Органска киселина
Organska kiselina je organsko jedinjenje sa svojstvima kiseline. Najzastupljenije organske kiseline su karboksilne kiseline, čija kiselost potiče od njihove karboksilne grupe –COOH. Сулфонске киселине садрже –SO2OH групу, и релативно су јаке киселине. Алкохоли могу да делују као киселине, али су те киселине веома слабе. Релативна стабилност коњуговане базе киселине одређује њену киселост. Друге групе такође могу да имају својства киселина, обично слабих, нпр: тиолна група –SH, енолна група, и фенолна група. У биолошким системима, органска једињења која садрже те групе се генерално сматрају органским киселинама.
Примери органских киселина:
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Органске киселине је генерално слаба киселина и делимично се дисоцирају у води,за разлику од јаких минералних киселина. Органске киселине нижих молекулских маса као што је мравља киселина и лимунске киселине се мешају са водом, док су органске киселине већих молекулских маса, попут бензојеве киселине, нерастворне у молекулској (неутралној) форми.
Вечина органских киселина је веома растворна у органским растварачима. p-Toluensulfonska kiselina je relativno jaka kiselina koja se često koristi u organskoj hemiji jer se rastvara u organskim reakcionim rastvaračima.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Dibner, J. J.; Butin, P. (2002). „Use of organic acids as a model to study the impact of gut microflora on nutrition and metabolism”. J. Appl. Poultry Res. 11 (4): 453—463. Архивирано из оригинала 06. 03. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2012.
- Patanen, K. H.; Mroz, Z. (1999). „Organic acids for preservation”. Ур.: Block, S. S. Disinfection, sterilization & preservation (5th изд.). Philadelphia: Lea Febiger. ISBN 0-683-30740-1.
- Brul, S.; Coote, P. (1999). „Preservative agents in foods, mode of action and microbial resistance mechnismes”. Intl. J. Food Microbiology. 50 (1–2): 1—17. PMID 10488839.
