Оксибутинин

Оксибутинин
IUPAC име
	4-Диетиламинобут-2-инил 2-циклохексил-2-хидрокси-2-фенилетаноат
Клинички подаци
Продајно име	Дитропан
Drugs.com	Монографија
MedlinePlus	a682141
Категорија трудноће	Б;
Начин примене	орално, трансдермално
Правни статус
Правни статус	Рx Онлy (ЦА), Рx Онлy (УС);
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина	91%-93%
Полувреме елиминације	12,4-13,2 сата
Идентификатори
CAS број	5633-20-5
ATC код	G04BD04 (WHO)
PubChem	CID 4634
IUPHAR/BPS	359
DrugBank	APRD00427
ChemSpider	4473
UNII	K9P6MC7092
KEGG	D00465
ChEBI	CHEBI:7856
ChEMBL	CHEMBL1231
Хемијски подаци
Формула	C22H31NO3
Моларна маса	357,486 g/mol
	SMILES O=C(OCC#CCN(CC)CC)C(O)(c1ccccc1)C2CCCCC2; ;
	InChI InChI=1S/C22H31NO3/c1-3-23(4-2)17-11-12-18-26-21(24)22(25,19-13-7-5-8-14-19)20-15-9-6-10-16-20/h5,7-8,13-14,20,25H,3-4,6,9-10,15-18H2,1-2H3 ; Key:XIQVNETUBQGFHX-UHFFFAOYSA-N ;

Оксибутинин (Дитропан, Лиринел XL) је антихолинергијски лек који се користи за олакшавање уринарних проблема, што обухвата фреквентно мокрење и неспособност контроле уринације. Он делује путем умањења мишићних спазама бешике.^[2] Оксибутинин је компетитивни антагонист М1, М2, и М3 подтип мускаринског ацетилхолинског рецептора. Он исто тако има директно спазмолитичко дејство на глатке мишиће бешике као калцијумски антагонист и локални анестетик, мада при концентрацијама које су далеко изнад оних које се користе у клиничкој пракси. Он је доступан за оралну примену као генеричка формулација и под бранд именима Дитропан и Lyrinel XL. Он је исто тако на тржишту у облику трансдермалног фластер под именом Окситрол, и као топикални гел под именом Gelnique.

Оксибутинин је такође могући третман за хиперхидрозу, или хиперактивно знојење.^[3]^[4]^[5]

Стереокемија[уреди | уреди извор]

Оxyбутyнин садржи стереоцентар и састоји се од два енантиомера. Ово је рацемат, тј. 1: 1 смјеса (Р) - и (С) -форм:^[6]^[7]

Енантиомери оксибутинина
ЦАС-Нуммер: 119618-21-2	ЦАС-Нуммер: 119618-22-3

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Продуцт Информатион”. Друг Продуцт Датабасе. Приступљено 13. 8. 2011. ^{[мртва веза]}
^ Chapple CR. "Muscarinic receptor antagonists in the treatment of overactive bladder". Urology (55)5, Supp. 1:33-46, 2000.
^ Tupker RA, Harmsze AM, Deneer VH (2006). „Oxybutynin therapy for generalized hyperhidrosis.”. Arch Dermatol. 142 (8): 1065—6. PMID 16924061. doi:10.1001/archderm.142.8.1065.
^ Mijnhout GS, Kloosterman H, Simsek S, Strack van Schijndel RJ, Netelenbos JC (2006). „Oxybutynin: dry days for patients with hyperhidrosis.”. Neth J Med. 64 (9): 326—8. PMID 17057269.
^ Schollhammer M, Misery L (2007). „Treatment of hyperhidrosis with oxybutynin.”. Arch Dermatol. 143 (4): 544—5. PMID 17438194. doi:10.1001/archderm.143.4.544.
^ Kachur JF, et al. R and S enantiomers of oxybutynin: pharmacological effects in guinea pig bladder and intestine, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics, 247, S. 867–872, 1988; . PMID 2849672. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Noronha-Blob L, Kachur JF. Enantiomers of oxybutynin: in vitro pharmacological characterization at M₁, M₂ and M₃ muscarinic receptors and in vivo effects on urinary bladder contraction, mydriasis and salivary secretion in guinea pigs, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics, 256, S. 562–567, 1991; . PMID 1993995. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] „Продуцт Информатион”. Друг Продуцт Датабасе. Приступљено 13. 8. 2011. ^{[мртва веза]}

[2] Chapple CR. "Muscarinic receptor antagonists in the treatment of overactive bladder". Urology (55)5, Supp. 1:33-46, 2000.

[3] Tupker RA, Harmsze AM, Deneer VH (2006). „Oxybutynin therapy for generalized hyperhidrosis.”. Arch Dermatol. 142 (8): 1065—6. PMID 16924061. doi:10.1001/archderm.142.8.1065.

[4] Mijnhout GS, Kloosterman H, Simsek S, Strack van Schijndel RJ, Netelenbos JC (2006). „Oxybutynin: dry days for patients with hyperhidrosis.”. Neth J Med. 64 (9): 326—8. PMID 17057269.

[5] Schollhammer M, Misery L (2007). „Treatment of hyperhidrosis with oxybutynin.”. Arch Dermatol. 143 (4): 544—5. PMID 17438194. doi:10.1001/archderm.143.4.544.

[6] Kachur JF, et al. R and S enantiomers of oxybutynin: pharmacological effects in guinea pig bladder and intestine, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics, 247, S. 867–872, 1988; . PMID 2849672. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[7] Noronha-Blob L, Kachur JF. Enantiomers of oxybutynin: in vitro pharmacological characterization at M₁, M₂ and M₃ muscarinic receptors and in vivo effects on urinary bladder contraction, mydriasis and salivary secretion in guinea pigs, Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics, 256, S. 562–567, 1991; . PMID 1993995. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]