Самарканд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Самарканд
узб. Samarqand / Самарқанд
перс. سمرقند
рус. Самарканд
City
Registan square Samarkand.jpg
Mosque Bibi Khanum (5).JPGSamarkand Shah-i Zinda general view.JPG
Le Gour Emir (Samarcande, Ouzbékistan) (5634467674).jpgHazrat-Hyzr Mosque 04.jpg
Samarkand, Shah-i-Zinda (6238891272).jpg
Official seal of Самарканд
Грб
Самарканд на мапи Узбекистана
Самарканд
Самарканд
Локација у Узбекистану
Самарканд на мапи Азије
Самарканд
Самарканд
Локација у Узбекистану
Координате: 39°42′N 66°59′E / 39.700° СГШ; 66.983° ИГД / 39.700; 66.983Координате: 39°42′N 66°59′E / 39.700° СГШ; 66.983° ИГД / 39.700; 66.983
Country Узбекистан
ВилајетСамаркандски вилајет
Насељен8. век пне
Влада
 • ТипУправа града
 • ТелоХаким (градоначелник)
Површина
 • City120 km2 (50 sq mi)
Надморска висина705 m (2,313 ft)
Становништво (2018)
 • City530.400
 • Густина4.4/km2 (11/sq mi)
 • Метро950.000
Поштански број140100
Вебсајтsamarkand.uz

Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Постоје докази о људској активности на подручју града из касне палеолитске ере, мада не постоје директни докази о оснивању Самарканда; неке теорије тврде да је град основан између 8. и 7. века пне. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Услед његове локације у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.[1]

Град је познат по томе што је исламски центар за научно проучавање. У 14. веку је постао главни град царства Тимура (Тамерлан) и место је његовог маузолеја (Гур-е Амир). Џамија Биби-Каним, обновљена током совјетског доба, остаје једна од најистакнутијих градских знаменитости. Трг Регистана у Самарканду био је древно средиште града, а вежу га три монументалне верске зграде. Град је пажљиво очувао традицију древних заната: везење, везење златом, ткање свиле, гравура на бакру, керамика, резбарење и сликање на дрвету.[2]

Савремени Самарканд је подељен на два дела: стари град и нови град који је развијен за време Руског царства и Совјетског Савеза. Стари град укључује историјске споменике, продавнице и старе приватне куће, док нови град обухвата управне зграде заједно са културним центрима и образовним установама.[3]

Самарканд - Раскрсница култура
Самарқанд, Самарқанд, Самарканд, سمرقند
Mosque Bibi Khanum (5).JPG
Светска баштина Унеска
МестоSamarqand Region, Тимуриди, Узбекистан Уреди на Википодацима
Координате39°39′15″ СГШ; 66°57′35″ ИГД / 39.6542° СГШ; 66.9597° ИГД / 39.6542; 66.9597
Површина108 km2 (1,16×109 sq ft)
КритеријумиКултурни: i, ii, iv
Референца603
Веб-сајтwww.samshahar.uz

Историја[уреди]

Улугбегова медреса у Самарканду

Самарканд је основан око 700. п. н. е. Био је главни град персијске сатрапије Согдијане за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. п. н. е.[4] Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања.[5] Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа.

Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски Канат и царство Хорезм. Монголи су опљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кану Бараку био потребан новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дужине 63 метра.

У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку. Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели одбранити. Касније је Самарканд постао центар руског Туркестана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР.

Становништво[уреди]

Популација (ист.): Самарканд
Година
Становништво

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Самарканд има медитеранску климу (Кепенова класификација климата Csa) која се блиско граничи са полусушном климом (BSk) са топлим, сувим летима и релативно влажним, варијабилним зимама током којих се измењују периоди топлог времена са периодима хладног времена. Јул и август су најтоплији месеци у години са температурама које досежу и премашују, 40 °C. Већина оскудних падавина се прима од децембра до априла. Јануар 2008. био је посебно хладан, а температура је пала на −22 °C (−8 °F)[6]

Клима Самарканда (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 23,2
(73,8)
26,7
(80,1)
31,7
(89,1)
36,2
(97,2)
39,5
(103,1)
41,4
(106,5)
42,4
(108,3)
41,0
(105,8)
38,6
(101,5)
35,2
(95,4)
29,9
(85,8)
27,5
(81,5)
42,4
(108,3)
Максимум, °C (°F) 6,8
(44,2)
9,1
(48,4)
14,2
(57,6)
21,1
(70)
26,4
(79,5)
32,2
(90)
34,1
(93,4)
32,9
(91,2)
28,3
(82,9)
21,6
(70,9)
15,3
(59,5)
9,1
(48,4)
20,9
(69,6)
Просек, °C (°F) 1,9
(35,4)
3,6
(38,5)
8,5
(47,3)
14,9
(58,8)
19,8
(67,6)
25,0
(77)
26,7
(80,1)
25,2
(77,4)
20,1
(68,2)
13,6
(56,5)
8,4
(47,1)
3,8
(38,8)
14,3
(57,7)
Минимум, °C (°F) −1,7
(28,9)
−0,5
(31,1)
4,0
(39,2)
9,4
(48,9)
13,5
(56,3)
17,4
(63,3)
18,9
(66)
17,4
(63,3)
12,7
(54,9)
7,2
(45)
3,4
(38,1)
−0,2
(31,6)
8,5
(47,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,4
(−13,7)
−22
(−8)
−14,9
(5,2)
−6,8
(19,8)
−1,3
(29,7)
4,8
(40,6)
8,6
(47,5)
5,9
(42,6)
0,0
(32)
−6,4
(20,5)
−18,1
(−0,6)
−22,8
(−9)
−25,4
(−13,7)
Количина падавина, mm (in) 41
(1,61)
46
(1,81)
69
(2,72)
60
(2,36)
36
(1,42)
6
(0,24)
4
(0,16)
1
(0,04)
4
(0,16)
17
(0,67)
34
(1,34)
47
(1,85)
365
(14,37)
Дани са кишом 8 10 13 11 9 3 2 1 2 6 8 9 82
Дани са снегом 9 7 3 0,3 0,1 0 0 0 0 0,3 2 6 28
Релативна влажност, % 76 74 70 63 54 42 42 43 47 59 68 74 59
Сунчани сати — месечни просек 132,9 130,9 169,3 219,3 315,9 376,8 397,7 362,3 310,1 234,3 173,3 130,3 2.953,1
Извор #1: Pogoda.ru.net[7]
Извор #2: NOAA (sun, 1961–1990)[8]

Туристичке атракције[уреди]

Регистан[уреди]

Регистан је представљао центар средњовековног Самарканда. Састојао се од три велике медресе:

  • Улугбегова медреса, коју је основао Улугбег 1420. године. Садржавала је мозаике и астрономске теме. Око 100 студената је ту учило науку, астрономију, филозофију и теологију.
  • Шердар медреса, коју је 1636. године завршио шајбанидски емир, а била је копија Улугбегове медресе
  • Тла-кари медреса, која је завршена 1660. године, а имала је златне декорације.

Улугбегова опсерваторија[уреди]

Улугбегова опсерваторија је саграђена 1420. и имала је највећи секстант, који је икада изграђен, а чији лук је имао 63 метра. Циљ је био да се звезде мере са највећом прецизношћу. Остаци су откопани 1908.

Купола Биби-ханум џамије

Биби-Ханум џамија[уреди]

Постоје тврдње да је жена Тимура Ленка градила ту џамију и да по њој носи име. Главна врата џамије су висока 35 m. Представља једну од највећих грађевина Самарканда. Срушена је у потресу 1897, па је реконструисана.

Шах-и-Зинда[уреди]

Маузолејски комплекс је основан у 15. веку на гробу Кусам ибн Абаса (рођака Мухамедовог), који је донио ислам у Самарканд. Ту се налазие гробови ширих чланова породица Тимур Ленка и Улугбега.

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Guidebook of history of Samarkand". ISBN 978-9943-01-139-7.
  2. ^ Энциклопедия туризма Кирилла и Мефодия. 2008.
  3. ^ „History of Samarkand”. www.advantour.com. Приступљено 2018-05-15. 
  4. ^ „History of Samarkand”. Sezamtravel. Приступљено 1. 11. 2013. 
  5. ^ „Uzbekistan: Provinces, Major Cities & Towns – Statistics & Maps on City Population”. Citypopulation.de. Приступљено 23. 8. 2014. 
  6. ^ Samarkand.info. „Weather in Samarkand”. Приступљено 2009-06-11. 
  7. ^ „Weather and Climate-The Climate of Samarkand” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2016. Приступљено 6. 12. 2016. 
  8. ^ „Samarkand Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 6. 12. 2016. 

Литература[уреди]

  • Alexander Morrison, Russian Rule in Samarkand 1868–1910: A Comparison with British India (Oxford, OUP, 2008) (Oxford Historical Monographs).
  • Azim Malikov, Cult of saints and shrines in the Samarqand province of Uzbekistan in International journal of modern anthropology. No.4. 2010, pp. 116–123
  • Azim Malikov, The politics of memory in Samarkand in post-Soviet period // International Journal of Modern Anthropology. (2018) Vol: 2, Issue No: 11, pp: 127 – 145

Спољашње везе[уреди]