Нефротоксични лекови
Нефротоксични лекови су група лекова који се метаболишу или излучују преко бубрега и у том процесу изазивају директно нефротоксичност или индиректно оштећење бубрежних функција. Бројни лекови који се такорећи масовно, свакодневно и неконтролисано користе (НСАИ, антимикробни, АЦЕи, хемиотерапеутици, контрасна средства) удружени са факторима ризика могу да изазову оштећење бубрега. Старост, бубрежна обољења, коморбидитети, политерапија, само су неки од чинилаца који повећавају ризик за акутно оштећење бубрега узроковано лековима.[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Према подацима из литературе учесталост нефротоксичности је:[2][3]
- 7% — код хоспитализованих пацијената код којих се развија акутно бубрежно оштећење (АКИ),
- 20% — код хоспитализованих акутних бубрежних инсуфицијенција узроковано лековима,
- 66% — је инциденца нефротоксичности код старијих особа.
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Нефротоксичност је једно од најчешћих нежељених дејстава или интеракција лекова који оштећују циркулацију крви кроз бубреге, што има за последицу убрзано пропадање бубрежног ткива и последично његових фунција.
Фактори ризика за нефротоксичност
| Фактори болесника | старост и пол — претходне болести бубрега — коморбидитети (диабетес, мултипли мијелом, лупус) — ретенција натријума (цироза јетре, срца, нефротски сy) — дехидрираност — ацидоза — хипокалијемија — хипомагнезијемија — хиперурикемија — хиперурикозурија — сепса, шок
Трансплантација бубрега |
| Фактори лека | нефротоксичност — доза лека — трајање — учесталост — облик примене — поновљено излагање леку — интеракције лекова |
Врсте нефротоксичних лекова[уреди | уреди извор]
Аналгетици и антипиретици (НСАИЛ)[уреди | уреди извор]
Међу нефротоксичним лековима посебно су опасни НСАИ или лекови против болова и високе температуре, односно аниупални лекови (Диклофенак, Бруфен, Кетонал, аспирини, кардиопирин и њима слични лекови), јер се налазе у слободној продаји и становништво их некритички користи по слободном нахођењу.
Најћешћа оштерћња НСАИл- а су интерстицијални нефритисал, ретенција натријума и воде, хиперкалијемија, папиларна некроза, хипертензија, нефротски синдром.
АЦЕИ и АРБ[уреди | уреди извор]
У велику групу нефротоксичних лекова спадају и такозвани АЦЕИ (ангиотензин-конвертујућег-ензима-инхибитори) и АРБ (ангиотензинских рецептора блокатори), јер они највише смањују протоке крви кроз бубрег.
- АЦЕИ су лекови типа: Каптоприл, Зоркаптил, Прилазид, Тритаце, Еналаприл, Моноприл, и слични.
- АРБ су лекови типа:Лосартан, Цозаар, Ерyнорм, Диован, Лориста и др.
Имуносупресиви[уреди | уреди извор]
Нефротоксични су и имуносупресиви: циклоспорин, тацролимус, метотрексат, цисплатин итд. иако се користе и у превенцији одбацивања трансплантираног бубрега. Они изазивају: акутну, дозно-зависну редукцију реналног протока и патоморфололошке бубрежне промене
Антибиотици и антимикробни лекови[уреди | уреди извор]
Од антибиотика и антимикробних лекова, најопаснији су аминогликозиди, неки цефалоспорини, хинолони, тетрациклини, амфотерицин Б и ацикловир
- Најчешће изазивају хиперсензитивно/алергијску реакцију, акутну реналну инсуфицијенцију, раш, еозинофилију
- Ципрофлоxацин изазива тромботичну микроангиопатију, тубуларну некрозу и апоптозу.
- Амфотерицин Б код 80% пацијената развија акутну реналну инсуфицијенцију (АБИ).
Анестетици[уреди | уреди извор]
Примена анестетика може изазвати акутно оштећење бубрега које је озбиљна компликација повезана с повишеним компликацxијама и смртношћу. Укупна инциденција акутног оштећења бубрега код болничких болесника износи 1% — 5%, док су 30% тих болесника развили акутно оштећење бубрега у периоперативном периоду као последицу анестезије и операције.
Упркос новим научним сазнаwима и унапрјеђења хируршких техника и лечења у јединицама интензивне неге, није постигнут значајнији помак у смањењу инциденције акутно оштећење бубрега. За промену тог исхода важно је рано препознавање ризичне групе болесника и превенција.
На укупни исход лечења утиће и правилан избор анестетичких средстава током опште анестезије, који је најбоље прилагођен индивидуалним потребама болесника. Данас се сматра да инхалациони анестетици нису нефротоксични, и да зато инхалациони анестетици имају снажан директан заштитни учинак на многе органе кроз предкондиционирање и посткондиционирање.
Нова истраживања показују да нпр. севофлуран смањује исхемијско-реперфузијску побреду бубрега и делује противупално, због чега има потенцијал да смањи појаву акутног оштећења бубрега.
С обзиром на инциденцију акутног оштећења бубрега у периоперативном периоду и нових сазнања о анестетицима, питање избора анестетика током опште анестезије могао би бити од кључног значења за свеукупни исход лечења.[4]
Контрастна средства[уреди | уреди извор]
Контрастним средством индукована нефропатија, дефинише се као увећање веће од 25% креатинина у серуму или апсолутно повећање креатинина у серуму од 0,5 мг/дл (након радиолошког прегледа обављеног уз помоћу контрастног средства).[5]
Антиулкусна средства[уреди | уреди извор]
Цитостатици[уреди | уреди извор]
Како се цитостатици најчешће излучују преко мокраће (путем бубрега), било каква смањена функција бубрега може да повећа токсичност цитостатика. Неки цитостатици утичу на рад бубрега, мењајући боју мокраће од жуте у наранџасту или црвенкасту и уз то мокраћа може да има мирис лекова, обично у трајању од 1-3 дана.
Непријатна и болна упала мокраћне бешике, која се понекад јавља током употребе цитостатика, манифестује се честим нагоном за мокрењем или појавом крваве мокраће.
Ефекти цитостатика на бубреге и мокраћну бешику могу бити пролазни и трајни.
Наркотици[уреди | уреди извор]
Превенција[уреди | уреди извор]
Превенција нефротоксичности заснива се на:
- Дозирању лекова према Цоцкцрофт-Гаултовој формули
- Процени реналне функције на основу МДРД
- Избегавати нефротоксичне комбинације
- Кориговања фактора ризика пре и током примене лекова
- Мониторингу бубрежне функције и виталних параметара
- Давању предности лековима који су еквивалентни по ефикасности а без нефротоксичног су потенцијала
- Посебаном опрезу ко лечења старијих особа са коморбидитетима и пацијента са ГФР < 60мл/мин.[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Галлиени M, ет ал. Другс ин тхе елдерлy wитх цхрониц киднеy дисеасе НДТ. 2015.
- ^ Choudhury D. Acute kidney injury: current perspectives. Postgrad Med. 2010
- ^ Singbartl K, Kellum JA. AKI in the ICU: definition, epidemiology, risk stratification, and outcomes. Kidney Int. 2012
- ^ Миклић Бублић, M., Тонковић, D., Сакан, С., Мисир, А., Бандић Павловић, D. (2016). Еффецт оф инхалатионал анестхетицс он ацуте киднеy ињурy. Ацта цлиница Цроатица, 55.(3.). . дои:10.20471/ацц.2016.55.03.16. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Барретт БЈ, Парфреy ПС (2006). Цлиницал працтице. Превентинг непхропатхy индуцед бy цонтраст медиум. Н. Енгл. Ј. Мед. 354 (4): 379—86. PMID 16436769. . дои:10.1056/НЕЈМцп050801. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Цлиницал Qуериес: Непхрологy 0101 (2012) 29–33
Литература[уреди | уреди извор]
- Цхоудхурy, Девасмита; Ахмед, Зиауддин (2006). „Друг-ассоциатед ренал дyсфунцтион анд ињурy”. Натуре Цлиницал Працтице Непхрологy. 2 (2): 80—91. ПМИД 16932399. дои:10.1038/нцпнепх0076.
- Сзето, CC; Цхоw, КМ (2005). "Непхротоxицитy релатед то неw тхерапеутиц цомпоундс". Ренал Фаилуре. 27 (3): 329–33.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
