Микоплазма

С Википедије, слободне енциклопедије

Микоплазма
Научна класификација е
Домен: Бацтериа
Тип: Мyцопласматота
Класа: Моллицутес
Ред: Мyцопласматалес
Породица: Мyцопласматацеае
Род: Мyцопласма
Ноwак 1929
Врсте

M. gallisepticum
M. genitalium
M. hominis
M. hyopneumoniae
M. laboratorium
M. ovipneumoniae
M. pneumoniae
M. haemofelis
итд.

Микоплазмоза
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10А49.3
МКБ-9-CM041.81

Микоплазма је род бактерија којима недостаје ћелијски зид.[1] Из тога разлога оне нису подложне утицају бројних антибиотика попут пеницилина или других бета-лактама који утичу на синтезу ћелијског зида. Оне могу да буду паразитске или сапротрофне. Неколико врста су људски патогени, укључујући M. pneumoniae, која је важан узрочник атипичне пнеумоније и других респираторних обољења, и M. genitalium, за коју се сматра да учествује у пелвичној инфламаторној болести. Микоплазма је најмања позната ћелија. Њен пречник је око микрона (μm).

Порекло имена[уреди | уреди извор]

Име Mycoplasma, од грч. mykes (гљивице) и пласма (формиране), је први користио Алберт Бернхард Франк 1889. Он је сматрао да се ради о гљивицама, услед њихових карактеристика.[2]

Старије име за Mycoplasma је било плеуро пнеумонији слични организми (PPLO).[3] Касније је утврђено да је гљивицима сличан начин раста M. mycoides јединствен за те врсте.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Познато је преко 100 врста рода Mycoplasma, једног од неколико родова бактеријске класе Mollicutes. Оне су паразити или коменсали људи, других животиња (укључујући инсекте), и биљки. Род Mycoplasma је по дефиницији ограничен на кичмењачке домаћине. Холестерол је неопходан за раст врста из рода Mycoplasma, као и појединих других родова mollicutes. Њихова оптимална температура раста је често температура њиховог домаћина (нпр. 37° C код људи) или температура амбијента ако домаћин нема способност регулације унутрашње температуре. Анализа 16С секвенци рибозомске РНК као и генског садржаја строго сугеришу да су mollicute, укључујући микоплазме, блиско сродне са било Lactobacillus или Clostridium граном филогенетичког дрвета (Firmicutes sensu stricto).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рyан КЈ, Раy ЦГ (едиторс) (2004). Схеррис Медицал Мицробиологy (4тх изд.). МцГраw Хилл. стр. 409—12. ISBN 0-8385-8529-9. 
  2. ^ Красс ЦЈ, Гарднер МW (1973). „Етyмологy оф тхе Терм Мyцопласма” (ПДФ). Инт. Ј. Оф Сyст. Бацт. 23 (1): 62—64. дои:10.1099/00207713-23-1-62. [мртва веза]
  3. ^ Едwард ДГ, Фреундт ЕА (1956). „Тхе цлассифицатион анд номенцлатуре оф органисмс оф тхе плеуропнеумониа гроуп” (ПДФ). Ј. Ген. Мицробиол. 14 (1): 197—207. ПМИД 13306904. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]