Пређи на садржај

Мина Радовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мина Радовић
Мина Радовић
Лични подаци
Датум рођења26. мај 1988.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство

Мина Радовић (Београд, 26. мај 1988) српски је академски сликар. Члан је УЛУС-а.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 26. маја 1988. године у Београду од оца Богдана и мајке Љиљане Радовић. Завршила је XIV београдску гимназију, након чега је 2012. године уписала Факултет примењених уметности у Београду, на одсеку Конзервација и рестаурација слике, код професора Станка Зечевића. На истом факултету завршила је мастер студије код професора Радомира Самарџића Филета, након чега је уписала и завршила докторске студије на Универзитету Уметности у Београду, смер дигитална уметност.

Водила је сликарску и цртачку секцију у уметничкој школи Лекарт.[2]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Учествовала је на више групних изложби:

  • Галерија Магацин, 2010, 2011, 2012.
  • Галерија 72, 2015.
  • Блацк Боx, Миxер фестивал, 2015.
  • ЦЕИ (Централ Еуропеан Инитиативе), Трст, 2015.
  • Ателиер Хоме Галлерy — „Уметност Цонтемпорарy Сербиа“, Трст, 2016.
  • Блацк Боx, Миxер фестивал, 2016.
  • Павиљон Цвијете Зузорић, Београд, 2016.
  • КЦБ (Културни центар Београд), Београд, 2018.
  • Галерија академије примењених уметности, Ријека, новембар 2018.
  • Павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, март 2019.
  • Медјународно тријенале просирених медија - Реконекција, Павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, април 2019.
  • Фестивал Дев9т, Стара циглана Београд, Београд, јун 2019.
  • Културни центар Београд, Београд, август/септембар 2019.
  • Галерија академије примењених уметности, Ријека, децембар 2019.
  • Уметнички павиљон “Цвијета Зузорић”, Београд, децембар, 2019.
  • Галерија “Боок анд Арт”, Београд, децембар, 2019.
  • Галерија УЛУС, Београд (Србија), децембар/јануар, 2019/20.
  • Ле Галлерие д’Арте, Мега Арт е ла Поцкет Арт Студио, Рим, фебруар 2020.
  • ЦАФ, Цонтемпорарy Арт Фаир, Београд, децембар 2020.
  • Овер анд Абове, галерија Дрина, Београд, октобар 2021.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • „Тескоба“, Установа културе Палилула, октобар 2013.
  • „Скривени аутопортрет“, галерија Нова ренесанса, децембар 2013.
  • „Скривени аутопортрет“, Велика галерија Дома културе, Књажевац, јануар/фебруар 2014.
  • „Драма наговештаја“ Артист галерија, виртуелна изложба, април 2014.
  • „У трагању за целином“ галерија Лука Томановић, Херцег Нови, јул 2014.
  • „У трагању за целином“ Модерна галерија Будва, август 2014.
  • „Ка тачки окупљања“ (Toward the meeting point), Галерија РасАрт, Брисел, мај 2015.
  • „Сањари“, изложбени процтор Прохибиција, Београд, децембар 2015.
  • „Либере“, Италијански културни центар (Белградо Италиано ди Цултура), Београд, март 2016.
  • „Либере“, Италијански културни центар (Суботица Италиано ди Цултура), Суботица, мај 2016
  • „Тренутак доминације”, Галерија солидарности, Котор, јун 2016.
  • Мултимедијална галерија „Нови то сам ја” ,Херцег Нови, август 2016.
  • „Фрагменти”, Културни центар Нови Сад, Нови Сад (Србија), септембар 2019.[3][4]
  • „Скин анд стоне”, Београд 2021.[5]
  • „Скин анд стоне”, Градска галерија, Котор 2021.
  • Еxцесс, галерија Дрина, Београд, фебруар 2023.[6]

Краткометражни филмови[уреди | уреди извор]

  • „Заробљена вестима“, приказан 18. октобра 2013. на Фестивалу српског филма фантастике
  • „Кружење масти“ приказан 8. марта 2015, Перон, Београд
  • „Кружење масти“ приказан 12. маја 2018, ИМПУЛС фестивал, Нови Сад

Видео-инсталације[уреди | уреди извор]

  • „Рез”, Музеј примењених уметности, Београд 2018.[7]
  • „Рез”, Културни центар Београд, галерија Артгет, Београд 2018.
  • „Нестали”, Културни центар Београд, Београд, септембар 2018.
  • „Нестали”, Ријека, новембар 2018.
  • „Рез”, Међународно тријенале проширених медија Реконекција,Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд 2019.
  • „Емпатија”, Културни центар Београд, август/септембар 2019.
  • „Емпатија”, Галерија академије примењених уметности, Ријека, децембар 2019.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]