексаратна лутка – додаци су слободни и обично нису инкапсулирани у чаури. Све дектикосне лутке и неке адектичне кукуљице су увек ексариране. (Неуроптера, Трицхоптера, Цyцлоррхапха међу Диптеранс, Сипхонаптера, већина Цолеоптера, Хименоптера и неколико Лепидоптера).
  • Обтектна лутка – додаци су уско причвршћени за тело и обично су инкапсулирани у чаури. Неке адектичне лутке су обтектне форме. (Већина Лепидоптера, Нематоцера и Брацхyцера двокрилаца, Стапхyлинидае и Цхрyсомелидае међу Цолеоптеранс, многи Цхалцидоидеа Хyменоптеранс)
  • Коарктатна лутка – затворена у очврснуту кутикулу претпоследњег ларвалног стадијума званог пупаријум. Међутим, сама кукуљица је ексаратног адектичног облика кукуљице. (Цyцлоррхапха међу Диптеранс).

Нимфа[уреди | уреди извор]

Нимва обичног врански лептир (Euploea core) koja ilustruje starogrčko poreklo termina: χρυσός (chrysós) za zlato.

Krizalis (лат. chrysallis, od стгрч. χρυσαλλίς, цхрyсаллíс, множина: цхрyсалидес, такође познат као аурелиа) или нимфа је стадијум кукуљице лептира. Термин је изведен из метално-златне боје која се налази у луткама многих лептира, на коју се позива старогрчки израз χρυσός (цхрyсóс) за злато.

Када гусеница потпуно израсте, прави дугме од свиле којим причвршћује своје тело за лист или гранчицу. Тада се гусеничина кожа последњи пут скида. Испод ове старе коже налази се тврда кожа која се зове кризалис.[12]

Пошто су нимфе често упадљиве и формирају се на отвореном, оне су најпознатији примери лутки. Већина кризалида је причвршћена за површину помоћу чичкане траке од свиленог јастучића који је испрела гусеница, обично цементираног на доњој страни, а кремасталне куке или удица које вире из задњег дела кризалиса или кремастера на врху кукуличног абдомена којим се гусеница причвршћује за јастучић од свиле. (Гр. кремастос 'суспендован').[13]

Као и друге врсте лутака, стадијум хризалиса код већине лептира је онај у коме се мало помера. Међутим, неке лутке лептира су способне да померају трбушне сегменте да би произвеле звукове или да би уплашиле потенцијалне предаторе. Унутар хризале долази до раста и диференцијације.[14] Одрасли лептир излази (затвара се) из овога и шири своја крила пумпањем хемолимфе у вене крила.[15] Иако се ова изненадна и брза промена од кукуљице до имага често назива метаморфоза, метаморфоза је заправо читав низ промена кроз које инсект пролази од јајета до одрасле јединке.

Када се појави, лептир користи течност, која се понекад назива кокуназа, која омекшава љуску кризалиса. Поред тога, користи две оштре канџе које се налазе на дебелим зглобовима у подножју предњих крила како би се извукли.[16] Након што је изашао из хризале, лептир ће обично седети на празној љусци како би проширио и очврснуо своја крила. Међутим, ако је хризалис била близу земље (као кад је пала са своје свилене подлоге), лептир би пронашао другу вертикалну површину на коју би могао да се ослони и очврсне своја крила (као што је зид или ограда).

Кукуљице мољца су обично тамне боје и или се формирају у подземним ћелијама, лабаве у тлу, или се њихова лутка налази у заштитном свиленом омоту који се зове чаура. Лутке неких врста, као што је стршљенски мољац, развијају оштре гребене око спољашњости зване админикула који омогућавају лутки да се помери са свог скривеног места унутар дебла када дође време да одрасла јединка изађе.[17]

Чаура[уреди | уреди извор]

Чврста браон чахура царског мољца

Чахура је омотач од свиле који су испредају многи мољци и гусенице,[18] и бројне друге ларве холометаболних инсеката као заштитни омотач за лутку.

Чауре могу бити жилаве или меке, непрозирне или провидне, чврсте или мрежасте, различитих боја или састављене од више слојева, у зависности од врсте ларве инсеката која их производи. Многе гусенице мољца одбацују длаке ларве (сетае) и уграђују их у чахуру; ако су то длаке које изазивају уртикарију онда је и чахура иритантна на додир. Неке ларве причвршћују мале гранчице, фекалне куглице или комаде вегетације на спољашњу страну своје чахуре у покушају да је прикрију од предатора. Други врсте праве своју чауру на скривеном месту — на доњој страни листа, у пукотини, доле близу подножја дебла, окачени на гранчицу или сакривени у лисном отпаду.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Боррор, D. Ј.; ДеЛонг, Дwигхт M.; Триплехорн, Цхарлес А. (2004). Интродуцтион то тхе Студy оф Инсецтс (Сиxтх изд.). Неw Yорк: Холт, Ринехарт & Wинстон. ИСБН 0-03-096835-6. 
  2. ^ Алдаз, Силвиа; Есцудеро, Луис M. (2010). „Имагинал дисцс”. Цуррент Биологy. 20 (10): Р429—Р431. ПМИД 20504747. дои:10.1016/ј.цуб.2010.03.010 Слободан приступ. 
  3. ^ Ниелсен, Ерик Тетенс, анд Ј. Ст Хаегер. "Пупатион анд емергенце ин Аедес таениорхyнцхус (Wиед.)." Буллетин оф Ентомологицал Ресеарцх 45.4 (1954): 757–768.
  4. ^ Еллиотт, Ј. M. "Температуре‐релатед флуцтуатионс ин тхе тиминг оф емергенце анд пупатион оф Wиндермере алдер‐флиес овер 30 yеарс." Ецологицал Ентомологy 21.3 (1996): 241–247.
  5. ^ Университy оф Миннесота Еxтенсион, Монарцх Лаб. „Монарцх Лифе Цyцле”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2018. г. Приступљено 20. 9. 2017. 
  6. ^ Престон–Мафхам, Род; Престон–Мафхам, Кен (1993). Тхе Енцyцлопедиа оф Ланд Инвертебрате БехавиоурНеопходна слободна регистрација (Иллустратед изд.). МИТ Пресс. стр. 113. ИСБН 978-0-262-16137-4. Приступљено 16. 11. 2010. 
  7. ^ Боггс, Царол L.; Wатт, Wард Б.; Ехрлицх, Паул Р. (2003). Буттерфлиес: Ецологy анд Еволутион Такинг Флигхт (Иллустратед изд.). Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 739. ИСБН 978-0-226-06318-8. Приступљено 16. 11. 2010. 
  8. ^ Цхапман, Р. Ф. (Региналд Фредерицк) (2013). Тхе инсецтс : струцтуре анд фунцтион. стр. 419. ИСБН 978-0-521-11389-2. ОЦЛЦ 794624696. 
  9. ^ „Тyпес оф Пупа”. Агри Инфо. Архивирано из оригинала 4. 2. 2017. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  10. ^ „Пупа анд Пупариум (Инсецтс)”. wхат-wхен-хоw. Архивирано из оригинала 22. 1. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  11. ^ „Инсецт Пупал Формс”. Абоут.цом. Архивирано из оригинала 07. 12. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016. 
  12. ^ Дарбy, Гене (1958). Wхат ис а БуттерфлyНеопходна слободна регистрација. Цхицаго: Бенефиц Пресс. стр. 19. 
  13. ^ Ацадемиц Дицтионариес анд Енцyцлопедиас
  14. ^ Лоwе, Тристан; Гарwоод, Русселл П.; Симонсен, Тхомас; Брадлеy, Роберт С.; Wитхерс, Пхилип Ј. (2013). „Метаморпхосис ревеалед: тхрее дименсионал имагинг инсиде а ливинг цхрyсалис”. Јоурнал оф тхе Роyал Социетy Интерфаце. 10 (84). 20130304. ПМЦ 3673169 Слободан приступ. ПМИД 23676900. дои:10.1098/рсиф.2013.0304. 
  15. ^ АМНХ Архивирано децембар 7, 2006 на сајту Wayback Machine Аццессед Децембер 2006
  16. ^ Тхе Ентомологист
  17. ^ Неwланд, D.Е. „Ецлосион мецханицс, матинг анд овипоситинг бехавиоур оф Сесиа апиформис”. Ентомологист'с Газетте. 
  18. ^ Дарбy, Гене (1958). Wхат ис а Буттерфлy. Цхицаго: Бенефиц Пресс. стр. 41. 
  19. ^ Сцобле, Малцолм Ј. (1992). Тхе Лепидоптера: Форм, Фунцтион анд ДиверситyНеопходна слободна регистрација. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-854031-0. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брусца, Р. C. & Брусца, Г. Ј. (2003). Инвертебратес (2нд ед.). Сундерланд, Масс. : Синауер Ассоциатес.
  • Халл, Б. К. & Wаке, M. Х., едс. (1999). Тхе Оригин анд Еволутион оф Ларвал Формс. Сан Диего: Ацадемиц Пресс.
  • Леис, Ј. M. & Царсон-Еwарт, Б. M., едс. (2000). Тхе Ларвае оф Индо-Пацифиц Цоастал Фисхес. Ан Идентифицатион Гуиде то Марине Фисх Ларвае. Фауна Малесиана хандбоокс, вол. 2. Брилл, Леиден.
  • Минелли, А. (2009). Тхе ларва. Ин: Перспецтивес ин Анимал Пхyлогенy анд Еволутион. Оxфорд Университy Пресс. п. 160-170. линк.
  • Сханкс, А. L. (2001). Ан Идентифицатион Гуиде то тхе Ларвал Марине Инвертебратес оф тхе Пацифиц Нортхwест. Орегон Стате Университy Пресс, Цорваллис. 256 пп.
  • Смитх, D. & Јохнсон, К. Б. (1977). А Гуиде то Марине Цоастал Планктон анд Марине Инвертебрате Ларвае. Кендалл/Хунт Плублисхинг Цомпанy.
  • Станwелл-Смитх, D., Хоод, А. & Пецк, L. С. (1997). А фиелд гуиде то тхе пелагиц инвертебратес ларвае оф тхе маритиме Антарцтиц. Бритисх Антарцтиц Сурвеy, Цамбридге.
  • Тхyссен, П.Ј. (2010). Кеyс фор Идентифицатион оф Имматуре Инсецтс. Ин: Амендт, Ј. ет ал. (ед.). Цуррент Цонцептс ин Форенсиц Ентомологy, цхаптер 2, пп. 25–42. Спрингер: Дордрецхт, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2017).
  • Аренас-Мена, C. (2010) Индирецт девелопмент, трансдифферентиатион анд тхе мацрорегулаторy еволутион оф метазоанс. Пхилосопхицал Трансацтионс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес. Феб 27, 2010 Вол.365 но.1540 653-669

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лутка на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за биологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lutka_(biologija)&oldid=27552382”