Ортачко друштво

Ортачко друштво је привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица у својству ортака друштва ради обављања одређене делатности под заједничким пословним именом, а ради стицања профита. Ово привредно друштво се углавном оснива у случајевима када се ради о мањем привредном субјекту, тј мањем предузећу, а лица која га чине су ортаци. Ортачко друштво има неколико основних карактеристика. Ортачко друштво карактерише уговорни начин његовог настанка – оно настаје на основу уговора о оснивању, који треба да прихвате и потпишу сви његови оснивачи, будући ортаци.

Ортачко друштво је једно од четири правне форме привредних друштава. Остала три су командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу, акционарско друштво.

Оснивање ортачког друштва

Оснивање

Ортачко друштво настаје симултаним оснивањем (изузетно, може настати на основу промене облика ) и то уговором о оснивању. У нашем праву битна је писана форма овог уговора што је случај и са другим земљама које овом друштву признају правни субјективитет. Закон о привредним друштвима одређује минимум обавезних елемената овог уговора (пословно име и седиште, делатност друштва – циљ друштва, одређење оснивача, одређивање врсте и вредности улога сваког ортака ). Оснивачки акт ортачког друштва, поред ових битних елемената може да садржи и друге факултативне елементе од значаја за друштво и ортаке, а нарочито одредбе о: вишој сили, делимичној ништавности, трајању и раскиду уговора, евентуално о пратећим уговорима и њиховом односу са главним уговором, преписци уговорних страна, решавању спорова и ако је реч о уговору са страним елементом: клаузуле о примени права, језику уговора итд. Оснивачки акт у форми уговора о оснивању је обавезан конститутивни акт овог друштва, а поред овог акта, ортачко друштво може да има и посебан акт – уговор ортака друштва, који се не прилаже регистру а којим ортаци могу ближе да уреде своје међусобне односе, чиме се растерећује конститутиван акт непотребног садржаја, а са друге стране омогућује ортацима да ближе уреде управљање друштвом и своје међусобне односе и односе према друштву. У случају несагласности оснивачког акта и уговора ортака, предности имају одредбе оснивачког акта.

Оснивачки улог

Почетна имовина друштва формира се из улога ортака оснивача, који могу бити у новцу, стварима и правима. Ако је реч о неновчаним улозима, потребно је да њихову процену обаве сами оснивачи. Наше право изричито прописује да је дозвољено да се улози могу састојати и само из роба и услуга,како извршених тако и будућих. Улози по правилу улазе у имовину друштва која се не уписује у регистар (за то служе пословне књиге друштва и друге јавне књиге ), јер није реч о друштву капитала, а улагачи добијају својство ортака друштва, са одређеним уделом у друштву ("својина над друштвом" ). Ако уговором није другачије утврђено ортаци улажу улоге једнаке вредности (принцип једнакости улога и равноправност ортака ).

Ортачки удео

Располагање ортачким уделом међу ортацима је слободно уколико уговором ортака није другачије дефинисано. Пренос удела трећем лицу је по правилу ограничен правом прече куповине и давањем сагласности од стране свих осталих ортака. У свим случајевима преноса удела, преносилац удела и стицалац пренетог удела одговарају солидарно према друштву за све обавезе преносиоца удела према друштву у тренутку преноса, осим ако се ортаци не споразумеју другачије.

Органи

Ортачко друштво због своје природе у основи нема органе друштва, будући да су у тој функцији по правилу сви ортаци друштва (као уговорне стане из оснивачког акта и као лица која воде послове друштва и заступају друштво, ако другачије не одреде оснивачким актом).

Начин управљања

Пословодјење обухвата обављање правних послова које спадају у тзв. редовну делатност друштва (правило је да су то послови из регистроване делатности друштва), док је за друге (ванредне) послове потребна сагласност свих ортака друштва (ако другачије није одређено оснивачким актом друштва). Сви ортаци овлашћени на пословођење имају право и обавезу (јер је то у интересу тог друштва) да учествују у доношењу одлука за које је законом и уговором утврђено да их не доносе сви ортаци друштва, већ само они који су овлашћени на пословођење.

Према Закону о привредним друштвима, ортачким друштвом могу управљати:

1. сви ортаци друштва (што је претпоставка ако уговором није другачије утврђено – ортак се чак не може пуноважно унапред у основачком акту или уговору ортака друштва одрећи права на пословођење) и
2. уговором о оснивању управљање се може поверити:
   1. једном ортаку
   2. неколицини ортака
   3. неком посебном органу
   4. посебном лицу који није ортак друштва – прокуристи

При заједничком пословођењу, када ортаци овлашћени на пословођење могу поступати самостално, дужни су да се придржавају упутства других ортака који су овлашћени на пословођење. Пословодјење се може одузети по тужби друштва и осталих ортака друштва, привремено или коначно, у случају теже повреде дужности или неспособности за пословођење, а у складу са уговором о оснивању. Пословођење се може отказати из одређених „оправданих“ разлога утврђиним уговором или законом. Пословодјење се не може пренети на друго лице, осим ако је другачије утврђено оснивачким уговором или се са преносом усагласе сви ортаци друштва.

Заступање

Правило је да се у ортачком друштву функције пословођења и заступања поклапају те да их обављају иста лица (што не значи да то увек мора бити случај). Отуда као и вођење послова овог друштва и заступање овог друштва може бити од стране свих ортака (што је претпоставка ако није другачије уређено – ортак се такође не може унапред пуноважно одрећи овлашћења на заступање), неколицине, једног ортака, посебног органа или посебног лица – прокуристе. У случају колективног заступања правило о потребној сагласности свих ортака овлашћених за заступање важи само за тзв. активне радње заступника према трећим лицима, док за тзв. пасивне радње које према заступницима чине трећа лица (нпр. приговор на робу и сл.) довољно је само да се учине према једном од ортака овлашћених на колективно заступање па да се сматра да су учињене правноваљано. За разлику од пословођења, где закон прави разлику између редовних и ванредних послова, при заступању, ако није другачије уговорено, правило је да заступници имају ограничена овлашћења у пословима из делатности друштва.

Ортаци

Ортачко друштво могу основати најмање два лица и то:

• два или више физичких лица,
• два или више физичких и правних лица, или
• два или више правних лица.

Горња граница броја ортака није дефинисана, што значи да не постоји конкретан број. Међутим, у пракси се показало да што је већи број ортака то је управљање самим друштвом знатно отежано, а самим тим и успешност тог друштва. Оснивачки акт ортачког друштва, мора увек бити сачињен у писменој форми, из чега произилази да је оснивачки акт строго формалан акт. Оснивачки акт да би био пуноважан, мора бити потписан од стране свих његових оснивача. Ти потписи оверавају се на прописан начин. Уговором о оснивању ортачког друштва предвиђају се сви битни елементи за оснивање друштва.

Уговором се уређују:

• подаци о оснивачима,
• пословно име и седиште привредног друштва,
• делатност привредног друштва,
• оснивачки капитал привредног друштва, односно означење врсте и вредности улога ортака и друга питања битна и карактеристична за ово друштво.

Није предвиђена обавеза за уношење новчаног дела оснивачког капитала који би оснивачи морали уложити, као што је то предвиђено код друштва са ограниченом одговорношћу и акционарског друштва. Што значи да не постоји минималан улог који мора бити унесен у друштво како би оно и могло да се оснује. Али је веома битно нагласити да мора да постоји нешто што се уноси у друштво, тј мора да постоји улог. Законом је уређено шта ортак друштва може, а не мора унети у ортачко друштво као улог. То може бити: новац, ствари, права али и услуге и рад. Битно је напоменути да овакве улоге не могу да имају сва привредна друштва. За разлику од ортачког, акционарско и друштво са ограниченом одговорношћу, не могу да имају улоге у виду рада и услуга, него само у новцу, стварима и правима.

Правни односи између чланова ортачког друштва

Правни односи између самих ортака, као и правни односи ортака са друштвом, уређују се уговором о оговору о оснивању нису строго дефинисана правила, примењују се она из Закона о привредним друштвима. Уговор о оснивању друштва, као оснивачки акт је обавезан. У супротном, не би се могло основати ортачко друштво. Међутим, уговор ортака није обавезан. Ортаци га могу, а не морају закључити. Ортак у ортачком друштву није обавезан да свој улог повећава изнад износа уговореног оснивачким актом. Такође, ортак не може смањити свој улог без сагласности свих осталих ортака. Добит ортачког друштва расподељује се међу ортацима друштва у складу са уговором о оснивању друштва. С обзиром да су улози најчешће једнаки, исто тако се дели и профит, на једнаке делове. Такође, ортаци ортачког друштва сносе губитак ортачког друштва, према правилима која су утврдили у уговору о оснивању друштва.

Веома је важно напоменути да ортаци у ортачком друштву одговарају солидарно целокупном својом имовином .. Ово значи да ако друштво не може да, средствима друштва, покрије губитак или приспеле обавезе, ортаци су дужни да тај губитак покрију и личном имовином( породична кућа, аутомобил, викендица итд). Веома је важно истаћи да се одлуке у ортачком друштву доносе заједнички, уз сагласност свих ортака, али и то да је сваки ортак уједно и представник тог друштва. Значи ако један ортак донесе самосталну одлуку и закључи неки, нпр штетан уговор, остали ортаци ће морати солидарно и неограничено да покривају ту штету. Ово је уједно и једна од највећих мана и недостатака овог друштва.

Иступање ортака и пренос удела

Ортак не може слободно да пренесе свој удео на треће лице. То може да учини једино уз сагласност осталих ортака. Битно је напоменути и то да је пренос удела међу самим ортацима слободан.

Ортак може добровољно напустити ортачко друштво. Битно је да отказ подесе у писменој форми и то 6 месеци пре истека пословне године. Удео ортака који напушта друштво се дели на једнаке делове преосталим ортацима.

Предности и недостаци Ортачког друштва

Предности

• Партиципација и флексибилност у управљању - сваки ортак има једнако овлашћење да управља пословима друштва.
• Ниски трошкови организације и оснивања друштва
• Не постоје захтеви у вези прописаног минималног капитала за оснивање друштва
• Пореске погодности - ортачко друштво се опорезује на исти начин као и индивидуални предузетници.
• Разноврсни извори капитала - ова форма има ширу основу за прибављање додатног капитала, јер више од једног лица доприноси предузећу.

Недостаци

• Неограничена одговорност - ортаци су лично одговорни за дугове, обавезе и штете извршене од стране или у име друштва. Сви ортаци одговорни су за радње било којег ортака који делује у име друштва.
• Чињеница да сваки ортак може деловати у име друштва може проузроковати проблеме кад се ортаци не слажу око фундаменталних питања.
• Неизвесност трајности.
• Ограничена способност повећања капитала - ортачко друштво не може емитовати акције да би повећао капитал за обављање делатности. Капитал друштва се обично састоји од улога његових ортака и кредитних средстава добијених по основу обезбеђења личном имовином ортака или имовине друштва.

Правни извори

• Закон о привредним друштвима
• Општа правна начела
• Судска (и арбитражна) пракса
• Аутономни извори компанијског права
• Правна наука

Литература

• Мирко С. Васиљевић: "Компанијско право", Београд, 2007

Спољашње везе

• Агенција за привредне регистре
• Параграф