Николај Кољцов
| Николај Константинович Кољцов | |
|---|---|
 Николај Кољцов | |
| Рођен | 14. јул 1872. Москва,  Руска Империја |
| Умро | 2. децембар 1940. Лењинград,  СССР |
| Националност | Руска Империја, УССР |
| Поља | Генетика, молекулска биологија |
| Алма матер | Московски универзитет |
Николај Константинович Кољцов (рус. Николай Константинович Кольцов; 14. јул 1872 - 2. децембар, 1940) је био руски биолог. Један је од креатора модерне генетике.
Дипломирао је на Московском универзитету 1894, где је радио као професор од 1895. до 1911. Основао је Институт за експерименталну биологију, средином 1917. Био је члан Пољопривредне академије.
Кољцов је 1920. ухапшен као члан непостојећег „Антисовјетског тактичког центра“. Тужилац Николај Кириленко је тражио смртну казну за Кољцова, међутим након што је Максим Горки апеловао на Владимира Лењина, Кољцов је ослобођен и враћен је на место руководиоца Кољцовог института за експерименталну биологију.[1][2]
Присталице Трофима Лисенка су 1937. и 1939. објавиле серију пропагандних чланака против Николаја Кољцова и Николаја Вавилова.[1] Званично се тврди се да је његова смрт 1940. била последица срчаног удара, мада постоје индиције да је био отрован.[2] Његова жена је извршила самоубиство истог дана.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Вадим Ј. Бирстеин. Тхе Перверсион Оф Кноwледге: Тхе Труе Сторy оф Совиет Сциенце. Wествиеw Пресс. 2004. ISBN 978-0-8133-4280-1.
- ^ а б Valery N. Soyfer. The consequences of political dictatorship for Russian science. Nature Reviews Genetics 2: 723-729 (2001)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
