Перинатални морталитет као стрес за мајку
Перинатални морталитет | |
---|---|
Синоними | Перинатал деатх, неонатал деатх |
![]() | |
Стопе неонаталне и пстеонаталног морталитета: Сједињене Државе, 1940—2005 | |
Специјалности | јавно здравље |
Перинатални морталитет (ПНМ) се односи на смрт фетуса или новорођенчета, након порођаја он је велики стресогени чиинилац за мајку, који на њу може оставити тешке психичке последице.[1]
Бол због губитка бебе је огромна, чак и кад се ради о губитку бебе у првим недељама трудноће. Свака жена се са овим губитком носи на свој начин. Туга ломи, посебно ако је и даље присутна јака жеља за дететом, односно новом трудноћом.
Истраживања су показала да максимизирање покривености битним интервенцијама није довољно за смањење смртност мајки и беба. Осим тога, постоји комплексна међусобна веза између искуства неге и исхода трудноће. Да би се зауставила и превенирали смртност мајки и новорођенчади, свака трудница и новорођенче требају имати стручну његу при породу засновану на пракси, темељену на доказима, уз подржавајуће окружење с принципима људскости и поштовања.
Дефиниција ПНМ[уреди | уреди извор]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/20/Mom_and_Premature_Baby_at_Kapiolani.jpg/220px-Mom_and_Premature_Baby_at_Kapiolani.jpg)
Постоје варијације у прецизној дефиницији перинаталног морталитета, посебно у вези са питањем укључивања или искључивања раних феталних и касних неонаталних смртних случајева. Бројка ПНМ у Великој Британији је око 8 на 1.000 и значајно варира по социјалним класама, са највишим стопама виђеномм код азијских жена[1]. На глобалном нивоу, процењено је да је 2,6 милиона новорођенчади 2013. године умрло пре првог месеца старости, у поређењу са 4,5 милиона 1990. године.[2]
Светска здравствена организација дефинише ПНМ перинатални морталитет као „број мртворођених и умрлих у првој седмици живота на 1.000 укупно рођених, перинатални период започиње у 22 навршене недјеље гестације и завршава седам завршених дана након рођења”,[3] али се у пракси користе и друге дефиниције.[3][4]
У медиицини перинатални морталитет је основа за израчунавање стопе перинаталног морталитета.[1]
Опште информације о ПНМ[уреди | уреди извор]
Узроци[уреди | уреди извор]
Превремено рођење, је посебни ризик за недоношчад и најчешћи узрок перинаталног морталитета, јер узрокујући скоро 30 процената неонаталне смрти.[5]
Синдром респираторног дистреса код одојчета је међутим водећи узрок смрти недоношчади, који погађаја око 1% новорођене деце.[6]
Урођене аномалије проузрокују око 21 посто неонаталне смрти.[5]
Фетални морталитет[уреди | уреди извор]
Фетална смртност односи се на мртворођене или феталне смрти.[7] Обухвата сваку смрт фетуса након 20 недеља гестације или 500 гм. У неким дефиницијама ПНМ рани фетални морталитет (гестација од 20. до 27. недеље) није укључен, а ПНМ може обухватати само касну феталну смрт и неонаталну смрт. Фетална смрт се такође може поделити на смрт пре порођаја, антенаталну (антепартум) смрт и смрт током порођаја, интранаталну (интрапартум) смрт.
Морталитет новорођенчади[уреди | уреди извор]
Неонатални морталитет се односи на смрт живорођене бебе у првих 28 дана живота. Рани неонатални морталитет односи се на смрт живорођене бебе у првих седам дана живота, док се касни неонатални морталитет односи на смрт након 7 дана до пре 28 дана. Неке дефиниције ПНМ укључују само рани неонатални морталитет. На смртност новорођенчади утиче квалитет болничке неге новорођенчета. Неонатални и постнеонатални морталитет (који покрива преосталих 11 месеци прве године живота) одражавају се на новорођенчад.
Стопа перинаталног морталитета[уреди | уреди извор]
ПНМР се односи на број перинаталних смрти на 1.000 укупно рођених. Обично се извештава на годишњем нивоу. То је главни показатељ за процену квалитета пружања здравствене заштите. Поређење различитих стопа може бити отежано различитим дефиницијама, пристрасношћу регистрације и разликама у основним ризицима популације.
ПНМР се веома разликују и могу бити испод десет за одређене развијене земље и више од десет пута већи у земљама у развоју.[8]
Првих десет земаља са највишом стопом перинаталног морталитета — 2012[9][10][11] | |||||
---|---|---|---|---|---|
Ранг | Земља | ПНМР | Ранк | Земља | ПНМР |
1 | ![]() |
40.7 | 6 | ![]() |
29.0 |
2 | ![]() |
32.7 | 7 | ![]() |
28.9 |
3 | ![]() |
30.8 | 8 | ![]() |
28.3 |
4 | ![]() |
29.7 | 9 | ![]() |
27.5 |
5 | ![]() |
29.4 | 10 | ![]() |
27.4 |
Према извештају из 2014. године „Спасите децу”, приказ мртворођене деце током порођаја и новорођеначке смрти првог дана рођења (на 1.000 укупно рођених) |
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Клиничку слику карактерише материца већа него што одговара гестацијској старости. Код акутног полихидрамниона се нагли пораст материце дешава у току неколико дана, јавља се бол у трбуху и крстима, осећај јаког растезања предњег трбушног зида, гађење, повраћање, отежано дисање, тахикардија, отоци и дјаноза. У случајевима хроничног полихидрамниона се пораст материце јавља у току неколико недеља, кожа трбуха је сјајна, венски цртеж појачан, а слабије су изражени симптоми притиска гравидне материце на ..околне органе: отежано дисање, отоци, цијаноза и убрзан рад срца.
Губитак бебе жене најчешће овако описују:
Не осећам се. Никад ме у животу ништа није оволико болело. Не могу да дишем... стално мислим на њега и јако јако га волим. I недостаје ми. Имам један ружан, бесконачан осећај празнине у стомаку. I стално мислим на његове прстиће на нози са ултразвучног снимка... јер ми је од њега остао само један ултразвучни снимак... а тако сам чекала дан када ћу га загрлити. Али чак иако никад више не будем имала деце, ја вец имам њега, свог синчића.[12]
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза се поставља на основу пораста телесне'тежине мајке, повећања висине фундуса материце, кио и сонографским прегледом. Обично се сонографска дијагноза поставља на основу субјективних критеријума. Квантитативно се поли- хидрамнион дефинише као повећање АФИ преко 20 цм. Могуће је и на основу димензија највећег џепа плодове воде класификовати полихидрамнион на благи (8 —11 цм), умерени (12 -15 цм) и озбиљни (16 цм и више).
Највећи број благих случајева је идиопатски. Ово није случај са озбиљнијим облицима поремећаја, код којих у већини случајева постоји поремећај фетуса и/или мајке. Неопходна испитивања подразумевају испитивање метаболичког стања мајке и искључивање шећерне болести, сонографски преглед у циљу налажења аномалија, кариотипизација и испитивање крвне слике и евентуалних инфекција фетуса.
Диференцијално дијагностички долази у обзир вишеструка трудноћа, тумори материце, оваријума и мола хидатидоза.
Терапија[уреди | уреди извор]
У терапији се примењује токолитичка терапија ради спречавања побачаја или превременог порођаја. Терапија матерналних поремећаја, у случајевима где су они етиолошки фактор, доводи до корекције плодове воде. Етиолошка терапија је могућа у случајевима анемије фетуса (имунизације, инфекције), када се примењују интраутерусне трансфузије.[6]
Симптоматска терапија полихидрамниона подразумева медикаментозни и хируршки приступ.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/29/Indometacin_skeletal.svg/220px-Indometacin_skeletal.svg.png)
Примена инхибитора синтезе простагландина (индометацин) доводи до смањења протока крви кроз бубреге и продукције урина фетуса, а самим тим и количине плодове воде. Ови лекови могу довести до сужења дуктус артериозуса фетуса. Хируршки приступ подразумева амниодеривације — серијске амниоцентезе са редукцијом количине плодове воде. Код синдрома близаначке трансфузије се може применити ендоскопска ласерска оклуз- ија плацентних анастомоза.
У случајевима откривања аномалија фетуса инкомпатибилних са животом, на захтев родитеља се може учинити фетицид са прекидом трудноће.
Код порођаја је, пре евентуалне индукције порођаја, понекада потребно урадити амниотомију. Код амниотомије неопходна је постепена евакуација плодове воде, а по порођају екстракција постељице, мануелна ревизија и утеротоници.
У постплацентном добу и пуерперијуму је потребно размишљати о хипотонији или атонији утеруса, крварењу које може резултирати хеморагијским шоком, као и поремећајем кардиоваскуларног система због нагле декомпресије.
Како пружити психолошку подршку мајци којој је умрло дете[уреди | уреди извор]
Уколико је неко до кога вам је стало доживео губитак бебе, постоје ствари које можете учинити како бисте им помогли да преброде процес патње и носе се са смрћу своје бебе. Избегавање од стране пријатеља или породице, несигурност око тога шта рећи или учинити, само повећавају бол и изолацију коју осећаа ожалошћена мајка. На табели су понуђени предлози који могу помоћи онима који желе пружити психолошку подршку мајци која је остала без детета:
Како прићи мајци којој је умрло дете и шта предузмати | Шта не треба предузмати у контакту са мајком |
|
|
Ефекти неонаталне исхране на неонаталну смртност[уреди | уреди извор]
Додавање пробиотика превремено рођеним бебама и бебама мале телесне тежине током њиховог првог месеца живота може смањити ризик од инфекција крви, болести црева и смрти у окружењима са ниским и средњим приходима. Међутим, суплементација са витамином А не смањује ризик од смрти и повећава ризик од испупчене фонтанеле, што може изазвати оштећење мозга.[13]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Перинатал морталитy рате (ПМР) — МЕАСУРЕ Евалуатион”. www.меасуреевалуатион.орг (на језику: енглески). 9. 9. 2020. Приступљено 2021-03-19.
- ^ Маиден, Мартин (2018-03-21). „Фацултy Опинионс рецоммендатион оф Глобал, регионал, анд натионал аге-сеx специфиц алл-цаусе анд цаусе-специфиц морталитy фор 240 цаусес оф деатх, 1990—2013: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2013.”. дои:10.3410/ф.725286838.793544011
.
- ^ а б ГБД 2013 Морталитy анд Цаусес оф Деатх, Цоллабораторс (17 Децембер 2014). „Глобал, регионал, анд натионал аге-сеx специфиц алл-цаусе анд цаусе-специфиц морталитy фор 240 цаусес оф деатх, 1990—2013: а сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2013”. Ланцет. ГБД 2013 Морталитy анд Цаусес оф Деатх Цоллабораторс (2015). „Глобал, регионал, анд натионал аге–сеx специфиц алл-цаусе анд цаусе-специфиц морталитy фор 240 цаусес оф деатх, 1990—2013: А сyстематиц аналyсис фор тхе Глобал Бурден оф Дисеасе Студy 2013”. Тхе Ланцет. 385 (9963): 117—171. ПМЦ 4340604
. ПМИД 25530442. дои:10.1016/С0140-6736(14)61682-2..
- ^ „WХО | Матернал анд перинатал хеалтх”. WХО. Приступљено 2021-03-19.
- ^ а б „Неонатал деатх”. www.марцхофдимес.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19.
- ^ а б Родригуез РЈ, Мартин РЈ, анд Фанарофф, АА. Респираторy дистресс сyндроме анд итс манагемент. Фанарофф анд Мартин (едс.) Неонатал-перинатал медицине: Дисеасес оф тхе фетус анд инфант; 7тх ед. (2002):1001—1011. Ст. Лоуис: Мосбy.
- ^ „НВСС – Фетал Деатхс”. www.цдц.гов (на језику: енглески). 2020-04-14. Приступљено 2021-03-19.
- ^ „Центре фор Интернатионал Хеалтх”. Университy оф Берген (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-19.
- ^ „Ендинг Неwборн Деатхс” (ПДФ).
- ^ „Миллион бабиес дие а yеар – цхаритy – ИОЛ”.
- ^ „Нигериа, Пакистан, Индиа леад тхе wорлд ин инфант деатхс – ПМ НЕWС Нигериа”. 25. 2. 2014.
- ^ „Губитак бебе – Како се осећају маме анђела? - Побачај, губитак бебе – Рингераја.рс”. www.рингераја.рс (на језику: српски). Приступљено 22. 3. 2021.
- ^ Имдад, Аамер; Рехман, Фасееха; Давис, Еванс; Рањит, Деепика; Сурин, Гамаел С. С.; Аттиа, Сузанна L.; Лаwлер, Сарах; Смитх, Абигаил А.; Бхутта, Зулфиqар А. (2021). „Еффецтс оф неонатал нутритион интервентионс он неонатал морталитy анд цхилд хеалтх анд девелопмент оутцомес: А сyстематиц ревиеw”. Цампбелл Сyстематиц Ревиеwс (на језику: енглески). 17 (1): е1141. ИССН 1891-1803. дои:10.1002/цл2.1141
.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Класификација |
---|
- WХО 2005 репорт (језик: енглески)
- Еуропеан Перинатал Хеалтх Репорт 2010 (језик: енглески)