Ловор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ловор
Laurus nobilis MHNT Fleurs.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Laurales
породица: Lauraceae
род: Laurus
Биномијална номенклатура
Laurus nobilis
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофита)

Ловор (лат. Laurus nobilis), је зимзелено дрво из истоимене фамилије (Lauraceae), високо 10-18 метара. Природно станиште ловора је регион Медитерана. Ловор (Лаурус нобилис) као зачин, као лек, или као венац, од давнина је незаобилазан у животу људи. Гранчице овог медитеранског дрвета карактеристичних листова биле су знак највеће части и славе још у античким временима. Ловоров венац који је украшавао главе победника олимпијада потекао је од Питијских игара у старој Грчкој, које датирају још из 568. године пре Христа, а посвећене су богу Аполону.

Легенда каже и да су у пророчишту у Делфима жвакали ловоров лист, или га палили па удисали његов мирисни дим, да би боље „видели“ будућност. Занимљиво је да се император Тиберије са ловоровим венцем крио испод кревета за време грмљавине, а императори Клаудије и Нерон за време епидемије куге склонили су се у ловорову шуму верујући да његово испаравање спречава ширење заразе. А римски гурман Апициуса ловор је сматрао незаменљивим зачином ...

Преносећи приче од давнина о лековитости ове биљке, листови и бобице ловора заузели су веома важно место међу зачинима у већини савремених светских кухиња. Данас су најпознатији медитерански, као и калифорнијски ловоров лист који има јачи укус. Пријатан мирис листова који се стављају у супе, варива, маринаде, тамне сосове, паштете, салате, јела од меса, дивљачи, рибе, потиче из етеричног уља које садржи 50 одсто цинеола. Из ловоровог листа у храну улазе бројни минерали и витамини, међу којима су посебно значајни витамини А и Ц, а од минерала гвожђе и манган, као и калцијум, калијум, магнезијум. Ловоров лист помаже код варења, а исцеђено уље из свежих плодова користи се за лечење кожних осипа, болних мишића, а такође поспешује бољу прокрвљеност. Плод ловора садржи око 30 одсто масног и близу три процента етеричног уља, шећера и скроба, док се у листу налазе горке материје и танин. Количински доминантан састојак етарског уља је наведени цинеол, мада у завидним количинама има и метилеугенола и терпинацетата.

У лековитости ловор делује као антиреуматик, антисептик, бактерицид, диуретик, седатив, антитоксик. Позитивно утиче на добро расположење. Истовремено, лишће и плод делотворни су иу лечењу хистерије, колика, неурастеније желуца, прехлада. Ловорово уље користи се за лечење болова у ушима, модрица, истегнућа. Снажно аналгетско деловање етерично уље ловора чини готово незаменљивим састојком у терапији болова. Исти ефекат постиже се и код лечења тежих гљивичних обољења, као што су гљивичне инфекције ноктију, јер ово уље поседује и јако противгљивично дејство.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ловор