Муслим ибн ал-Хаџаџ

Имам Муслим Муслим ибн ал-Хаџаџ
Пуно име	Муслим ибн ал-Ḥајјāј مسلم بن الحجاج
Датум рођења	након 815.
Место рођења	Нишапур, Хорасан  данашњи Иран
Датум смрти	мај 875
Место смрти	Иран
Место укопа	Насарабад (предграђе Нишапура)
Пребивалиште	Иран
Држављанство	иранско
Занимање	исламски учењак, мухадит
Ера	Златно доба ислама Абасидски калифат
Радови	Сахих Муслим
Стил	сунизам
Претходник	Ишак ибн Рахвеј, Мухамед ал-Букари

Абу ал-Хусајн Асакир ад-Дин Муслим ибн ал-ХаЏаџ ибн Муслим ибн Вард ибн Кавшад ал-Квушајри ан-Најсабури (арап. أبو الحسين عساكر الدين مسلم بن الحجاج بن مسلم بن وَرْد بن كوشاذ القشيري النيسابوري; након 815 – мај 875) или Муслим Најшапури (перс. مسلم نیشاپوری‎), широко познат као Имам Муслим, исламски учењак, посебно познат као мухадит (учењак хадиса). Његова колекција хадиса, позната као Сахих Муслим, једна је од шест главних колекција хадиса у сунизму и сматра се једном од две најаутентичније (сахих) колекције, заједно са Сахих Бухари.

Биографија

Муслим ибн ал-Хаџаџ је рођен у граду Нишапуру у Аббасид провинцији Хорасан, у данашњем североисточном Ирану. Историчари се не слажу у погледу датума његовог рођења, мада се обично узима да је то 202 АХ (817/818), 204 АХ (819/820), или 206 АХ (821/822).

Аз-Захаби је изјавио, „Каже се да је рођен 204. године АХ”, мада је он исто тако изјавио, „Али, ја мислим да је рођен пре тога”.

Ибн Халикан није могао да нађе извјештај о датуму Муслимовог рођења или старости у време смрти, код било којег од хафаза (хадиских мајстора), осим њиховог слагања да је он рођен након 200 АХ (815/816). Ибн Каликан наводи Ибн ал-Салаха, који цитира Ибн ал-Бајијев рад Китаб Улама ал-Амсар, у тврдњи да је Муслим имао 55 година када је умро 25. раџеба 261 АХ (маја 875), и стога његова година рођења би морала бити 206 АХ (821/822).

Ибн ал-Бајиʿ наводи да је он сахрањен у Насарабаду, предграђу Нишапура.

Према научницима, он је био арапског или персијског порекла. Нисба „ал-Кушајри” означава Муслимову припадност арапском племену Бану Кушајр, чији су припадници мигрирали на новоосвојене персијске територије током ширења Праведног калифата. Научник по имену Шамс ал-Дин ал-Дхахаби увео је идеју да је он можда био мавла персијског порекла, приписан племену Кушајр путем вала (алијансе). Један Муслимов предак је можда био ослобођени кушајрски роб, или је можда прихватио ислам из руку Кушајра. Према два друга учењака, Ибн ал-Атиру и Ибн ал-Салаху, он је заправо био арапски припадник тог племена, при чему се његова породица доселила у Иран скоро два века раније, након освајања.

Процене о броју хадиса у његовим књигама варирају од 3.033 до 12.000, зависно од тога да ли су дупликати укључени, или само текст (иснад). Каже се да је његов Сахих („аутентични”) има око 2000 хадиса кој су заједнички са Бухаријевим сахихом.

Учитељи аутора обухватали су Хармала ибн Јахја, Саида ибн Мансура, Абд-Алаха ибн Масламах ал-Канабија, ал-Дхухалија, ал-Бухарија, Ибн Маина, Јахја ибн Јахја ал-Нишабури ал-Тамимија и друге. Међу његовим ученицима су били ал-Тирмизи, Ибн Аби Хатим ал-Рази и Ибн Кузајмах, од којих су сви такође написали дела о хадису. Након његових студија на Арапском полуострву, у Египту, Ираку и Сирији, настанио се у свом родном граду Нишапуру, где се упознао и постао доживотни пријатељ Бухарија.

Оставштина

Сунски учењак Ишак Ибн Рахвајх први је препоручио Муслимов рад. Ишакови савременици нису испрва то прихватили. Абу Зура ал-Рази је имао приговор да је Муслим изоставио превише материјала који је и сам Муслим признао као веродостојан; и да је укључио слабе преноснике.

Ибн Еби Хатим (умро 327/938) касније је прихватио Муслима као „поузданог, једног од хадиских мајстора са познавањем хадиса”; али то је у супротности с много сервилнијим похвалама Абу Зура и његовог оца Абу Хатима. Слично је и са Ибн ал-Надимом.

Муслимова књига је постепено је стицала све већи углед међу сунитским муслиманима, тако да већина њих сматра то најаутентичнијом збирком хадиса, другом једино иза Сахих Бухарија.

Радови

• Сахих Муслим: његова колекција аутентичних хадиса.

Литература

• Гуy Бурак (2015). Тхе сецонд форматион оф Исламиц Лаw. Тхе Ханафи Сцхоол ин тхе Еарлy Модерн Оттоман Емпире. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-09027-9. 
• Роберт W. Хефнер; Мухаммад Qасим Заман, ур. (2007). Сцхоолинг Ислам: Тхе цултуре анд политицс оф модерн Муслим едуцатион. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-12933-4. 
• Тхомас Пиеррет (2013). Религион анд стате ин Сyриа. Тхе Сунни улама фром цоуп то револутион. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-60990-7. 
• Мухаммад Qасим Заман (2007). Тхе Улама ин Цонтемпорарy Ислам: Цустодианс оф Цханге. Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-13070-5.  ПДФ, аццессед 2 Маy 2017
• Заман, Мухаммад Qасим (2010). Цоок, Мицхаел, ур. Трансмиттерс оф аутхоритy анд идеас ацросс цултурал боундариес, елевентх то еигхтеентх центурy. Ин: Тхе неw Цамбридге хисторy оф Ислам (3рд изд.). Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-51536-8. 
• Беин, Амит (29. 3. 2011). Оттоман Улема, Туркисх Републиц: Агентс оф Цханге анд Гуардианс оф Традитион. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0804773119. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Хатина, Меир (2010). Улама, Политицс, анд тхе Публиц Спхере: Ан Егyптиан Перспецтиве. Университy оф Утах Пресс. ИСБН 978-1-60781-032-2. 
• Хеyд. Уриел. "Соме Аспецтс оф Тхе Оттоман Фетва." Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес Буллетин; 32 (1969), п. 35–56.
• Иналцик, Халил. 1973. "Леарнинг, тхе Медресе, анд тхе Улема." Ин Тхе Оттоман Емпире: Тхе Цлассицал Аге 1300–1600. Неw Yорк: Праегер, пп. 165–178.
• Мехмет, Ипсирли, Гуиделинес то тхе Јуриспруденце оф Оттоман Улема
• Рабитхах Ма'ахид Исламиyах Биографи Улама оф Индонесиа Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2021)
• Тасар, Мурат. "Тхе Оттоман Улема: тхеир ундерстандинг оф кноwледге анд сцхоларлy цонтрибутион." Тхе Туркс. 3: Оттоманс. Едиторс: Хасан Целâл Гüзел, C.Цем Оğуз, Осман Каратаy. Анкара: Yени Тüркиyе, 2002, пп. 841–850.
• Зилфи, Маделине C. (1986). „Тхе Кадизаделис: Дисцордант Ревивалисм ин Севентеентх-Центурy Истанбул”. Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес. 45 (4): 251—269. С2ЦИД 161512570. дои:10.1086/373194. .
• Броwн, Јонатхан А.C. (2014). Мисqуотинг Мухаммад: Тхе Цхалленге анд Цхоицес оф Интерпретинг тхе Пропхет'с Легацy. Онеwорлд Публицатионс. стр. 3. ИСБН 978-1-78074-420-9. „Тхе улама (литераллy, тхе леарнед онес)” 
• Цл. Гиллиот; Р.C. Репп; К.А. Низами; M.Б. Хоокер; Цханг-Куан Лин; Ј.О. Хунwицк (2012). П. Беарман, П.; Бианqуис, Тх.; Босwортх, C.Е.; ван Донзел, Е.; Хеинрицхс, W.П., ур. ʿУламāʾ. Ин: Енцyцлопаедиа оф Ислам (2 изд.). Леиден: Е.Ј. Брилл. ИСБН 978-90-04-16121-4. С2ЦИД 241694047. дои:10.1163/1573-3912_ислам_ЦОМ_1278. 
• Броwн, Даниел W. (1996). Ретхинкинг традитион ин модерн Исламиц тхоугхт. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521570778. Приступљено 10. 5. 2018. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Јонатхан А.C. Броwн (2009), Хадитх: Мухаммад'с Легацy ин тхе Медиевал анд Модерн Wорлд. Онеwорлд Публицатионс. Броwн, Јонатхан А. C. (2009). Хадитх: Мухаммад'с Легацy ин тхе Медиевал анд Модерн Wорлд. Онеwорлд. ИСБН 978-1851686636. 
• Јонатхан А.C. Броwн (2007), Тхе Цанонизатион оф ал-Букхāрī анд Муслим: Тхе Форматион анд Фунцтион оф тхе Суннī Ḥадīтх Цанон. Брилл Публисхерс. Броwн, Јонатхан (5. 6. 2007). Тхе Цанонизатион оф Ал-Букх?р? Анд Муслим: Тхе Форматион анд Фунцтион оф тхе Сунн? ?ад?тх Цанон. БРИЛЛ. ИСБН 978-9004158399. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Biodata at MuslimScholars.info
• Biography at Sunnah.com
• Short Bio of Imam Muslim
• Biography of Imam Muslim Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2018)
• English translation of Sahih Muslim Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2008)
• Interactive Family tree of Imam Muslim by Happy Books Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
• Interactive diagram of teachers and students of Imam Muslim by Happy Books Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)