Ulug-beg

С Википедије, слободне енциклопедије
Ulug-begova statua u Samarkandu

Ulug-beg je bio Timuridski vladar kao i astronom, matematičar i sultan.[1]

Rođen je 19. dana meseca džumadi al-avala 796. godine po arapskom lunarnom kalendaru, tj. 22. marta 1394, u Sultaniji.[2]‍:pp. 276. Ulug-begov otac bio je Šahroh (umro 1447)[2]‍:pp. 911., Tamerlanov sin.

Za razliku od svog dede Tamerlana, Ulug-bega nisu zanimali osvajački ratovi i nepotrebna ekspanzionistička krvoprolića. On se najviše posvetio nauci i kulturi.[2]‍:pp. 276–277. Smatra se da je Ulugh-беg govorio pet jezika: arapski, persijski, turski, mongolski i u manjoj meri kineski.[3]

Tamerlan je umro, a njegovi naslednici, pogotovu Šahroh, Bajsonkor, Ulug-beg i sultan Husein Mirza Bajkara, krenuli su potpuno drugačijim putem. Ulazili su u bogate i mnogoljudne ali delimično porušene gradove, kao što su Herat i Samarkand, i u njima su sagradili brojne škole, džamije, biblioteke i umetničke radionice.[2]‍:pp. 905.

Samarkand je tokom XV veka bio centar muslimanske astronomije.[4][5] Gijasudin Džamšid Kašani (umro 1437) na poziv Ulug-bega dolazi u taj grad i zajedno sa Kazizadeom Rumijem (takođe umro 1437) i Mula Alijem Kušćijem (umro 1474) pomaže Ulug-begu u izgradnji velike opservatorije u tom gradu. Mnogi istoričari pišu da je ta opservatorija bila nekoliko koraka ispred svog vremena.[2]‍:pp. 1062.

Ulug-begova opservatorija u Samarkandu

Dela[уреди | уреди извор]

Naučna istraživanja Ulug-bega uglavnom prepoznajemo po preciznim astronomskim tabelama koje je izneo u svom horoskopu, poznatom kasnije po nazivima Ulug-begov horoskop i Mogulski horoskop. Pišući horoskop na persijskom jeziku, Ulug-beg je u prvom delu obratio pažnju na teorijske analize naučnih dostignuća samarkandske opservatorije, dok u drugom delu razmatra trigonometrijske tabele, ali i tabele u vezi sa preciznim kalendarima i statusima nebeskih tela.[6][7]

Glavna karakteristika njegovih trigonometrijskih tablica jeste to što je u njima precizno određen sinus ugla od jednog stepena. To izuzetno važno pitanje Ulug-beg i Gijasudin Džamšid Kašani rešili su na dva različita načina. Međutim u oba slučaja njihove funkcije stižu do polinoma trećeg stepena koji definišemo pomoću jednačine:

x3 + ax + b = 0, s tim što: x = sin 1°.

Kada ovaj kubni polinom rešimo metodom sukcesivne aproksimacije, doći ćemo do sledećeg rezultata:

x = sin 1° = 0,017452406437283571

Osim analitičkih pregleda astronomskih dostignuća, Ulug-beg je gdekada deskriptivno beležio i rezultate svojih značajnih opservacija. Njegov doprinos celokupnom napretku astronomskih nauka bio je toliko uočljiv da su nakon njegove smrti astronomska istraživanja u Samarkandu znatno izgubila popularnost.[2]‍:pp. 277.[8]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ B.F. Manz, "Tīmūr Lang", in Encyclopaedia of Islam, Online Edition, 2006
  2. ^ а б в г д ђ Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.
  3. ^ „Samarkand: Ulugh Beg's Observatory”. Depts.washington.edu. 
  4. ^ „Ulugh Beg”. OU Libraries. Britannica Academic.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  5. ^ The global built environment as a representation of realities: By author:A.J.J. Mekking [1]
  6. ^ Smith, David E. (01. 06. 1958). „History of Mathematics”. Courier Corporation. Приступљено 05. 01. 2019 — преко Google Books. 
  7. ^ Science in Islamic civilisation: proceedings of the international symposia: "Science institutions in Islamic civilisation", & "Science and technology in the Turkish and Islamic world"[2]
  8. ^ „The Legacy of Ulugh Beg | Central Asian Monuments | Edited by H. B. Paksoy | CARRIE Books”. Vlib.iue.it. Приступљено 02. 12. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Ulugh Beg”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  • 1839. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Tables astronomiques d’Oloug Beg, commentees et publiees avec le texte en regard, Tome I, 1 fascicule, Paris. A very rare work, but referenced in the Bibliographie generale de l’astronomie jusqu’en 1880, by J.
  • 1847. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, publiees avec Notes et Variantes, et precedes d’une Introduction. Paris: F. Didot.
  • 1853. L. P. E. A. Sedillot (1808–1875). Prolegomenes des Tables astronomiques d’Oloug Beg, traduction et commentaire. Paris.
  • Le Prince Savant annexe les étoiles, Frédérique Beaupertuis-Bressand, in Samarcande 1400–1500, La cité-oasis de Tamerlan : coeur d'un Empire et d'une Renaissance, book directed by Vincent Fourniau, éditions Autrement, 1995, ISSN 1157-4488.
  • L'âge d'or de l'astronomie ottomane, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), December 2005, volume 119.
  • L'observatoire du prince Ulugh Beg, Antoine Gautier, in L'Astronomie, (Monthly magazine created by Camille Flammarion in 1882), October 2008, volume 122.
  • Le recueil de calendriers du prince timouride Ulug Beg (1394–1449), Antoine Gautier, in Le Bulletin, n° spécial Les calendriers, Institut National des Langues et Civilisations Orientales, juin (2007). p. 117–123. d
  • Jean-Marie Thiébaud. Personnages marquants d'Asie centrale, du Turkestan et de l'Ouzbékistan, Paris, éditions L'Harmattan. 2004. ISBN 978-2-7475-7017-6.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Ulug-beg на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ulug-beg&oldid=23034584”