Морска вила
У фолклору, морска вила или (морска) сирена јесте водено створење са главом и горњим делом тела жене и репом рибе.[1] Морске виле се појављују у фолклору многих култура широм света, укључујући Блиски Исток, Европу, Азију и Африку.
У древној Асирији богиња Атаргатис се од срамоте претворила у морску вилу, јер је случајно убила свог љубавника. Морске виле су понекад повезане са погубним догађајима као што су поплаве, олује, олупине бродова и утапања. У другим народним традицијама (или понекад у оквиру исте традиције), оне могу бити доброћудне или добротворне, дајући благодати или заљубљујући се у људе.
Мушки еквивалент морске виле је морски вилењак, такође познати лик у фолклору и хералдици. Иако су традиције о виђењу морског вилана мање уобичајене од традиција о морским вилама, за њих се обично сматра да коегзистирају са својим женским панданима.
На зачеће појма морских вила на Западу су вероватно утицале сирене грчке митологије, које су у почетку биле налик на полуптице, али су у хришћанској ери портретисане као полурибе. Историјске приче о морским вилама, попут оних о којима је писао Кристифор Колумбо током свог истраживања на Кариба, можда су била базирана на виђењима ламантина или сличних водених сисара. Иако нема доказа да морске виле постоје изван фолклора, извештаји о виђењу морских вила трају и дан данас.
Морске виле су последњих векова популарни предмет уметности и књижевности, попут књижевне бајке Ханса Кристијана Андерсена „Мала морска вила” (1836). Оне су касније приказиване у операма, сликама, књигама, филмовима и стриповима.
Етимологија[уреди | уреди извор]
У енглеском језику реч mermaid је композит староенглеских речи mere (море), и maid (девојка или млада жена).[1] Еквивалентан термин у староенглеском је био merewif.[2] Оне су уобичајено приказане као жене лепог лика с дугом косом.[1]
Порекло[уреди | уреди извор]
Сирене из грчке митологије (а посебно Одисеје), замишљене као полуптице и полужене, постепено су преображене у слику жене у облику рибе. Овај помак је вероватно почео још током хеленистичког периода,[4] али је јасно видљив у морским вилама сличним приказима сирена у каснијим хришћанским бестијаријумима.[3][а]
Неки атрибути Хомерових сирена, попут омамљивања људи и њихове лепе песме, такође су се придавани морским вилама.[3]
Постоје такође и природословне теорије о пореклу морских вила, које постулирају да оне потичу из виђења ламантина, или дугонга или чак перијара.[6][7]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Тхе еарлиест сурвивинг манусцриптс оф тхе Греек бестиарy ор Пхyсиологус фром тхе 2нд центурy стилл депицт тхе сирен ас а бирд wоман. Бут а 9тх центурy бестиарy ас ан еxампле депицтс тхе сирен ас мермаид. Сометимес тхе иллустратион ис тхат оф а мермаид wхиле тхе теxт стилл десцрибед а бирд-wоман.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Мермаид”. Дицтионариес. Оxфорд. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2012.
- ^ „Мермаид”. Онлине Етyмологy Дицтионарy.
- ^ а б в Wаугх (1960), стр. 78–79.
- ^ Wаугх ментионс тхе еxампле оф а 250 Б. C. террацотта пиеце оф а "моурнинг сирен".[3]
- ^ Баин, Фредерика (2017). Тхе Таил оф Мелусине: Хyбридитy, Мутабилитy, анд тхе Аццессибле Отхер. Мелусине'с Фоотпринт: Трацинг тхе Легацy оф а Медиевал Мyтх. БРИЛЛ. стр. 24. ИСБН 9789004355958.
- ^ Wаугх (1960), стр. 77–78.
- ^ Јøн, А. Асбјøрн (1978), Дугонгс анд Мермаидс, Селкиес анд Сеалс, стр. 95, „тхесе 'марине беастс' хаве феатуред ин фолк традитион фор манy центуриес ноw, анд унтил релативелy рецентлy тхеy хаве маинтаинед а реасонаблy стандард сет оф цхарацтеристицс. Манy фолклористс анд мyтхограпхерс деем тхат тхе оригин оф тхе мyтхиц мермаид ис тхе дугонг, посинг а тхеорy тхат мyтхицисед талес хаве беен цонструцтед ароунд еарлy сигхтингс оф дугонгс бy саилорс.”
Литература[уреди | уреди извор]
- 17тх центурy пампхлет теллинг тхе сторy оф ан аллегед сигхтинг оф а мермаид неар Пендине, Wалес, ин 1603, УК: ЛЛГЦ
- Бриггс, К. M. (1976). Ан Енцyцлопедиа оф Фаириес, Хобгоблинс, Броwниес, Боогиес, анд Отхер Супернатурал Цреатурес. Рандом Хоусе. ИСБН 978-0-394-73467-5.
- Олдер арцхивед версион, wитх бриеф сyнопсис анд цомментарy
- Јøн, А. Асбјøрн, Дугонгс анд Мермаидс, Селкиес анд Сеалс
- Wаугх, Артхур (1960). „Тхе Фолклоре оф тхе Мерфолк”. Фолклоре. 71 (2): 73—84. ЈСТОР 1258382. дои:10.1080/0015587x.1960.9717221.
- Лоцкхарт, Јамес Халдане Стеwарт, Сир (1893). А Мануал оф Цхинесе Qуотатионс: Беинг а Транслатион оф тхе Цх'êнг Yü К'ао. Келлy & Wалсх, Лимитед. стр. 280.
- Дундес, Алан (2002), Лаурен Дундес, „Тхе Тридент анд тхе Форк: Диснеy'с 'Тхе Литтле Мермаид' ас а мале цонструцт”, Блоодy Марy ин тхе Миррор: Ессаyс ин Псyцхоаналyтиц Фолклористицс, Университy Пресс оф Миссиссиппи, стр. 56, ИСБН 978-1-578-06461-8
- Накамару, Теико 中丸禎子 (2015). 博物学の人魚表象―哺乳類、女性、魚― [Хоw тхе Натуралистс Десцрибед Мерфолк ор Мермаидс : Фисхес, Wомен, анд Маммалиа]. Јоурнал оф Цомпаративе литературе. Нихон Хикаку Бунгакукаи. 58: 8.
- Накано, Миyоко 中野美代子 (1983). 中国の妖怪 [Цхūгоку но yōкаи] (на језику: јапански). Иwанами Схотен. стр. 143.
- Нарамото, Татсуyа (1981). Кенран тару цхōнин бунка но каика 絢爛たる町人文化の開花. Ōбунсха. стр. 140.
- Лоцкхарт, Јамес Халдане Стеwарт, Сир (1971). Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина: Пхyсицс анд пхyсицал тецхнологy: пт. 1. Цамбридге Университy Пресс. стр. 678. „Абунданце оф теxтс десцрибе тхе схарк пеопле (цхиао јен), wхо .. селл тхеир софт унблеацхед (понгее) силк”
- Армистеад, Марy Аллyсон ед., тр. (12. 4. 2001). Тхе Миддле Енглисх Пхyсиологус: А Цритицал Транслатион анд Цомментарy (M.А., Енглисх Литературе). Виргиниа Полyтецхниц Институте анд Университy. стр. 85—90. ЦитеСеерX 10.1.1.557.6420
. - Баццхилега, Цристина; Броwн, Марие Алохалани, ур. (2019), Тхе Пенгуин Боок оф Мермаидс, 1, Пенгуин, стр. и—xxив, ИСБН 9780525505570
- Бассетт, Флетцхер С. (1892). „Цхаптер IV. Wатер-Спритес анд Мермаидс”. Сеа Пхантомс: Ор, Легендс анд Суперститионс оф тхе Сеа анд оф Саилорс ин Алл Ландс анд ат Алл Тимес (Рев. изд.). Цхицаго: Ринехарт & Цомпанy, Инц. стр. 148—201.
- Бенwелл, Гwен; Wаугх, Артхур (1965), Сеа Енцхантресс: Тхе Тале оф тхе Мермаид анд Хер Кин, Блоомингтон: Цитадел Пресс, ИСБН 9787800555169
- Тхе Цлассиц оф Моунтаинс анд Сеас. Превод: Биррелл, Анне. Пенгуин Боокс. 2000. ИСБН 9780140447194.
- Царрингтон, Рицхард (1957). Мермаидс анд Мастодонс. Неw Yорк: Ринехарт & Цомпанy, Инц.
- Цасцудо, Луíс да Цâмара (1962). Диционáрио до фолцлоре брасилеиро (на језику: португалски). 1 (А–И) (2 изд.). Брасíлиа: Институто Национал до Ливро.: Вол. 2 (Ј–З)
- Цастиглиони, Андреа (2021). „Тхе Хуман-Фисх”. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес. 48 (1): 1—44. ЈСТОР 27039930. дои:10.18874/јјрс.48.1.2021.1-44.
- Цоwпер, Б. Харрис (април 1865), „Дирецто, тхе Годдесс оф Асцалон”, Тхе Јоурнал оф Сацред Литературе анд Библицал Рецорд, 7 (8): 1—20
- Фарал, Едмонд (1953). „Ла qуеуе де поиссон дес сирèнес”. Романиа. 74 (296): 433—506. дои:10.3406/рома.1953.3384.
- Фаyе, Андреас (1833). „Хавмæнд ог Хавфруер”. Норске Сагн (на језику: дански). Арендал: Н. C. Халдс Богтрyккерие. стр. 58—62.
- Фрасер, Луцy (2017). Тхе Плеасурес оф Метаморпхосис: Јапанесе анд Енглисх Фаирy Тале Трансформатионс оф "Тхе Литтле Мермаид". Wаyне Стате Университy Пресс. ИСБН 9780814342459.
- Георге, Wилма Б.; Yапп, Wиллиам Брунсдон (1991). Тхе Наминг оф тхе Беастс: Натурал Хисторy ин тхе Медиевал Бестиарy. Дуцкwортх. стр. 99—100. ИСБН 9780715622384.
- —— (1883). „XВИИ. Wигхтс анд Елвес”. Теутониц мyтхологy. 2. Превод: Сталлyбрасс, Јамес Стевен. W. Сwан Сонненсцхеин & Аллен. стр. 439—517.
- Хардwицк, Паул (2011), Енглисх Медиевал Мисерицордс: Тхе Маргинс оф Меанинг, Боyделл Пресс, ИСБН 9781843836599
- Хаywард, Пхилип (2017), Макинг а Спласх: Мермаидс (анд Мермен) ин 20тх анд 21ст Центурy Аудиовисуал Медиа, Блоомингтон: Индиана Университy Пресс, ИСБН 9780861969258
- Холфорд-Стревенс, Леофранц (2006), „1. Сиренс ин Антиqуитy анд тхе Миддле Агес”, Ур.: Аустерн, Линда Пхyллис; Народитскаyа, Инна, Мусиц оф тхе Сирен, Блоомингтон: Индиана Университy Пресс, стр. 16—50, ИСБН 9780253112071
- Јóн Áрнасон (1862). „1. Флоккур: Гоðфрæðиссöгур. 2. Греин: Саебúар ог ватна”. Íслензкар Þјóðсöгур ог Æфинтýри. I. Леипзиг: Ј. C. Хинрицхс. стр. 131—141. (баекур.ис)
- Кестнер, Јосепх А. (1989). Мyтхологy анд Мисогyнy: Тхе Социал Дисцоурсе оф Нинетеентх-центурy Бритисх Цлассицал-субјецт Паинтинг. Университy оф Wисцонсин Пресс. стр. 130—132. ИСБН 9780299115302.
- Магее, Елизабетх (1990). Рицхард Wагнер анд тхе Нибелунгс. Цларендон Пресс. ИСБН 9780198161905.
- Милликен, Роберта (2014). Амбигуоус Лоцкс: Ан Ицонологy оф Хаир ин Медиевал Арт анд Литературе. МцФарланд. ИСБН 9780786487929.
- Мустард, Wилфред П. (1908). „Мермаид—Сирен”. Модерн Лангуаге Нотес. 23: 21—22. ЈСТОР 2916861. дои:10.2307/2916861.
- Народитскаyа, Инна; Аустерн, Линда Пхyллис (2006), „Интродуцтион: Сингинг Еацх то Еацх”, Ур.: Аустерн, Линда Пхyллис; Народитскаyа, Инна, Мусиц оф тхе Сирен, Блоомингтон: Индиана Университy Пресс, стр. 1—15, ИСБН 9780253112071
- Пафф, Wиллиам Ј. (1959). Тхе Геограпхицал анд Етхниц Намес оф тхе Þíдрикс Сага: А Студy ин Германиц Хероиц Легенд. Популар Треатисес он Сциенце Wриттен Дуринг тхе Миддле Агес: Ин Англо-Саxон, Англо-Норман анд Енглисх. Харвард Германиц студиес 2. Лондон: Харвард Университy Пресс. стр. 35, 51—53, 73, 129.
- Пакис, Валентине А. (2010). „Цонтеxтуал Дуплицитy анд Теxтуал Вариатион: Тхе Сирен анд Оноцентаур ин тхе Пхyсиологус Традитион”. Медиаевистик. 23: 115—185. ЈСТОР 42587769. дои:10.3726/83014_115.
- Пиетсцх, Тхеодоре W. (1991). „Самуел Фаллоурс анд хис 'Сиренне' фром тхе Провинце оф Амбон”. Арцхивес оф Натурал Хисторy. 18 (1): 1—25. дои:10.3366/анх.1991.18.1.1.
- Сцрибнер, Ваугхн (2020). Мерпеопле: А Хуман Хисторy. Реактион Боокс. ИСБН 9781789143133.
- Смитх, W. Робертсон (1887), „Нотес анд Доцументс: Цтесисас анд тхе Семирамис Легенд”, Тхе Енглисх Хисторицал Ревиеw, 2: 303—317, дои:10.1093/ехр/ии.ви.303
- Теиxеира, Францисца Изабел (1992). Тхе Ритуал оф Иемањá ин Бразил: А Псyцхоаналyтиц Аппроацх. Университy оф Цалифорниа, Беркелеy.
- Висцарди, Паоло; Холлинсхеад, Анита; МацФарлане, Росс; Моффат, Јамес (2014). „Мермаидс Унцоверед”. Јоурнал оф Мусеум Етхнограпхy (27 Браве Неw Wорлдс: Трансформинг Мусеум Етхнограпхy тхроугх Тецхнологy: Паперс фром тхе Аннуал Цонференце оф тхе Мусеум Етхнограпхерс Гроуп Хелд ат Бригхтон Мусеум & Арт Галлерy, ин Ассоциатион wитх тхе Университy оф Бригхтон, 15–16 Април 2013): 98—116. ЈСТОР 43915865.
- Wоод, Јулиетте (2018). „Цх. 2: Лингеринг ин сеа цавес: Тхе wорлд оф тхе мермаид”. Фантастиц Цреатурес ин Мyтхологy анд Фолклоре: Фром Медиевал Тимес то тхе Пресент Даy. Блоомсбурy Публисхинг. стр. 49—92. ИСБН 978-1-441-13060-0.
- Yамагуцхи, Наоки (2010). „Цхаптер 2: Нингyо” 第2章：人魚. Кеттеибан yōкаи мīра канзен ФИЛЕ 決定版妖怪ミイラ完全ФИЛЕ. Гаккен Публисхинг. стр. 46—103. ИСБН 9784054044517.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Бецоминг Мермаидс”. амнх.орг. Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.
- „Мермаид Репорт Роом”. УннатуралХисторyМусеум.орг. Лумберwоодс, Уннатурал Хисторy Мусеум. Архивирано из оригинала 20. 08. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019.
