Милан Радовановић
Милан Радовановић | |
---|---|
![]() Милан Радовановић | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. март 1965. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Образовање | Универзитет уметности у Београду |
Научни рад | |
Поље | теологија, теорија уметности и медија, фотографија, лидерство и тимски рад |
Милан Радовановић (Београд, 29. март 1965) је српски православни теолог, професионални фотограф и професор на Академији уметности у Београду.
Приватни живот и образовање[уреди | уреди извор]
Рођен је и одрастао у Београду на Врачару у близини Храма Светог Саве. После завршене Математичке гимназије уписао је Православни богословски факултет Универзитета у Београду на коме је дипломирао. У дипломском раду обрадио је важан, али недовољно истражен утицај византијске уметности на стваралаштво поп арт уметника Енди Ворхола. Докторску дисертацију из семиолошких теорија визуелне културе и медија одбранио је на научним интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, под менторством професора др Мишка Шуваковића. Говори и активно се служи са више савремених и старих језика.[1]
Едукација из психологије[уреди | уреди извор]
Завршио је едукацију из системске брачне и породичне терапије при Центру за породицу Специјалне болнице за болести зависности, едукацију из лечења болести алкохолизма при Институту за ментално здравље, као и низ усавршавања из области психотерапије у земљи и иностранству. По препоруци академика Владете Јеротића учествовао је у раду Београдског аналитичког круга, удружења аналитички оријентисаних психотерапеута. Активан је учесник конгреса психолога и психотерапеута.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9b/Milan_Radovanovi%C4%87.jpg/220px-Milan_Radovanovi%C4%87.jpg)
Професорска каријера[уреди | уреди извор]
По позиву са катедре за Адвертајзинг и дизајн Академије уметности у Београду, осмислио је и предавао предмете Модна и Рекламна фотографија. Убрзо је постао шеф катедре Фотографије и покренуо иницијативу за интегрисање студија Фотографије и Филмске и телевизијске камере у један свеобухватан и савремен интердисциплинарни програм. План и програм нових основних и мастер студија Фотографија и Камера успешно је реализовао у сарадњи са професором Радославом Владићем . Поставио је низ стручних, уметничких и теоријских предмета: Увод у фотографију, Дигитална обрада фотографије, Документаризам као фотографско-сниматељски стил, Модна фотографија, Рекламна фотографија, Савремена уметност фотографије, Портрет у фотографији, Фотографија до данас, Читање слике, Теорија уметности и медија, Теорија визуелних уметности, Методологија истраживачког рада. Као гостујући професор на Институту за уметничку игру предавао је предмет Покрет и слика у оквиру кога је повезао балетску уметност са уметношћу фотографије. Стални је сарадник Библијског института Православног богословског факултета Универзитета у Београду.[2]
Пословна каријера[уреди | уреди извор]
Своју пословну каријеру започео је као професионални фотограф. Сарађивао је са великим бројем модних дизајнера и модних кућа, са водећим италијанским модним часописом Вогуе Пелле Италиа (итал. Vogue Italia), као и са интернационалном публикацијом за авангардне модне тенденције Фаст Форwард Фасхион: Wхере Фасхион Дефиес Фунцтион[3]. Заједно са својим братом Владаном Радовановићем основао је маркетиншку агенцију Еффецтиве маркетинг у којој има функцију креативног директора. Креира рекламне кампање за многобројне компаније, институције и клијенте.
Пројекти у култури[уреди | уреди извор]
Био је креативни директор пројекта прве уметничке фотомонографије Народног позоришта у Београду „Скривена лепота“ настале у сарадњи Теленор фондације, Народног позоришта у Београду и Академије уметности у Београду. Водио је радионицу документарне фотографије са британским фотографом Питером Марлоуом из фотографске агенције Магнум Пхотос . Са ђаконом Ненадом Илићем сарађивао је на многобројним пројектима од којих издваја прославу осам векова манастира Хиландара (рад на режији, сценарију и реализацији двадесет и два пратећа мултимедијална пројекта) и покретање православног илустрованог часописа Искон који је својом оригиналношћу поставио нове стандарде визуелног идентитета у црквеном издаваштву.
Животна филозофија[уреди | уреди извор]
Без обзира на околности, никада не треба да одустанемо од могућности остварења најдубљег смисла свог постојања у овом свету. Важно је да препознамо, ослободимо и развијемо свој унутрашњи потенцијал, како на личном, тако и на друштвеном и пословном плану. У том настојању треба да помогнемо и другим људима. Само на тај начин, овај често сурови и неправедни свет, можемо учинити бољим местом за живот свих нас.
Каријера тренера лидерства и тимског рада[уреди | уреди извор]
Од ране младости усавршавао се у личном развоју, друштвеним и лидерским вештинама, тимском раду, јачању воље и карактера у екстремним условима сналажења и преживљавања у природи при Оутwард Боунд Труст[4] организацији у Енглеској. Сертификован је тренер асертивне комуникације и тренер личног развоја, пословних и лидерских вештина по програму „Тхе 7 Хабитс оф Хигхлy Еффецтиве Пеопле“ компаније Франклин Цовеy . Стални је сарадник Центра за кризни менаџмент и преговарање . Ради на усавршавању стратегија за преговарање у кризним и конфликтним ситуацијама. Често је ангажован као саветник и члан тимова за пословно преговарање. У оквиру Алфа Омега Клуба као један од оснивача водио је програм личног развоја и вештина комуникације од девет целодневних радионица и тренинга. Кроз различите програме, радионице и тренинге које је креирао, обучио је велики број полазника.
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је више међународних награда и признања на изложбама модне и рекламне фотографије, као и златне медаље „Никола Тесла“ немачког часописа РАУМ & ЗЕИТ за допринос развоју дигиталне фотографије.
Научни и теоријски радови[уреди | уреди извор]
- Радовановић, M. (2017) „Семиотика алтернативних медија”, у: Филозофија медија: Медији и алтернатива, Естетичко друштво Србије – Секција за Филозофију медија, Београд.
- Радовановић, M. (2017) Лексикон библијске егзегезе, (уред. др Родољуб Кубат и др Предраг Драгутиновић), Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд.
- Радовановић, M. (2016) „Семиотика и појам лепог у уметности“, у: Традиционална естетска култура 11: Лепо и ружно, Универзитет у Нишу, Факултет уметности у Нишу, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Нишу, Ниш.
- Радовановић, M. (2016) „Визуелно-наративни метод развоја тима у пословном окружењу“, 6. конгрес психотерапеута Србије, тема: Психотерапија и друштво, Савез друштава психотерапеута Србије, Београд.
- Радовановић, M. (2016) „Шта је љубав? – Како волети себе и како волети друге“, Конгрес за психотерапију, саветовање и коучинг Србије, тема: Развој личности и животних вештина кроз психотерапију, саветовање и коучинг, Београд.
- Радовановић, M. (2015) „Дефинисање појма уметности“, у: Култура, Часопис за теорију и социологију културе и културну политику бр. 147, темат: Контекст у уметности и медијима, Завод за проучавање културног развитка, Београд.
- Радовановић, M. (2015) „Поп арт и производња потрошачког значења“, у: Традиционална естетска култура 10: Медији, Универзитет у Нишу, Факултет уметности у Нишу, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитет у Нишу, Ниш.
- Радовановић, M. (2015) „Теорија текста и нови медији“, у: Култура, Часопис за теорију и социологију културе и културну политику бр. 145, темат: Новинарство и нови медији, Завод за проучавање културног развитка, Београд.
- Радовановић, M. (2014) „Појам мита по Ролану Барту“, у: Зборник радова Академије уметности, темат: Уметност, медији, комуникација, Академија уметности, Београд.
- Радовановић, M. (2012) „Библијски контекст као текстуални конструкт“, у: Српска теологија данас 2011, Зборник радова трећег годишњег симпосиона одржаног на Православном богословском факултету, Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд.
- Радовановић, M. (2011) „Семиотичка теорија и визуелни текст“, у: Култура, Часопис за теорију и социологију културе и културну политику бр. 131, темат: Ликовна уметност као медиј масовне комуникације, Завод за проучавање културног развитка, Београд.
- Радовановић, M. (2011) „Метафизика светлости у византијској уметности и поп арту“, у: Српска теологија данас 2010, Зборник радова другог годишњег симпосиона одржаног на Православном богословском факултету, Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд.
- Радовановић, M. (2008) „Модна фотографија“, у: Yутеф МОДАин часопис за популаризацију модне индустрије број 205, Пассаге гроуп, Панчево.
- Радовановић, M., Ацовић, D., Илић, Н. и Перић, D. (2003) Монархија кроз векове, мултимедијална историјска енциклопедија, Еснаф мултимедиа продуцтион, Бит Пројект, Београд.
- Радовановиц, M. (1999) „Тхе Wар ин тхе Балканс: Wхо ис тхе Wиннер?“, ин: Ин Цоммунион, јоурнал оф тхе Ортходоx Пеаце Феллоwсхип, иссуе нумбер 16 / Јулy 1999, Ортходоx Пеаце Феллоwсхип, Алкмаар, Нетхерландс.
- Радовановић, M. (1997) „Слагање божанског мозаика“, у: Искон, православни илустровани часопис број 2, Фонд Свети Прохор Пчињски Православне епархије врањске, Врање.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Званичан сајт Академије уметности у Београду”. Др Милан Радовановић. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Званичан сајт Алда Омега Клуб”. др Милан Радовановић. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „ФАСТ ФОРWАРД ФАСХИОН: Wхере Фасхион Дефиес Фунцтион”. Званичан сајт часописа. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2017.
- ^ „Званичан сајт”. Тхе Оутwард Боунд. Приступљено 30. 11. 2017.