Перивој породице Гарањин-Фанфоња у Трогиру

Перивој породице Гарањин-Фанфоња у Трогиру
Нацрт перивоја с почетка 19. века
Опште информације
Место	Трогир
Држава	Хрватска
Време настанка	19. век
Тип културног добра	Споменик културе

Перивој породице Гарањин-Фанфоња у Трогиру, Парк Гарањин-Фанфоња у Трогиру или како га Трогирани називају, Гарањинов вртал (новогрчки перибóли) је јавна зелена површина, врт, цветњак, ограђена и посебно уређена за шетњу и одмор. Једно је од најзначајнијих остварења класицистичке парковне архитектуре, у коме се поред бујне вегетације уграђена и 23 артефаката римских стела из археолошке збирке I. L. Гарагнина, саркофаг, торзо једне римске скулптуре у тоги, миљоказ и ара са еротима и натписом Статилиа Маxима из средине 2. века. Према инвентарима из 1828. и 1829. године у врту је расло око тристапедесет врста, а према попису из 1989. године било их је још тридесетак.

Настао је око 1800. године синтезом аграрног поседа и експерименталног имања са парковском атмосфером, насадима легума и другог поврћа окружених дрвећем, цвећем и елегантним стазама, лепом архитектуром и античким споменицима. Настао је као приватни врт аристократске породице Гарагнин док је данас већим делом у јавном власништву.

Положај

Перивој или парк породице Гарањин-Фанфоњаа, површине око 84 x 164 м, налази се преко Фоше, на копненом селу града Трогира, на Траварици на 1,3 ха преко пута моста који га повезује са старим градским језгром града Трогира, на к.ч.бр. 3403/1, 3403/4, 3404 и 3405 к.о. Трогир.

Перивој је објекат затвореног типа, ограђен са свих страна, са монументалним главним вратима на јужној страни. У овом комплексу је и неколико грађевина подигнутих почетком 19. века, претежно према пројектима Гианнантонија Селве, што потврђују сачувани нацрти и катастарски планови. Главни улаз је на југозападу уз зграде некадашње коњушнице, а помоћни улаз на северу је уз баштованову кућицу.

Заштита

Под ознаком З-3880 Перивој породице Гарањин-Фанфоња, заведен је као непокретно културно добро - културно- историјска целина, правно са статусом заштићеног културног добра, сврстано као „баштина вртне архитектуре", уз образложење:

„ Парк екс Фанфогна у Трогиру обилује врло лијепим и ријетким скупинама дрвећа тако да представља значајан објект наше старије вртне архитектуре на јадранском подручју. Поједина стабла у парку (старе чесмине, ловори и др.) већ сами по себи представљају природне ријеткости и вриједан ботанички материјал. ”

Иако није под УНЕСЦО-вом заштитом, као остали део Трогира, Парк Гарагнин-Фанфогна сматра се првим ботаничким вртом у Хрватској (старијим од загребачког 80 година) и првим парком енглеског вртног стила у јужној Хрватској – Далмацији.

Историја

Садња перивоја почела је с почетка 19. века, да би се врт проширио од југа, од Траварице, од пута према северу, до Малог поља, на локалитету који се некада називао Згон. Перивој је временом мењао концепцију, па су у првој фази његову северну страну заузимале површине намењене пољопривреди и узгоју нових култура и садница, док је јужни део, перивоја доживео значајне промене.

Назив перивој, као парк (гиардино), али и као врт (орто) имао је двојну функцију, ону класичну, у смислу парка, и ону практичну, аграрну. Имајући у виду да су све биљке на овом простору педантно евидентиране и научно описане, перивој се може сматрати и ботаничким вртом.

Југоисточни угао Римеше - коњушнице перивоја ушао је у колективно памћење народа: до друге половине 20. века када је био обичај се да на том месту организује посмртна поворка, која би, одатле наставила пут према Добрићу и даље према гробљу.

Историјски и еколошки значај

• Перивој породице Гарањин-Фанфоња у Трогиру први је хрватски аграрни и ботанички приватни парк.
• У њему је очувана одређена ботаника парка.
• На малој површини очуван је велики број биљних врста.
• Присутност конопљике и бруцијског бора јединствених по величини.
• У архиви породице Гарагњин чува се најстарији запис сорте винове лозе Црљенак која је примарна сорта светски познатог вина Зилфандер.
• Парк су еколошка плућа града Трогира.

Изглед

У изради врта примијењен је концепт близак енглеским пејзажним парковима са кривудавим путељцима и са два вештачка брежуљка, измешу којих је према првом сачуваном нацрту врта, насталом око 1800. године, постојало језерце из којег је исицао вијугави поток. Иза вештачких брежуљка, у заклоњеном делу перивоја, дуж источног зида узгајали су се агруми.

„ Овај релативно мали перивој, ограђен зидом, са својим бујним растињем, кривудавим стазама, скровитим микроамбијентима и вештачким брежуљцима доживљаван је као да је веома простран. Препричава се да се из, перивоја могло чути туљење акустичне направе налик труби, кроз коју је струјао вјетар. ”

Као у класичном римском парку и у трогирском превладавало је зимзелено растиње (чемпреси, пиније, ловори, чесмине…) између којих је су била листопадна стабла, али и она егзотична (палма и мимоза). Бунари и римски споменици, камени столови, саркофази, једна вештачка рушевина (глоријет) - четири стуба на постаменту, употпуњавала је овај комплекс који је одавао утисак пријатног врта из класичне књижевности.

Вегетација перивоја

Од биљног света некада су се у парку налазиле следеће биљне зајеница:

Стабла

Укупно 43 врсте виших и нижих стабала биле су до 1829. године посађене у Парку. Данас их је преостало свега 29 из тог доба, али су зато додате две нове врсте. Зимзелене биљне врсте и палме, чине нешто више од 70%, док листопадне биљке чине 30% свих биљних врста Парка. Од стабала која су некада посађена у парку, била су следећа:

• различите врсте јавора (обични јавор, млеч и пајавац),
• Броусонетиа папyрифера, папировац сродник дуда и смокве с Далеког Истока,
• стабла кошћеле која се употребљавају у озелењавању приморских градова,
• стабла храста црнике (чесмина) која су на простору Парка вероватно постојала и пре његовог оснивања,
• јудино дрво ведре текстуре крошње и раскошности цвата,
• Фирмиана симплеx позната као једина биљка која је преживела напад на Хирошиму,
• један млади примерак белог јасена (Фраxинус еxцелсиор) који расте у самом средишту Парка,
• Ловор (Лаурус нобилис), један од припадника богате некадашње дендрофлоре,
• широколисна зимзелена стаблашица кинеска калина (Лигуструм синенсе),
• брдски брест (Улмус глабра),
• конопљика (Витеx агнус-цастус) који је за два метра прерастао висину до пет метара из стручне литературе,
• Тамариx галлица који је по форми и боји цвата уочљивији од афричког тамарикса.
• пет врста борова (данас у парку расту само две).

Воћке

У парку је било посађено око 20 врста воћака, које у различитим годишњим раздобљима могу бити јестиве (марелице, брескве, шљиве, вишње, бадеми, јабуке и крушке), а посебно агруми - лимун, наранџе, нар, смокве...)

Жумаре и палме

Кинеска жумара придошлица је у флори Парка, није познато од када. Њена је пејзажна вредност велика јер формира занимљиво острво палми у северном делу Парка, а сама се и обнавља. На крајњем источном и западном делу Парка расте по једно стабло урме.

Поврће

У јужном делу Парка узгајане су многе корисне биљне врсте било оног за исхрану (више врста лука и кромпира, патлиџана, разног зеља итд.), лечење (лековито биље) или зачињавање хране (ментвица, слез, коромач).

Посебно треба истакнути више врста лептирњача, које нису сађене само због исхране, већ и због напретка агротехнике: врсте граха Пхасеолус, слатковина (вучја трава) и лећа.

У Парку је узгајан и новитет у Европи, вртна јагода какву данас познајемо (хибрид Фрагариа x ананасса), која је настала укрштањем америчких врста Фрагариа цхилоенсис и Фрагариа виргиниана. У

Кактуси

У Парку је расла само једна врста кактуса, Селеницереус грандифлорус.

Траве

На попису из 1829. године налазилесу сеукупно четири врсте правих трава из породице Поацеае.

Једногодишње и двогодишње биљке у приземном прекривачу Парка

Мађу овим биљкама треба споменути:

• доминантну врсту Оxалис артицулата,
• Уртица уренс, коприва,
• археофит типично везан за вртове и сеоске обрађене површине.
• двозуба, инвазивне врсте пореклом из Јужне Америке, која се сматра једном од најинвазивнијих врста у Далмацији.

Културно-историјске вредности парка

Вртни цасинетто

Главна вртна грађевина, данас у рушевинама, је цасинетто, или кућица за уживање, омања приземне зграде испред које је стајала тераса са тремом у облику павиљона. Изведена је према пројекту архитекта Гианнантонио Селва, на основу замисли и сугестија Гианлуце Гарагнина, који је желео да цасинетто добије „отмен изглед“.. Градња је започета 1800. године адаптацијом и доградњом већ постојеће вртлареве куће.

Састојао се од три међусобно повезане просторије са улазном терасицом. Грађевина је зидана у опеци и омалтерисана. Изнад средњег улаза (од укупно три) била је осликана лунета. Унутрашњи подови били су од тераца или камених плоча, а тераса је поплочана каменом. Средишња и јужна просторија биле су богато осликане према оригиналном Селвином нацрту. У дебљини пролаза између њих је била смештена мала приручна библиотека, у којој су међу осталима биле и књиге с подручја ботанике и агрономије.ШВЕРКО, А. (2011.), 337-386.

Сачувани су и обојени, веома истанчани Селвини нацрти појединих зидова са детаљима стукатура и слика са симболичним фигурама За осликавање простора био је 1809. године ангажован је сликар, професор из Дубровника.

Оранжерија

Оранжерија је служила као зимски врт за заштиту од хладнијих времена и рад са агрумима и сличним осетљивим биљкама, које су у топлијим месецима изношене у башту. Оранжерија се налазила уз камени потпорни зид, и поред вештачког брежуљка. Главни улаз са запада имао је кутне пиластре идентичне онима на цасинетту. Кроз средишњи део у простор оранжерије водила су врата, чији је под од опеке сложен у облику „рибље кости“.

Господарска грађевина уз северни улаз

Кућица на северу, некадашњи цасино породице Гразио, Гарагњинови су купили и уз њега планирали доградњу зграде барцхессе са отвореним темом и три лука. У том делу било је планирано држање животиња. Пројекат није у потпуности изведен.

Ове кућице или Римеше како су их називали трогирани, накнадно спојене заједничким порталом и прочељем, које су служиле као коњушнице . У њима су се једно време замјењивале запреге и држале кочије. Данашњи изглед ове приземне куће добиле су 1811. године, када су , штале, међусобно спојене, а делом увећане. Зграде су добиле и ново, заједничко репрезентативно прочеље са порталом према путу. Према сачуваном нацрту цело прочеље требало је да буте у класицистичком стилу од издуженог камења са дубоким ужљебљењима уз фуге. Различита су мишљења о могућем пројектанту зграде: изнесена је претпоставка да је то могао бити Гианнантонио Селва,ПИПЛОВИЋ, С. (1990.б), 67, 69. а уверљива је и теза да је према идејном пројекту Гианнантонија Селве изведбене нацрте израдио његов сарадник Андреа Ригатто.ШВЕРКО, А. (2011.), 379. Познато је да је клесарске радове извео мајстор Гиусеппе Бономи.

Пољопривредна грађевина уз јужни улаз

Ова приземна гађевина са раним једностраним кровиштем, налазила се источно од главног улаза у Парк, са којим представља обликовну целину. Састоји се од два волумена, међусобно спојена пролазом с лучним отвором, који је данас са јужне стране затворен фиксним стаклом у дрвеном оквиру, док је са северне стране зазидан. Изнад врата главног улаза налази се грб породице Гарагнин.

Музеј града Трогира

Музеј града Трогира смештен је у некадашњем резиденцијалном комплексу породице Гарањин-Фанфоња и са Парком чини историјско-архитектонску цјелину. У Музеју се налази богата породићна библиотека Гарагнин-Фанфогна, која броји 5.582 наслова и сматра се једном од најбогатијих приватних библиотека у Далмацији, укључујући најважније књиге о агрикултури, вртовима и парковима 18. века. У библиотеци је сачувана и породична архива Гарањин-Фанфоња у којој се налази исцрпна документација о породичном парку на Траварици. У библиотеци се налазе дела из свих подручја људског знања, а међу њима се некада налазио познати спис Пацта Цонвента, који се данас чува у Будимпешти.

Антички споменици

Гарагнинови су у Парку породићне куће поседовали приватни музеј у коме су постављали многе античке споменике, као и цртежи антиквитета које је Иван Лука Гарагнин пронашао приликом својих археолошких ископавањим у Салони, и делом је поставио, а делом уградити у источни зид Парка.

У источном оградном зиду уграђена су 23 артефакта римских стела из његове археолошке збирке. У Парку се налази саркофаг, торзо једне римске скулптуре у тоги, миљоказ и ара с еротима и натписом Статилиа Маxима из средине 2. века.

Највећи део римских лапида у перивоју (већином су то натписи узидани у источни зид) потиче из Салоне, гдје је 1805. године Гианлуца Гарањин, као први далматински конзерватор, по налогу цара и краља Фрање I., обављао прва системска археолошка ископавања.

У североисточном делу перивоја постављен је надгробни споменик у облику жртвеника, који је Фруктула Оспита подигла себи и свом покојном супругу, војнику Т. Статилију Максиму. На свакој од бочних страна аре приказан је по један ерот, оба персонификације јесени.БОЖИЋ-БУЖАНЧИЋ, D. (1970.), 149.-159; БАБИЋ, I. (1982.-1983.), 67-80

У перивоју је стајала и велика камена посуда, као део фонтане.

Занимљивости

Знаменити посетиоци перивоја

Перивој су посетиле многе учене и истакнуте особе.

• Године 1818. године - цар и краљ Фрањо I, који је био одушевљен перивојем
• Године 1838. године - саксонски краљ Фридрик Аугуст, природњак аматер (у Солину је ловио лептире), током свог боравка у Сплиту и Трогиру.
• Године 1859. године - неколико дана у парку је боравио надвојвода Максимилијан (будући мексички цар),
• Године 1859. године брат цара и краља Фрање Јосипа.

Донација садница и семења

Гианлуца Гарагнин слао је далматинском намеснику Wелдену (1828.-1832.) саднице и семење за први јавни парк у Далмацији, у Задру (на бастиону испред града).

Експериментални рад

У северном делу парка експериментисало се са новим културама. Посредством египатског конзула у Трсту 1821. године Гианлуца Гарагнин набавио је семе индигопере ради добијања модре боје, о чему је водио посебан дневник. Гианлуца Гарагнин довео је из Италије и боље едуковане најамне раднике, који нису били добро дочекани међу трогирским тежацима, неповерљивима према новотаријама и придошлицама.

Ботаничар Гиованни Миотто, који је стигао из Падове, у служби Гианлуце Гарагнина саставио је 1828. године каталог биља са пописом врста.

Перивој данас

Данас перивиој има све мање растиња. Аутохтоно раслтиње које је подивљало, уназад више од пола века узроковано је чињеницом да је перивој био дуго запуштен. Иако је парк обновљен у њему више неме трага многим биљкама цвртница међу којима су биле орхидеје и јапанске руже. На овакво стање и потпуна деградација парка, у коме велики део изворне ботанике парка више не расте у парку, утицали су:стр.22

• Маргинална категорија заштите природе (нема изворне природе).
• Нестручна брига око одржавања парка.
• Зарастање парка у кров.
• Старост стабла у парку, која су не самостара већ и болести и заражена штеточинама.
• Раст инвазивних врста.
• Земља заражена наркотицима.
• Недостатак водених црпки и запуштеност бунара за потребе наводњавања парка.
• Отежано одржавање високих стабала (дизалице, цистерне, ватрогасна возила не могу ући у парк)
• Недостатак новца за његовоодржавање због нерешених имовинско-правних односа и

недостатка средстава потпуна деградација парка

У целокупну изгледу перивоја, у његовом растињу, на класицистичким зградама, у античким старинама још се и данас осећа дух његовог оснивача Гианлуце Гарагнина, човека широке културе, са визијама често испред свог времена, изнад могућности скучене средине и заосталог менталитета с којим се сударао.

Намена

Парк Гарагнин-Фанфогна, и поред тога што је примарно био намењен његовом оснивачу за одмор и ужибвање, већ у доба породице Гарагнин и Фанфогна био туристичка атракција, у оовом делу Балканског полуострва, коју су посећивале многе знамените особе свога времена које су биле одушевљене његовим амбијентом, саксонски краљ Фридрик Аугуст, лекар из Трста и истакнути ботаничар др Бартоломео Биасолетто, цар Фрањо I и његов ботаничар Портенсцхлаг Ладермаyер, надвојвода Фердинанд Максимилијан – брат цара Фрање Јосипа I и касније мексички цар, аустроугарски министар пољопривреде.

Одржавање парка од стране породице Гарганин-Фанфогна било је кључ развоја туризма на простору парка и Трогира.

Након Другог светског рата парк је поста јавно власништво од када почиње постепена деградацији парка.

Данас је парк у већинском власништву града Трогира, као и припадајуће грађевине, осим дела цасинетта и пољопривредне куће на северној граници врта које су и даље делом у власништву породице Гарагнин. За овај простор Трогир је исказао интерес за откупом сувласничког дела. До реализације, обитељ Гарагнин је дала сугласност Граду Трогиру и Јавној установи МОРЕ I КРШ за улагање у некретнине које су делом у њиховом власништву.)

Простор парка се не користи за туристичко посјећивања већ парк повремено посјећују само грађани. Собзиром да у Трогиру има мало зелених градских површина, парку гравитирају сви становници Града Трогира, а не само насеља Трогир, свеукупно 13.192 становника, мада се у перспективи ревитализације парка можемо рачунати на посећивање од стране грађана ширег подручја.

Види још

• Трогир
• Знамените грађевине у Трогиру
• Палата Гарањин у Трогиру

Литература

• Шверко, Ана; Беламарић, Игор; Беламарић, Јошко; Кирцхнер, Марија. Интегрална студија повијеснохортикултурно-архитектонска анализа с приједлогом конзерваторских смјерница за обнову. ЦОАСТ/УНДП пројект (2013)
• Цега, Ф. (1997) Изложба пергамена збирке Гарагнин Фанфогна у Музеју града Трогира – папинске буле,
• Музеј града Трогира, 7. – 16. студенога 1997. Изложба пергамена Збирке Гарагнин Фанфогна у Музеју града Трогира (1997) монографија (књига), стр. 1-49.
• Радић, D. Парк Гарагнин-Фанфогна, Радован, часопис Друштва за заштиту културних добара Трогира, 3/2005.
• Министарство заштите околиша и енергетике и Хрватска агенција за околиш и природу (2018) Смјернице за планирање управљања заштићеним подручјима и/или подручјима еколошке мреже. УНДП, Хрватска.

Спољашње везе

• Трогир према описима путописаца и истражитеља 19. стољећа, чија се дјела чувају у Књижници Гарагнин - Фанфогна у Музеју града Тогира (језик: хрватски)