Ulug-beg

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ulug-begova statua u Samarkandu

Ulug-beg je bio Timuridski vladar kao i astronom, matematičar i sultan.

Rođen je 19. dana meseca džumadi al-avala 796. godine po arapskom lunarnom kalendaru, tj. 22. marta 1394, u Sultaniji.[1]:pp. 276. Ulug-begov otac bio je Šahroh (umro 1447)[1]:pp. 911., Tamerlanov sin.

Za razliku od svog dede Tamerlana, Ulug-bega nisu zanimali osvajački ratovi i nepotrebna ekspanzionistička krvoprolića. On se najviše posvetio nauci i kulturi.[1]:pp. 276–277.

Tamerlan je umro, a njegovi naslednici, pogotovu Šahroh, Bajsonkor, Ulug-beg i sultan Husein Mirza Bajkara, krenuli su potpuno drugačijim putem. Ulazili su u bogate i mnogoljudne ali delimično porušene gradove, kao što su Herat i Samarkand, i u njima su sagradili brojne škole, džamije, biblioteke i umetničke radionice.[1]:pp. 905.

Samarkand je tokom XV veka bio centar muslimanske astronomije. Gijasudin Džamšid Kašani (umro 1437) na poziv Ulug-bega dolazi u taj grad i zajedno sa Kazizadeom Rumijem (takođe umro 1437) i Mula Alijem Kušćijem (umro 1474) pomaže Ulug-begu u izgradnji velike opservatorije u tom gradu. Mnogi istoričari pišu da je ta opservatorija bila nekoliko koraka ispred svog vremena.[1]:pp. 1062.

Ulug-begova opservatorija u Samarkandu

Dela[уреди]

Naučna istraživanja Ulug-bega uglavnom prepoznajemo po preciznim astronomskim tabelama koje je izneo u svom horoskopu, poznatom kasnije po nazivima Ulug-begov horoskop i Mogulski horoskop. Pišući horoskop na persijskom jeziku, Ulug-beg je u prvom delu obratio pažnju na teorijske analize naučnih dostignuća samarkandske opservatorije, dok u drugom delu razmatra trigonometrijske tabele, ali i tabele u vezi sa preciznim kalendarima i statusima nebeskih tela.

Glavna karakteristika njegovih trigonometrijskih tablica jeste to što je u njima precizno određen sinus ugla od jednog stepena. To izuzetno važno pitanje Ulug-beg i Gijasudin Džamšid Kašani rešili su na dva različita načina. Međutim u oba slučaja njihove funkcije stižu do polinoma trećeg stepena koji definišemo pomoću jednačine:

x3 + ax + b = 0, s tim što: x = sin 1°.

Kada ovaj kubni polinom rešimo metodom sukcesivne aproksimacije, doći ćemo do sledećeg rezultata:

x = sin 1° = 0,017452406437283571

Osim analitičkih pregleda astronomskih dostignuća, Ulug-beg je gdekada deskriptivno beležio i rezultate svojih značajnih opservacija. Njegov doprinos celokupnom napretku astronomskih nauka bio je toliko uočljiv da su nakon njegove smrti astronomska istraživanja u Samarkandu znatno izgubila popularnost.[1]:pp. 277.

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.

Literatura[уреди]

  • O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Ulugh Beg”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  • 1839. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Tables astronomiques d’Oloug Beg, commentees et publiees avec le texte en regard, Tome I, 1 fascicule, Paris. A very rare work, but referenced in the Bibliographie generale de l’astronomie jusqu’en 1880, by J.
  • 1847. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, publiees avec Notes et Variantes, et precedes d’une Introduction. Paris: F. Didot.
  • 1853. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, traduction et commentaire. Paris.
  • Le Prince Savant annexe les étoiles, Frédérique Beaupertuis-Bressand, in Samarcande 1400–1500, La cité-oasis de Tamerlan : coeur d'un Empire et d'une Renaissance, book directed by Vincent Fourniau, éditions Autrement, 1995, ISSN 1157-4488.
  • L'âge d'or de l'astronomie ottomane, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), December 2005, volume 119.
  • L'observatoire du prince Ulugh Beg, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), October 2008, volume 122.
  • Le recueil de calendriers du prince timouride Ulug Beg (1394–1449), Antoine Gautier, in Le Bulletin, n° spécial Les calendriers, Institut National des Langues et Civilisations Orientales, juin (2007). стр. 117–123. d
  • Jean-Marie Thiébaud. Personnages marquants d'Asie centrale, du Turkestan et de l'Ouzbékistan, Paris, éditions L'Harmattan. 2004. ISBN 2-7475-7017-7.

Spoljašnje veze[уреди]