p-Toluensulfonska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
p-Toluensulfonska kiselina[1]
P-Toluenesulfonic acid
Tosic-acid-3D-balls.png
Називи
IUPAC назив
4-methylbenzenesulfonic acid
Други називи
Tosilna kiselina
PTSA
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.002.891
KEGG
Svojstva
CH3C6H4SO3H
Molarna masa 172.20 g/mol (anhidrat)
190.22 g/mol (monohidrat)
Agregatno stanje bezbojni (beli) prah
Gustina 1.24 g/cm3
Tačka topljenja 38 °C, 311 K (anhidrat) [2]
103-106 °C, 376-379 K (monohidrat)
Tačka ključanja 140 °C (284 °F; 413 K)
67 g/100 mL
Kiselost (pKa) -2.8 (voda),[3]

8.5 (acetonitril)[4]

Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) tetraedarna na S
Opasnosti
Opasnost u toku rada iritant kože
Bezbednosni spisak External MSDS
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26
Srodna jedinjenja
Srodne sulfonske kiseline
Benzensulfonska kiselina
Sulfanilska kiselina
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

p-Toluensulfonska kiselina (PTSA, tosilna kiselina, TsOH) je organsko jedinjenje sa formulom CH3C6H4SO3H. Ona je beli prah koji je rastvoran u vodi, alkoholima, i drugim polarnim organskim rastvaračima. 4-CH3C6H4SO2- grupa je poznata kao tozil grupa i često se označava kao Ts ili Tos. Najčešće se TsOH odnosi na monohidrat, TsOH.H2O.

TsOH je jaka organska kiselina. Ona je oko milion puta jača od benzojeve kiseline. Ona je jedna od malobrojnih čvrstih kiselina, te je stoga podesna za merenje. Za razliku od jakih mineralnih kiselina (posebno azotne, sumporne, i perhlorne kiseline), TsOH nije oksidujuća.

Reference[уреди]

  1. Merck11th 9459.
  2. Armarego (2003). стр. 370.
  3. Guthrie, J. P. Hydrolysis of esters of oxy acids: pKa values for strong acids. Can. J. Chem. 1978, 56, 2342-2354.
  4. Eckert, F.; Leito, I.; Kaljurand, I.; Kütt, A.; Klamt, A.; Diedenhofen, M. Prediction of Acidity in Acetonitrile Solution with COSMO-RS. J. Comput. Chem. 2009, 30, 799-810. DOI: 10.1002/jcc.21103

Literatura[уреди]

  • Armarego, Wilfred (2003). Purification of Laboratory Chemicals. Elsevier Science. стр. 370. ISBN 0-7506-7571-3. 

Spoljašnje veze[уреди]