Пређи на садржај

Мирабегрон

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирабегрон
Клинички подаци
Продајно имеBetanis, Metmiga, Myrbetriq
Drugs.comМонографија
Начин применеОрално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације50 сати
ИзлучивањеУрином
Идентификатори
CAS број223673-61-8 ДаY
ATC кодG04BD12 (WHO)
PubChemCID 9865528
DrugBankDB08893 ДаY
ChemSpider8041219 ДаY
ChEBICHEBI:65349 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC21H24N4O2S
Моларна маса396,506
  • NC1=NC(CC(=O)NC2=CC=C(CCNC[C@H](O)C3=CC=CC=C3)C=C2)=CS1
  • InChI=1S/C21H24N4O2S/c22-21-25-18(14-28-21)12-20(27)24-17-8-6-15(7-9-17)10-11-23-13-19(26)16-4-2-1-3-5-16/h1-9,14,19,23,26H,10-13H2,(H2,22,25)(H,24,27)/t19-/m0/s1 ДаY
  • Key:PBAPPPCECJKMCM-IBGZPJMESA-N ДаY

Мирабегрон је органско једињење, које садржи 21 атом угљеника и има молекулску масу од 396,506 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 4
Broj rotacionih veza 9
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 2,3
Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) -6,0
Поларна површина[6] (PSA, Å2) 128,5

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kashyap M, Tyagi P: The pharmacokinetic evaluation of mirabegron as an overactive bladder therapy option. Expert Opin Drug Metab Toxicol. 2013 May;9(5):617-27. doi: 10.1517/17425255.2013.786700. Epub 2013 Apr 4. PMID 23550899
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).