Плућна хипертензија узрокована нејасним и/или мултифакторијалним механизмима

С Википедије, слободне енциклопедије
Плућна хипертензија узрокована нејасним и/или мултифакторијалним механизмима
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпулмологија
ICD-10И27.2

Плућна хипертензија узрокована нејасним и/или мултифакторијалним механизмима обухвата неколико поремећаја различите патолошке етиологије.[1]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Заједничка карактеристика ових поремећаја је да су механизми који доводе до плућне хипертензије слабо познати и могу укључити:

  • плућну вазоконстрикцију,
  • пролиферативну васкулопатију,
  • спољашњу компресију,
  • унутрашњу оклузију,
  • срчану слабост са високим волуменом,
  • васкуларну облитерацију и
  • слабост левог срца као узроке.

Клиничка класификација[уреди | уреди извор]

Извод из свеобухватне клиничке класификације, клоји се односи на плућну хипертензију узроковану нејасним и/или мултифакторијалним механизмима (ажурирано према Симоннеау и сар).[2]

5. Плућна хипертензија са нејасним и/или мултифакторијалним механизмима
5.1. Хематолошки поремећаји
5.1.1. Хронична хемолитичка анемија
5.1.2. Мијелопролиферативне болести
5.1.3. Спленектомија
5.2. Системске болести
5.2.1. Саркоидоза
5.2.2. Плућна хистиоцитоза
5.2.3. Лимфангиолеиомиоматоза
5.2.3. Неурофиброматоза
5.3 Метаболички поремећаји
5.3.1. Болест депоновања гликогена,
5.3.2. Гауцхер-ова болест
5.3.2. Тиреоидни поремећаји
5.4. Остало
5.4.1. Плућна туморска тромботична микроангиопатија,
5.4.2. Фиброзирајући медијастинитис,
5.4.3. Хронична бубрежна слабост (са/без дијализе)
5.4.4. Сегментна плућна хипертензија

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Болесници са плућном хипертензијом узрокованом нејасним и/или мултифакторијалним механизмима захтевају пажљиву дијагностику.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење плућне хипертензије узроковане нејасним и/или мултифакторијалним механизмима зависи од дијагнозе; лечење плућне хипертензије је секундарно.

Аксиом би требало да буде — Лечи плућа не притисак.

Не постоје рандомизоване контролисане студије које се односе на употребу специфичне терапије за плућну артеријску хипертензију (ПАХ) код лечења поремећаја из групе 5.[3] Посебно је важно да неке од болести могу имати венску компоненту (плућну вено-оклузивна болест (ПВОД)) која се може погоршати применом плућних артеријских вазодилататора.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ 2015/2016 ЕСЦ/ЕСР Препоруке за дијагнозу и лечење плућне хипертензије, Еуропеан Социетy оф Цардиологy & Еуропеан Респираторy Социетy. Приступљено: 6. 1. 2018.
  2. ^ Симоннеау Г, Гатзоулис МА, Адатиа I, ет ал. Упдатед цлиницал цлассифицатион оф пулмонарy хyпертенсион. Ј Ам Цолл Цардиол. 2013 Дец 24. 62(25 Суппл):Д34-41.
  3. ^ Peacock A. Pulmonary hypertension due to chronic hypoxia. BMJ 1990;300:763. 451. Recommendations on the management of pulmonary hypertension in clinical practice. Heart 2001;86(Suppl 1):I1–I13.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).