Пертузумаб
Изглед
Клинички подаци | |
---|---|
Drugs.com | Монографија |
Начин примене | Интравенозно |
Фармакокинетички подаци | |
Полувреме елиминације | 18 дана |
Идентификатори | |
CAS број | 380610-27-5 |
ATC код | L01XC13 (WHO) |
DrugBank | DB06366 |
ChEMBL | CHEMBL2007641 |
Пертузумаб (2Ц4, продајно име Перјета) моноклонално антитело је за третман ХЕР2-поситивног рака дојке. Он се користи у комбинацији са трастузумабом и доцетакселом.[1] Овај лек је приви у класи агенаса званих „ХЕР димеризацини инхибитори“. Везивањем за ХЕР2, он инхибира димеризацију ХЕР2 са другим ХЕР рецепторима, и сматра се да то доводи до успоравања раста тумора.[2] ФДА је одобрила пертузумаб за лечење ХЕР2-позитивног метастатичког рака дојке у јуну 2012.[3][4][5][6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pertuzumab
- ^ de Bono, Johann S.; Bellmunt, J; Attard, G; Droz, JP; Miller, K; Flechon, A; Sternberg, C; Parker, C; Zugmaier, G (20. 1. 2007). „Open-Label Phase II Study Evaluating the Efficacy and Safety of Two Doses of Pertuzumab in Castrate Chemotherapy-Naive Patients With Hormone-Refractory Prostate Cancer”. Journal of Clinical Oncology. 25 (3): 257—262. PMID 17235043. doi:10.1200/JCO.2006.07.0888.
- ^ „FDA Approves Perjeta (Pertuzumab) for People With HER2-Positive Metastatic Breast Cancer” (Саопштење). Genentech. Приступљено 9. 6. 2012.
- ^ Protein sequence Link:www.freepatentsonline.com/20110117097.pdf
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |