Песма о Нибелунзима

С Википедије, слободне енциклопедије
Prva strana iz rukopisa C (oko 1230. godine)

Pesma o Nibelunzima (нем. Nibelungenlied (Der Nibelunge nôt)) је епска песма написана око 1200. године на средњем високонемачком. Њен анонимни песник је вероватно био из региона Пасау. нем. Nibelungenlied је заснована на усменој традицији која има своје порекло у историјским догађајима и особама из 5. и 6. века и која се проширила на готово цело немачко говорно подручје. Паралеле са немачком песмом из Скандинавије налазе се посебно у јуначким баладама Поетска еда и у Велсунговој саги.

Песма је подељена на два дела: у првом делу Сигфрид долази код Вормса да би добио руку бургундске принцезе Кримхилд од њеног брата краља Гунтера. Гунтхер пристаје да дозволи Сигфриду да се ожени Кримхилдом ако Сигфрид помогне Гунтеру да стекне краљицу-ратника Бринхилду за своју жену. Сигфрид то учини и ожени се Кримхилдом; међутим, Бринхилда и Кримхилда постају супарнице, што доводи на крају до Сигфридовог убиства од стране бургундског вазала Хагена са Гунтеровим учешћем. У другом делу, удовица Кримхилда је удата за Атилу, краља Хуна. Она касније позива свог брата и његов двор да посете Атилино краљевство намеравајући да убије Хагена. Њена освета резултира смрћу свих Бургундијаца који су дошли на Атилин двор, као и уништењем Атилиног краљевства и смрћу саме Кримхилде.

нем. Nibelungenlied је био први херојски еп који је написан у Немачкој, што је помогло да се пронађе шири жанр писане херојске поезије. Постоје индикације да је ова трагична песма узнемирила средњовековну публику, а врло рано је написан наставак, нем. Nibelungenklage, што је трагедију учинило мање коначном. Ова поема је пала у заборав после око 1500. године, али је поново откривена 1755. године. Под називом „Немачка Илиада”, нем. Nibelungenlied је започела нови живот као немачки национални еп. Поема је била прилагођена националистичким сврхама и интензивно се користила у антидемократској, реакционарној и националсоцијалистичкој пропаганди пре и за време Другог светског рата. Данас је њена заоставштина највидљивија у оперском циклусу Рихарда Вагнера нем. Der Ring des Nibelungen, који се, међутим, углавном заснива на старонордијским изворима. Три главна рукописа нем. Nibelungenlied[1] су 2009. године уписана у Унесков Регистар светске баштине у знак признања њиховог историјског значаја.[2] Названи су „једним од најимпресивнијих и свакако најснажнијих немачких епова средњег века”.[3]

Смрт Сигфрида. Нибелунгенлиед манускрипт-к.

Извори рукописа[уреди | уреди извор]

Фрагмент Nibelungenlied, Берлин, СБ, Фрагм. 44

Песма је у својим различитим писаним формама била изгубљена до краја 16. века, али су рукописи још из 13. века поново откривени током 18. века.[4] Постоји тридесет седам познатих рукописа Нибелунгенлида и његове варијантне верзије.[5] Једанаест од ових рукописа су практично комплетни.[6] Сматра се да је најстарија верзија сачувана у рукопису „Б”. Двадесет и четири рукописа су у различитим фрагментарним стањима довршености, укључујући једну верзију на холандском (манусцрипт 'Т').

Издања[уреди | уреди извор]

(у хронолошком редоследу)

Преводи и адаптације[уреди | уреди извор]

Енглески[уреди | уреди извор]

  • Алице Хортон, Транслатор. Тхе Лаy оф тхе Нибелунгс: Метрицаллy Транслатед фром тхе Олд Герман Теxт, Г. Белл анд Сонс, Лондон, 1898. [1] Лине бy лине транслатион оф тхе "Б манусцрипт". (Деемед тхе мост аццурате оф тхе "олдер транслатионс" ин Енцyцлопедиа оф литерарy транслатион инто Енглисх: M-З, Волуме 2, едитед бy Оливе Цлассе, 2000, Таyлор & Францис, пп. 999–1000)
  • Маргарет Армоур, Транслатор. Франз Сцхоенбернер, Интродуцтион. Едy Легранд, Иллустратор. Тхе Нибелунгенлиед, Херитаге Пресс, Неw Yорк, 1961
  • Артхур Тхомас Хатто, Тхе Нибелунгенлиед, Пенгуин Цлассицс 1964. Енглисх транслатион анд еxтенсиве цритицал анд хисторицал аппендицес.
  • Роберт Лицхтенстеин. Тхе Нибелунгенлиед, Транслатед анд интродуцед бy Роберт Лицхтенстеин. (Студиес ин Герман Лангуаге анд Литературе Нумбер: 9). Едwин Меллен Пресс. 1992. ISBN 978-0-7734-9470-1.
  • Буртон Раффел, Дас Нибелунгенлиед, неw транслатион. Фореwорд бy Мицхаел Дирда. Интродуцтион бy Едwард Р. Хаyмес. Yале Университy Пресс. 2006. ISBN 978-0-300-11320-4.
  • Мицхаел Маннинг (Иллустратор), Ерwин Тсцхофен (Аутхор), сум легио публисхинг. 2010. ISBN 978-3-9502635-8-9..
  • Цyрил Едwардс, Тхе Нибелунгенлиед. Тхе Лаy оф тхе Нибелунгс, транслатед wитх ан интродуцтион анд нотес. Оxфорд Университy Пресс. 2010. ISBN 978-0-19-923854-5..
  • Wиллиам Т. Wхобреy, Тхе Нибелунгенлиед: wитх Тхе Клаге, Едитед анд Транслатед, wитх ан Интродуцтион, бy Wиллиам Т. Wхобреy. Хацкетт Публисхинг Цомпанy. 2018. ISBN 978-1-62466-675-9..

Модерни немачки[уреди | уреди извор]

  • Дас Нибелунгенлиед. Транслатед бy Карл Бартсцх. Леипзиг 1867 (Гоогле)
  • Дас Нибелунгенлиед. Транслатед бy Карл Симроцк. Стуттгарт 1868 (Гоогле)
  • Дас Нибелунгенлиед. Зwеиспрацхиг, параллел теxт, едитед анд транслатед бy Хелмут де Боор. Саммлунг Диетерицх, , Леипзиг 1992. (4th изд.). ISBN 978-3-7350-0104-7. .
  • Дас Нибелунгенлиед. Мхд./Нхд., параллел теxт басед он тхе едитион оф Карл Бартсцх анд Хелмут де Боор, транслатед wитх цомментарy бy Сиегфриед Гроссе. Рецлам Универсал-Библиотхек. Банд 644. Рецлам, Стуттгарт. 1997. ISBN 978-3-15-000644-3..
  • Albrecht Behmel, Das Nibelungenlied, translation, Ibidem Verlag, , Stuttgart 2001. (2nd изд.). ISBN 978-3-89821-145-1. 

Италијански[уреди | уреди извор]

  • Лаура Манцинелли, I Нибелунгхи, Транслатед ин Италиан фром тхе Олд Герман Теxт wитх ан интродуцтион анд нотес, Гиулио Еинауди Едиторе, Турин. 1972. ISBN 978-88-06-23661-8.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Десигнатед ас А (тодаy ин Муницх, Баyерисцхе Стаатсбиблитохек), Б (тодаy ин Ст. Галлен, Стифтсбиблитохек) анд C (тодаy ин Карлсрухе, Баден Стате Либрарy
  2. ^ УНЕСЦО 2009.
  3. ^ Гарланд & Гарланд 1997.
  4. ^ Саваге, Брyн. „Цреатинг Германy'с Натионал Мyтх”. yале.еду. Yале Университy. Приступљено 16. 7. 2017. 
  5. ^ Сее Хандсцхрифтенценсус
  6. ^ Тхе Донауесцхинген манусцрипт C (тодаy цонсервед ин Карлсрухе, Баден Стате Либрарy)цан бе цонсидеред ас тхе лонгест версион, алтхоугх соме пагес аре миссинг „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 16. 6. 2006. г. Приступљено 16. 6. 2006. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Издања[уреди | уреди извор]

Енглески преводи[уреди | уреди извор]