Марко Маршићевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Маршићевић
Датум рођења(1971-06-24)24. јун 1971.(52 год.)
Место рођењаБеоград

Марко Маршићевић (Београд, 24. јун 1971), српски је режисер, менаџер у култури и политичар.

Каријера[уреди | уреди извор]

у Београду је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, смер позоришна и радио продукција, где је уписао постдипломске студије, смер - менаџмент позоришта.

Године 1991. почиње да се бави продукцијом професионално. Почетак његове каријере обележила је сарадња са медијским кућама као што су телевизија Б92, недељник Време, МТС, ПГП РТС, Комуна, Idols & Friends.

Као власник и директор продукционе куће Mechanical Duck од 1996. до 2006. године реализује више од 300 видео рекламних и музичких спотова. 2007. године постаје мањински партнер Драгана Сакана и директор New Ideas Production (члан групације New Moment New Ideas Company Y & R), која је до 2010. године реализовала преко 100 рекламних спотова и више десетина догађаја за највеће клијенте као што су Philip Moris, US Steel, City Bank, Davidoff и Coca-Cola. Од 2000. до 2010. на месту директора продукције реализује преко 20 фестивала, између осталих, БеогрАД фестивал (Србија) и Ideas Campus Piran (Словенија).

Од 2000. до 2010. године директор је и продукције девет политичких кампања у Србији, Босни и Херцеговини и Македонији. Од 2001. је и извршни продуцент видео опере The man Who mistook his wife for a hat, аутора Мајкла Најмана. Од 2001. је и оснивач и члан Управног одбора фонда Маја Маршићевић Тасић, који сваке године додељује награду Освајање слободе.

Од 2003. до 2005. године је члан Управног одбора Дома омладине Београда, а 2006. ради као директор продукције New Ideas симфоније, аутора Зорана Симјановића. У 2007. је и директор продукције наступа Србије на Евросонгу у Хелсинкију. Од 2010. је директор продукције европске маркетиншке награде Епика у Београду. 2007. године био је извршни сајт кординатор концерта Ролингстонса у Будви, Црна Гора. Од 2009. до 2010. је на месту председника управног одбора БЕЛЕФ-а, који је тада уведен у ЕАФ (Европску асоцијацију фестивала). 2010. постаје директор продукције фестивала WPP (Wire and Plastic Products plc) Piran Idea New Europe.

Добитник је бројних награда међу којима и две МТС награде Бруклин видео-98 за спотове »Ко је ко« групе Плејбој и »Мисли мене гоне« групе Сунсхине, као и УЕПС-ове награде за најбоље евенте - БеогрАД фестивал, Chivas, Епика.

2010. постаје потпредседник Одбора за организацију кандидатуре Београда за Европску престоницу културе 2020. године и један је од иницијатора овог пројекта.[1]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Говори енглески и словеначки језик. Отац је једног детета.

Види још[уреди | уреди извор]

  • Београд 2020, кандидатура града Београда за Европску престоницу културе 2020. године

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цела држава имала би корист”. Блиц. Приступљено 31. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]