Мула Али Кушћи

С Википедије, слободне енциклопедије

Алаудин Али ибн Мухамед Самарканди – Мула Али Кушћи, рођен је у Самарканду. Историчари сматрају да је он један од најславнијих иранских математичара XV века. Пошто је његов отац чувао ловачке птице у палати Улуг-бега, млади Али је добио могућност да математику и астрономију изучава на најелитнијем месту, тј. код чувеног Румија, главног представника и једног од најзначајнијих професора на традиционалном универзитету у Самарканду.[1]:стр. 246.

У доба Улуг-бега, јастребови су најчешће коришћени за лов. Често коришћење и присуство ових птица у Улуг-беговој палати проузроковали су потребу да их чува особа која добро познаје ову врсту ловачких птица. Отац Мула Алија Кушћија у томе је сигурно био најбољи. Зато је постао веома близак Улуг-бегу и прозван је „Кушћи”. „Куш” на персијском језику значи јастреб, а придев „ћи” у древном персијском језику односи се на особу која има неко посебно умеће. Ово име понели су и остали чланови његове породице, наравно и његов син Али.

Улуг-бегова опсерваторија

Кушћијев мукотрпни труд и посебан научни таленат били су главни узроци да након Румијеве смрти управо он буде изабран за шефа опсерваторије при том универзитету. На том положају, Кушћи је значајно допринео усавршавању Улуг-беговог хороскопа.

Умро је 1474. године.[1]:стр. 1062.

Дела[уреди | уреди извор]

Од Кушћијевих математичких дела издвајамо следеће наслове:

  • Ар-Рисала ал-Мухамадија[1]:стр. 247.

Пишући понајвише о разним дисциплинама аритметике, Кушћи је ово арапско референтно дело посветио османском султану Мехмету II. Овај трактат се састоји из два дела. У првом делу се у оквиру пет засебних есеја проматрају употреба принципа аритметике од стране астронома у староиндијској аритметици, као и њихова функционалност при решавању квадратних полинома. Ту се такође образлажу и одређене теме из алгебре и још неки принципи који су блиско повезани са аритметиком. У наставку, Кушћи је у другом делу овог списа, у три есеја, указао на начин мерења различитих линија и површина дводимензионалних и сферних фигура.

  • Мизан ал-хисаб [Вага аритметике][1]:стр. 247.

Ова књига је написана на персијском језику. Кушћи је у овом истраживачком подухвату презентовао фундаменталне смернице староиндијске астрономске и површинске аритметике.

  • Шарху Зиџи Улуг-бег [Коментар Улуг-беговог хороскопа][1]:стр. 247.

Данас се у многим светским музејима и библиотекама чува неколико рукописних примерака овог драгоценог хороскопа, углавном писаног на персијском језику.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.