Ulug-beg

Ulug-begova statua u Samarkandu

Ulug-beg je bio Timuridski vladar kao i astronom, matematičar i sultan.

Rođen je 19. dana meseca džumadi al-avala 796. godine po arapskom lunarnom kalendaru, tj. 22. marta 1394, u Sultaniji. Ulug-begov otac bio je Šahroh (umro 1447), Tamerlanov sin.

Za razliku od svog dede Tamerlana, Ulug-bega nisu zanimali osvajački ratovi i nepotrebna ekspanzionistička krvoprolića. On se najviše posvetio nauci i kulturi. Smatra se da je Ulugh-беg govorio pet jezika: arapski, persijski, turski, mongolski i u manjoj meri kineski.

Tamerlan je umro, a njegovi naslednici, pogotovu Šahroh, Bajsonkor, Ulug-beg i sultan Husein Mirza Bajkara, krenuli su potpuno drugačijim putem. Ulazili su u bogate i mnogoljudne ali delimično porušene gradove, kao što su Herat i Samarkand, i u njima su sagradili brojne škole, džamije, biblioteke i umetničke radionice.

Samarkand je tokom XV veka bio centar muslimanske astronomije. Gijasudin Džamšid Kašani (umro 1437) na poziv Ulug-bega dolazi u taj grad i zajedno sa Kazizadeom Rumijem (takođe umro 1437) i Mula Alijem Kušćijem (umro 1474) pomaže Ulug-begu u izgradnji velike opservatorije u tom gradu. Mnogi istoričari pišu da je ta opservatorija bila nekoliko koraka ispred svog vremena.

Ulug-begova opservatorija u Samarkandu

Dela

Naučna istraživanja Ulug-bega uglavnom prepoznajemo po preciznim astronomskim tabelama koje je izneo u svom horoskopu, poznatom kasnije po nazivima Ulug-begov horoskop i Mogulski horoskop. Pišući horoskop na persijskom jeziku, Ulug-beg je u prvom delu obratio pažnju na teorijske analize naučnih dostignuća samarkandske opservatorije, dok u drugom delu razmatra trigonometrijske tabele, ali i tabele u vezi sa preciznim kalendarima i statusima nebeskih tela.

Glavna karakteristika njegovih trigonometrijskih tablica jeste to što je u njima precizno određen sinus ugla od jednog stepena. To izuzetno važno pitanje Ulug-beg i Gijasudin Džamšid Kašani rešili su na dva različita načina. Međutim u oba slučaja njihove funkcije stižu do polinoma trećeg stepena koji definišemo pomoću jednačine:

x³ + ax + b = 0, s tim što: x = sin 1°.

Kada ovaj kubni polinom rešimo metodom sukcesivne aproksimacije, doći ćemo do sledećeg rezultata:

x = sin 1° = 0,017452406437283571

Osim analitičkih pregleda astronomskih dostignuća, Ulug-beg je gdekada deskriptivno beležio i rezultate svojih značajnih opservacija. Njegov doprinos celokupnom napretku astronomskih nauka bio je toliko uočljiv da su nakon njegove smrti astronomska istraživanja u Samarkandu znatno izgubila popularnost.

Literatura

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Ulugh Beg”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• 1839. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Tables astronomiques d’Oloug Beg, commentees et publiees avec le texte en regard, Tome I, 1 fascicule, Paris. A very rare work, but referenced in the Bibliographie generale de l’astronomie jusqu’en 1880, by J.
• 1847. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, publiees avec Notes et Variantes, et precedes d’une Introduction. Paris: F. Didot.
• 1853. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, traduction et commentaire. Paris.
• Le Prince Savant annexe les étoiles, Frédérique Beaupertuis-Bressand, in Samarcande 1400–1500, La cité-oasis de Tamerlan : coeur d'un Empire et d'une Renaissance, book directed by Vincent Fourniau, éditions Autrement, 1995, ISSN 1157-4488.
• L'âge d'or de l'astronomie ottomane, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), December 2005, volume 119.
• L'observatoire du prince Ulugh Beg, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), October 2008, volume 122.
• Le recueil de calendriers du prince timouride Ulug Beg (1394–1449), Antoine Gautier, in Le Bulletin, n° spécial Les calendriers, Institut National des Langues et Civilisations Orientales, juin (2007). p. 117–123. d
• Jean-Marie Thiébaud. Personnages marquants d'Asie centrale, du Turkestan et de l'Ouzbékistan, Paris, éditions L'Harmattan. 2004. ISBN 978-2-7475-7017-6.

• Dalen, Benno van (2007). „Ulugh Beg: Muḥammad Ṭaraghāy ibn Shāhrukh ibn Tīmūr”. Ур.: Thomas Hockey; et al. The Biographical Encyclopedia of Astronomers. New York: Springer. стр. 1157—9. ISBN 978-0-387-31022-0.  (PDF version)

Spoljašnje veze

•  Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Ulugh Beg”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 
• The observatory and memorial museum of Ulugbek
• Bukhara Ulugbek Madrasah
• Registan the heart of ancient Samarkand.
• Biography by School of Mathematics and Statistics University of St Andrews, Scotland
• Legacy of Ulug Beg