Limunska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Limunska kiselina
Citric acid
Citric-acid-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-hydroxypropane-1,2,3-tricarboxylic acid
Drugi nazivi
3-karboksi-3-hidroksipentanedionska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.973
E-brojevi E330 (antioksidansi, ...)
KEGG[1]
UNII
Svojstva
C6H8O7
Molarna masa 192.124 g/mol (anhidrat)
210.14 g/mol (monohidrat)
Agregatno stanje kristalna bela materija
Gustina 1.665 g/cm3
Tačka topljenja 153 °C (307 °F; 426 K)
Tačka ključanja 175 °C (347 °F; 448 K)
73 g/100 ml (20 °C)
Rastvorljivost u THF, etanol, metanol ahidrat: THF 1.80 M, etanol 1.6 M, metanol 3.08 M[4]
monohidrat: THF 1.52 M, etanol 1.78 M, metanol 2.27 M[5]
Kiselost (pKa) pKa1 = 3.09
pKa2 = 4.75
pKa3 = 6.41 [6]
Opasnosti
Opasnost u toku rada iritant kože i očiju
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
natrijum citrat, kalcijum citrat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Limunska kiselina, C6H8O7, trobazna je organska kiselina[7][8], prisutna u mnogim vrstama voća (u limunovom soku 5–6%).

Bela je kristalna supstanca kiselog ukusa, lako rastvorljiva u vodi. Industrijski se dobija iz limuna (u južnoj Italiji i Kaliforniji) ili iz šećera fermentacijom pomoću plesni Aspergillus niger. Upotrebljava se u proizvodnji bezalkoholnih napitaka i u medicini. Njene soli su citrati. Normalan je sastojak ljudske krvi i urina (mokraće). Koristi se u proizvodnji šumećih tableta i vitaminskih napitaka (npr. sastojak je Cedevite), voćnih sokova, smrznutog voća itd... Uzorci krvi i tkiva čuvaju se u rastvorima limunske kiseline.

Kristal limunske kiseline slikan pomoću polarizacijskog mikroskopa uz povećanje ~200x

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. „Solubility of citric acid anhydrous in non-aqueous solvents”. 
  5. „Solubility of citric acid monohydrate in non-aqueous solvents”. 
  6. Dawson, R. M. C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.
  7. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  8. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]