Пређи на садржај

Микроцистин

С Википедије, слободне енциклопедије
НОАА на снимку језера Ири октобра 2011, током најгорег цијанобактеријског светања које је језеро доживело задњих деценија. Обилне кише су повећале прилив ђубрива, који је промовисао раст бактерија које производе микроцистин.[1][2]

Микроцистини (или цијаногинозини) су класа токсина[3] који производе поједине слатководне цијанобактерије; првенствено Мицроцyстис аеругиноса, мада и друге Мицроцyстис врсте, као и чланови Планктотхриx, Анабаена, Осциллаториа и Ностоц родова. Преко 50 различитих микроцистина је до сада откривено, међу којима је најзаступљенији Микроцистин-ЛР. Хемијски, они су циклични хептапептиди произведени посредством нерибозомалних пептидних синтаза.[4]

Микроцистини се могу формиратиу великим количинама током цветања алги и представљају једну од главних претњи води за пиће и наводњавање, као и животној средини у целости.[5][6]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Хемијска структура микроцистина ЛР

Микроцистин-ЛР је најтоксичнија форма међу 80 познатих токсичних варијанти, а исто тако је најбоље изучена од стране хемичара, фармаколога, биолога, и ецолога. Цветања која садрже микроцистин су проблем присутан широм света, укључујући Кину, Бразил, Аустралију, Јужну Африку,[7][8][9][10][11][12][13][14] Сједињене државе и највећи део Европе.

Микроцистини садрже неколико необичних непротеиногених аминокиселина, као што су дехидроаланински деривати и неуобичајене β-аминокиселине АДДА. Микроцистини се ковалентно везују и инхибирају протеинске фосфатазе ПП1 и ПП2А и стога могу да узрокују панстеатитис.[15]

Излагање[уреди | уреди извор]

Микроцистини су хепатотоксични (имају способност узроковања озбиљних оштећења јетре). Када се прогута, микроцистин путује до јетре, преко транспортног система жучне киселине, где се највећи део задржава; мањи део може путем крвотока да контаминира друга ткива.[16][17] Тренутно нема довољно података да се направи процена канцерогеног потенцијала микроцистина применом ЕПА смернице за процену канцерогеног ризика. Неколико студија сугерише да постоји релација између јетре и колоректалних канцера и појаве цијанобактерија у води за пиће у Кини.[18][19][20][21][22][23] Евиденција је међутим недовољна услед ограничене способности да се прецизно процени и мери експозиција.

Утицај излагања микроцистину на пацијенте са компромизованим имунским системом није довољно познат, мада почиње да подиже ниво забринутости.[24]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мицхаел Wинес (14. 3. 2013). „Спринг Раин, Тхен Фоул Алгае ин Аилинг Лаке Ерие”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  2. ^ Фостер, Јоанна M. (20. 11. 2013). „Лаке Ерие ис Дyинг Агаин, анд Wармер Wатерс анд Wеттер Wеатхер аре то Бламе”. ЦлиматеПрогресс. Архивирано из оригинала 03. 08. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  3. ^ Даwсон, Р.M. „тхе тоxицологy оф мицроцyстинс”. Тоxицон. 36 (7): 953—962. дои:10.1016/С0041-0101(97)00102-5. 
  4. ^ Агха, Рамсy; Цирéс, Самуел; Wöрмер, Ларс; Qуесада, Антонио (2013). „Лимитед Стабилитy оф Мицроцyстинс ин Олигопептиде Цомпоситионс оф Мицроцyстис аеругиноса (Цyанобацтериа): Имплицатионс ин тхе Дефинитион оф Цхемотyпес”. Тоxинс. дои:10.3390/тоxинс5061089. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  5. ^ Паерл ХW, Хуисман Ј (2009). „Цлимате цханге: а цаталyст фор глобал еxпансион оф хармфул цyанобацтериал блоомс”. Енвиронментал Мицробиологy Репортс. 1 (1): 27—37. ПМИД 23765717. дои:10.1111/ј.1758-2229.2008.00004.x. 
  6. ^ „Инцреасинг тоxицитy оф алгал блоомс тиед то нутриент енрицхмент анд цлимате цханге”. Орегон Стате Университy. 24. 9. 2013. Архивирано из оригинала 02. 07. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  7. ^ Брадсхаw D, Гроенеwалд П, Лаубсцхер Р, Наннан Н, Нојилана Б, Норман Б, Пиетерсе D, Сцхнеидер M (2003). Инитиал Бурден оф Дисеасе Естиматес фор Соутх Африца, 2000 (ПДФ). Цапе Тоwн: Соутх Африцан Медицал Ресеарцх Цоунцил. ИСБН 978-1-919809-64-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 03. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  8. ^ Фатоки, О.С., Муyима, Н.Y.О. & Лујиза, Н. 2001. Ситуатион аналyсис оф wатер qуалитy ин тхе Умтата Ривер Цатцхмент. Wатер СА, (27) Пп 467-474.
  9. ^ Оберхолстер ПЈ, Ботха АМ, Гроббелаар ЈУ (2004). „Мицроцyстис аеругиноса: Соурце оф тоxиц мицроцyстинс ин дринкинг wатер”. Африца Јоурнал оф Биотецхнологy. 3: 159—68. 
  10. ^ Оберхолстер ПЈ, Ботха АМ, Цлоете ТЕ (2005). „Ан овервиеw оф тоxиц фресхwатер цyанобацтериа ин Соутх Африца wитх специал референце то риск, импацт, анд детецтион бy молецулар маркер тоолс”. Биокемистри. 17: 57—71. дои:10.4314/биокем.в17и2.32590. 
  11. ^ Оберхолстер ПЈ, Ботха АМ (2007). „Усе оф ПЦР басед тецхнологиес фор риск ассессмент оф а wинтер цyанобацтериал блоом ин Лаке Мидмар, Соутх Африца”. Африцан Јоурнал оф Биотецхнологy. 6 (15): 14—21. 
  12. ^ Оберхолстер, П. 2008. Парлиаментарy Бриефинг Папер он Цyанобацтериа ин Wатер Ресоурцес оф Соутх Африца. Аннеxуре “А” оф ЦСИР Репорт Но. ЦСИР/НРЕ/WР/ИР/2008/0079/C. Преториа. Цоунцил фор Сциентифиц анд Индустриал Ресеарцх (ЦСИР).
  13. ^ Оберхолстер, П.Ј.; Цлоете, Т.Е.; ван Гинкел, C.; Ботха, А-M.; Асхтон, П.Ј. (2008). „Тхе усе оф ремоте сенсинг анд молецулар маркерс ас еарлy wарнинг индицаторс оф тхе девелопмент оф цyанобацтериал хyперсцум цруст анд мицроцyстин-продуцинг генотyпес ин тхе хyпертропхиц Лаке Хартебееспоорт, Соутх Африца” (ПДФ). Преториа: Цоунцил фор Сциентифиц анд Индустриал Ресеарцх. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 08. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  14. ^ Оберхолстер, П.Ј.; Асхтон, П.Ј. (2008). „Стате оф тхе Натион Репорт: Ан Овервиеw оф тхе Цуррент Статус оф Wатер Qуалитy анд Еутропхицатион ин Соутх Африцан Риверс анд Ресервоирс” (ПДФ). Преториа: Цоунцил фор Сциентифиц анд Индустриал Ресеарцх. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 08. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  15. ^ Хармфул Алгал Блоомс анд Бирд Дие-оффс ин Цхесапеаке Баy: А Потентиал Линк?
  16. ^ Фалцонер, Иан Р. (1998). „Алгал Тоxинс анд Хуман Хеалтх”. Ур.: Хрубец, Јиřи. Qуалитy анд Треатмент оф Дринкинг Wатер II. Тхе Хандбоок оф Енвиронментал Цхемистрy. стр. 53—82. дои:10.1007/978-3-540-68089-5_4. 
  17. ^ Фалцонер, I.Р. 2005. Цyанобацтериал Тоxинс оф Дринкинг Wатер Супплиес: Цyлиндроспермопсинс анд Мицроцyстинс. Флорида: ЦРЦ Пресс. 279 пагес.
  18. ^ Хумпаге АР, Хардy СЈ, Мооре ЕЈ, Фросцио СМ, Фалцонер ИР (2000). „Мицроцyстинс (цyанобацтериал тоxинс) ин дринкинг wатер енханце тхе гроwтх оф аберрант црyпт фоци ин тхе моусе цолон”. Јоурнал оф Тоxицологy анд Енвиронментал Хеалтх, Парт А. 61 (3): 155—65. ПМИД 11036504. дои:10.1080/00984100050131305. 
  19. ^ Ито Е, Кондо Ф, Терао К, Харада К (1997). „Неопластиц нодулар форматион ин моусе ливер индуцед бy репеатед интраперитонеал ињецтионс оф мицроцyстин-ЛР”. Тоxицон. 35 (9): 1453—7. ПМИД 9403968. дои:10.1016/С0041-0101(97)00026-3. 
  20. ^ Нисхиwаки-Матсусхима Р, Нисхиwаки С, Охта Т, et al. (1991). „Струцтуре-фунцтион релатионсхипс оф мицроцyстинс, ливер тумор промотерс, ин интерацтион wитх протеин пхоспхатасе”. Јапанесе Јоурнал оф Цанцер Ресеарцх. 82 (9): 993—6. ПМИД 1657848. дои:10.1111/ј.1349-7006.1991.тб01933.x. 
  21. ^ Уено Y, Нагата С, Тсутсуми Т, et al. (1996). „Детецтион оф мицроцyстинс, а блуе-греен алгал хепатотоxин, ин дринкинг wатер самплед ин Хаимен анд Фусуи, ендемиц ареас оф примарy ливер цанцер ин Цхина, бy хигхлy сенситиве иммуноассаy”. Царциногенесис. 17 (6): 1317—21. ПМИД 8681449. дои:10.1093/царцин/17.6.1317. 
  22. ^ Yу С-З (1989). „Дринкинг wатер анд примарy ливер цанцер”. Ур.: З.Y. Танг; M.C. Wу; С.С. Xиа. Примарy Ливер Цанцер. Неw Yорк: Цхина Ацадемиц Публисхерс. стр. 30—7. ИСБН 978-0-387-50228-1. 
  23. ^ Зхоу L, Yу Х, Цхен К (2002). „Релатионсхип бетwеен мицроцyстин ин дринкинг wатер анд цолорецтал цанцер”. Биомедицал анд Енвиронментал Сциенцес. 15 (2): 166—71. ПМИД 12244757. 
  24. ^ Доyле П. (1991). Тхе Импацт оф АИДС он тхе Соутх Африцан Популатион. АИДС ин Соутх Африца: Тхе Демограпхицс анд Ецономиц Имплицатионс. Центре фор Хеалтх Полицy, Университy оф тхе Wитwатерсранд, Јоханнесбург, Соутх Африца.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Натионал Центер фор Енвиронментал Ассессмент. Тоxицологицал Ревиеwс оф Цyанобацтериал Тоxинс: Мицроцyстинс ЛР, РР, YР, анд ЛА (НЦЕА-C-1765)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mikrocistin&oldid=26762463”