Ири (језеро)

Координате: 42° 12′ СГШ; 81° 12′ ЗГД / 42.2° СГШ; 81.2° ЗГД / 42.2; -81.2
С Википедије, слободне енциклопедије
Ири[1]
Lake Erie Land's End.jpg
Језеро Ири гледано из Резервата Дејвида М. Родерика у Округу Ири (Пенсилванија).
Lake Erie and Lake Saint Clair bathymetry map.png
Координате42° 12′ СГШ; 81° 12′ ЗГД / 42.2° СГШ; 81.2° ЗГД / 42.2; -81.2
ПритокеКајахога, Детроит[2]
ОтокеНијагара
Веландов канал[3]
Земље басена САД,  Канада
Макс. дужина241 mi (388 km) km
Макс. ширина57 mi (92 km) km
Површина9.910 sq mi (25.667 km2)[3] km2
Прос. дубина62 ft (19 m)[3] m
Макс. дубина210 ft (64 m)[1] m
Запремина116 cu mi (480 km3)[3] km3
Дужина обале1799 mi (1.286 km) плус 72 mi (116 km) за острва[4] km
Над. висина569 ft (173 m)[3] m
НасељаБуфало, Кливленд, Ири, Толидо
Ири[1] на мапи САД
Ири[1]
Ири[1]
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.

Језеро Ири (енгл. Lake Erie) је језеро у Сједињеним Америчким Државама и Канади. Четврто је по величини од пет Великих језера у Северној Америци на граници САД и Канаде.[2][5] Површина језера износи 25.667 km². То је најјужније, најплиће и има најмању запремину међу Великим језерима[6][7] и стога има и најкраће просечно време задржавања воде. На свом најдубљем месту, језеро Ири је дубоко 210 feet (64 metres).

Велика језера, са језером Ири назначаеним тамнијом бојом

Налази се на територији америчких савезних држава Мичиген, Њујорк, Охајо и Пенсилванија и канадске покрајине Онтарио. Оно је најплиће и најмање језеро Великих језера по запремини. Оно је смештено испод језера Хурон. Примарни улив Ирија је река Детроит. Главни природни одлив из језера је преко реке Нијагаре, која снабдева Канаду и САД хидроелектричном енергијом док окреће огромне турбине у близини Нијагариних водопада код Левистона у Њујорку и [[Queenston[|Квинстона]] у Онтарију.[8] До изливања долази преко Веландског канала, дела морског пута Сeнт Лoвренцa, који преусмерава воду за бродске пролазе од Порт Колборну, Онтарио на језеру Ири, до Сент Кетринса на језеру Онтарио, висинска разлика од 326 ft (99 m). Еколошко здравље језера Ири је већ деценијама било забрињавајуће, са проблемима попут прекомерног риболова, загађења, цветања алги и еутрофикације.[9][10]

Језеро је добило име по индијанском племену Ири које је живело на његовим јужним обалама. Открили су га француски истраживачи у 17. веку.

Географија[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак језера Ири, 2007
Северна обала средином децембра 2014.

Географска својства[уреди | уреди извор]

Језеро Ерие (42,2°Ј, 81,2°З) има средњу надморску висину од 571 ft (174 m)[1]. Оно има површину од 9.990 sq mi (25.874 km2)[3], дужину од 241 mi (388 km; 209 nmi)[3] и ширину од 57 mi (92 km; 50 nmi)[3] у најширем делу. То је најплиће од Великих језера са просечном дубином 63 ft (19 m)[3] и највећом дубином од 35 fathoms (210 ft; 64 m)[3][1] Пошто је Ири најплиће, уједно је и најтоплије од Великих језера,[11] а 1999. године ово је скоро постало проблем за две нуклеарне електране којима је потребна хладна језерска вода да би реактори били хладни.[12] Топло лето 1999. довело је до тога да се температуре језера приближе граници од 85 °F (29 °C) неопходној за одржавање постројења хладним.[12] Такође због своје плиткоће, оно се прво смрзава зими.[13] Најплићи део језера Ири је западни слив где су дубине просечно само 25 to 30 ft (7,6 to 9,1 m); као резултат тога, „најмањи поветарац може подићи живахне таласе“, такође познате као сичеви.[14] Према другим извештајима, „таласи се граде врло брзо”.[15][16] Регион око језера познат је као „грмљавинска престоница Канаде“ са импресивним „муњама“.[16] Понекад жестоки таласи који неочекивано настају доводе до драматичних спасавања; у једном случају, становник Кливленда који је покушавао да измери пристаниште у близини своје куће постао је заглављен, али га је спасао ронилац ватрогасне службе из Авон Лејка у Охају:

У борби против таласа, њих двоје су коначно извучени конопцем. Након што је био сат и по заробљен, Бејкер се вратио на копно, исцрпљен и изубијан, али жив.

— Татјана Моралес, CBS News, 2004[17]

Нивои воде[уреди | уреди извор]

Језеро Ири има језерско време задржавања од 2,6 година,[18] што је најкраће од свих Великих језера.[19] Површина језера је 9.910 sq mi (25.667 km2).[3][20] Водостај језера Ири варира са годишњим добима као и на другим Великим језерима. Генерално, најнижи нивои су у јануару и фебруару, а највиши у јуну или јулу, иако је било изузетака. Просечан годишњи ниво варира у зависности од дугорочних падавина. Краткорочне промене нивоа често су узроковане сичевима који су нарочито високи када југозападни ветрови дувају по дужини језера током олуја. То узрокује гомилање воде на источном крају језера. Сичеви узроковани олујом могу нанети штету на копну. Током једне олује у новембру 2003. године, ниво воде у Буфалу порастао је за 7 ft (2,1 m) са таласима од 3,0–4,6 метара.[21] У међувремену, на западном крају језера, Толедо је доживео сличан пад нивоа воде.

  • Историјски висока вода. У лето 1986. године, језеро Ири је достигло свој највиши ниво на 5,08 ft (1,55 m) изнад просека.[22] Рекорд у високим водама постављен је од априла 1986. до јануара 1987. Нивои су се кретали 1,32—1,55 m изнад proseka.[22]
  • Историјски ниска вода. У зиму 1934. године, језеро Ири достигло је најнижи ниво на 15 ft (4,6 m) испод просерка.[22] Месечни рекорди ниског водостаја постављени су од јула 1934. до јуна 1935. Током овог дванаестомесечног периода водостаји су се кретали око 15 ft (4,6 m).[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Wright, John W., ур. (2006). The New York Times AlmanacНеопходна слободна регистрација (2007 изд.). New York, New York: Penguin Books. стр. 64. ISBN 0-14-303820-6. 
  2. ^ а б State of Ohio, Division of Geological Survey, Lake Erie Facts Архивирано март 25, 2013 на сајту Wayback Machine, Accessed May 4, 2013
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј US Environmental Protection Agency, Great Lakes Factsheet No. 1, Accessed May 4, 2013
  4. ^ Shorelines of the Great Lakes Архивирано април 5, 2015 на сајту Wayback Machine
  5. ^ 10 Largest Lakes in the World. worldatlas.com.
  6. ^ „Lake Erie – Facts and Figures”. Great Lakes Information Network. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2013. Приступљено 10. 12. 2012. 
  7. ^ „Erie, Lake - FactMonster”. www.factmonster.com. 
  8. ^ „From Honeymoon City to Hydro City”. CBC Digital Archives. 25. 8. 1957. Приступљено 26. 1. 2011. 
  9. ^ Nancy Macdonald (20. 8. 2009). „Canada's sickest lake”. Macleans.CA. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2009. Приступљено 26. 1. 2011. 
  10. ^ Michael Wines (14. 3. 2013). „Spring Rain, Then Foul Algae in Ailing Lake Erie”. The New York Times. Приступљено 15. 3. 2013. 
  11. ^ „Dr. Charles E. Herdendorf”. Wkyc.com. 26. 2. 2008. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2013. Приступљено 10. 12. 2012. 
  12. ^ а б „Lake Erie Heat Wave Threatens Nuclear Plants' Cooling Systems”. Los Angeles Times. Associated Press. 10. 8. 1999. Приступљено 24. 1. 2011. 
  13. ^ „NOAA - Great Lakes Environmental Research Laboratory”. 
  14. ^ Denny lee (10. 9. 2004). „Reborn, Lake Erie Beckons Kayakers”. The New York Times. Приступљено 24. 1. 2011. 
  15. ^ The Windsor Star (24. 11. 2008). „Author's imagination stoked by Lake Erie tales”. Canada.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2012. Приступљено 26. 1. 2011. 
  16. ^ а б Margaret Atwood (19. 1. 2008). „On Lake Erie's demise”. The Star. Приступљено 24. 1. 2011. »Also, the western end of Lake Erie is the thunderstorm capital of Canada – the lightning displays are breathtaking, the winds can hit gale force, and, due to the lake's shallowness, the waves build very quickly.« 
  17. ^ Tatiana Morales (19. 7. 2004). „Dramatic Lake Erie Rescue”. CBS News. Приступљено 24. 1. 2011. 
  18. ^ Dennis B. Roddy (30. 9. 2010). „Caught in a net of laws and bans, fishermen lost their livelihood”. Pittsburgh Post-Gazette. Приступљено 24. 1. 2011. 
  19. ^ Great Lakes; Basic Information: Lake Erie. U.S. Environmental Protection Agency.
  20. ^ Cicely A. Richard (25. 1. 2010). „Fishing Lakes in Pennsylvania”. USA Today. Приступљено 25. 1. 2010. »Lake Erie, one of North America's Great Lakes, offers more than 470,000 acres of surface water.« 
  21. ^ „Great Lakes Storm Surges November 12–13, 2003”. Glerl.noaa.gov. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2012. 
  22. ^ а б в г Monthly bulletin of Lake Levels for The Great Lakes; September 2009; U.S. Army Corps of Engineers, Detroit District

Литература[уреди | уреди извор]

  • Assel, R.A. (1983). Lake Erie regional ice cover analysis: preliminary results [NOAA Technical Memorandum ERL GLERL 48]. Ann Arbor, MI: U.S. Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric Administration, Environmental Research Laboratories, Great Lakes Environmental Research Laboratory.
  • Saylor, J.H. and G.S. Miller. (1983). Investigation of the currents and density structure of Lake Erie [NOAA Technical Memorandum ERL GLERL 49]. Ann Arbor, MI: U.S. Department of Commerce, National Oceanic and Atmospheric Administration, Environmental Research Laboratories, Great Lakes Environmental Research Laboratory.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]