Pleuroptya ruralis

С Википедије, слободне енциклопедије

Плеуроптyа руралис
Научна класификација уреди
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Породица: Црамбидае
Род: Плеуроптyа
Врста:
П. руралис
Биномно име
Плеуроптyа руралис
Синоними
  • Пхалаена руралис Сцополи, 1763
  • Сyллепта руралис
  • Патаниа руралис
  • Плеуроптyа цонцхалис Wернебург, 1864
  • Плеуроптyа руралис дубиа (Хампсон, 1891)
  • Плеуроптyа руралис флавесценс (Ребел, 1916)
  • Плеуроптyа иридиалис Хüбнер, 1825

Плеуроптyа руралис је врста мољца из породице Црамбидае.[1][2]Европског је расптрострањења, али је забележена и у појединим подручјима Азије.

Станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

У Србији, Плеуроптyа руралис је веома честа врста. С обзиром на то да се храни копривом (Уртица диоица), присутна на свим типовима станишта на којима хранитељка расте, биле то ливаде, чистине, рудерална станишта или запуштена земљишта и урбана средина.[3]

Опис врсте[3][уреди | уреди извор]

Врста ју први описано Ђовани Антонио Скополи, 1763. године, али се у литератури врло често виђа и назив врсте Патаниа руралис. Припада потпородици Спиломелинае, а са сродницима дели општи хабитус и форму у развојним и адултном стадијуму.

Гусеница[4][уреди | уреди извор]

Као и код већине сродника, гусенице се пресвлачи шест или више пута. Гусенице првог и другог ступња су светло зеленог, полупрозирног интегумента, без специфичности. Са даљим пресвлачењима, уочљиве су црне папилозне основе сета које се код зрелих гусеница повлаче. Видљиви су и црни анални и проторакални штит. Латерални део главене капсуле може задржати црну боју. Зреле гусенице задржавају полупрозиран светло зелени интегумент, који је на изглед слузав. Тело и главена капсула су благо спљоштени. Гусенице се лако проналазе инспекцијом коприве. У форми тунела завијеним листовима, причвршћеним свиленим нитима (карактеристично за потпородицу) уочава се доста фекула и гусеница која се изнутра храни. Веома су брзе и на узнемиравање реагују бегом из листа. На једној биљци коприве их може бити и више десетина. Гусеница је и стадијум у ком врста презимљава.[5]

Лутка[уреди | уреди извор]

Лутка је дугуљаста, танка и скоро црне боје, дужине до 20мм. Веома је глатка и проналази се унутар многобројних савијених и нитима учвршћених листова корпиве. На узнемиравање реагују снажним трзајима у страну.

Адулт[уреди | уреди извор]

Плеуроптyа руралис има углавном две генерације годишње и лети од јуна до септембра. Адулти су ноћни летачи, а преко дана одмарају на вегетацији. Распон крила је до 40мм, а и предња и задња крила бледо смеђа са многобројним тамнијим трансверзалниом линијама. Крила су и транслуцентна, те се под одређеним углом уочавају преливи разних боја, што је и инспирисало традиционални назив за енглеско говорно подручје: мотхер оф пеарлс.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Плеуроптyа руралис (Сцополи, 1763) | Фауна Еуропаеа”. фауна-еу.орг. Приступљено 2020-12-01. 
  2. ^ „Плеуроптyа руралис | Биологер”. биологер.орг. Приступљено 2020-12-01. [мртва веза]
  3. ^ а б Хигуцхи, Хироyа (2005). „Еффецтс оф Инфестатион бy тхе Беан Wебwорм, Плеуроптyа руралис (Сцополи) (Лепидоптера: Пyралидае), он тхе Гроwтх анд Yиелд оф Соyбеанс.”. Јапанесе Јоурнал оф Апплиед Ентомологy анд Зоологy. 49 (4): 259—261. ИССН 0021-4914. дои:10.1303/јјаез.2005.259. 
  4. ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Патаниа Руралис”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-12-01. 
  5. ^ Гриетхуијсен, L. I. ван; Триммер, Б. А. (2014). „Лоцомотион ин цатерпилларс”. Биологицал Ревиеwс (на језику: енглески). 89 (3): 656—670. ИССН 1469-185X. дои:10.1111/брв.12073. 
  6. ^ Катаyама, Масао; Нисхијима, Хирое; Кицхисхима, Тосхинори (2012). „Специес Цомпоситион оф Параситоидс Аттацкинг Плеуроптyа руралис (Сцополи) (Лепидоптера: Црамбидае) ин Тоyама Префецтуре”. Јапанесе Јоурнал оф Апплиед Ентомологy анд Зоологy. 56 (1): 22—25. ИССН 0021-4914. дои:10.1303/јјаез.2012.22.