Полифагија

С Википедије, слободне енциклопедије
Полифагија
СинонимиХyперпхагиа
Специјалностиендокринологија, психијатрија

Полифагија, повећана глад или хиперфагија, преједање један је од поремећаја у исхрани У њој доминира симптоми прекомерна глад и недостатак осећаја ситости, што карактерише унос вишка хране у у исхрани. Вишак унесене хране, у односу на енергију коју организам троши, доводи до несклада и повећања телесне тежине односно резултује гојазношћу (која је последњих деценија постала проблем јавног здравља широм света).[1]

Органи који могу бити укључени су мозак (а посебно паравентрикуларно језгро хипоталамуса ) који регулише унос хране реагујући на факторе хране и метаболичке сигнале које јој шаљу периферни органи (укључујући дигестивни тракт , мишиће, јетру, слезину, итд.) преко крви, нервног система и хормонског система. Још увек ње непознат начин на који мозак тумачи ове каскадне сигнале.[1]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узрок настанка полифагије могу бити:

  • ендокринолошке болести: дијабетес мелитус, хипертиреоидизам, Кушингова болест,
  • болести гастроинтестиналног тракта: атрофија панкреаса, малапсорпција
  • психичка обољења (анксиозност, булимија),
  • предменструални сндром,
  • употреба неких лекова (кортикостероиди, трициклични антидепресеви).

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничку слику полифагије карактерише прекомерно узримање хране које може да резултује гојазношћу.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза полифагије се поставља на основу детаљне анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских анализа, испитивања органа на чији се поремећај сумња.[2]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење полифагије заснива се на терапији основног обољење које је узроковало полифагију.[3]

У току терапије овим пацијентима је неопходно потребна емоционална подршка, а некада и психолошко саветовање.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Лагерлöф, Олоф; Слоцомб, Јулиа Е.; Хонг, Ингие; Апонте, Yека; Блацксхаw, Сетх; Харт, Гералд W.; Хуганир, Рицхард L. (2016-03-18). „Тхе нутриент сенсор ОГТ ин ПВН неуронс регулатес феединг”. Сциенце. 351 (6279): 1293—1296. ИССН 0036-8075. дои:10.1126/сциенце.аад5494. 
  2. ^ Барнхарт, Јаy С.; Миттлеман, Рогер Е. (1986). „Унусуал Деатхс Ассоциатед wитх Полyпхагиа”. Тхе Америцан Јоурнал оф Форенсиц Медицине анд Патхологy. 7 (1): 30—34. ИССН 0195-7910. дои:10.1097/00000433-198603000-00006. 
  3. ^ Еллиотт, Роберт Е; Јане, Јохн А; Wисофф, Јеффреy Х (2011). „Сургицал Манагемент оф Цраниопхарyнгиомас ин Цхилдрен: Мета-аналyсис анд Цомпарисон оф Трансцраниал анд Трансспхеноидал Аппроацхес”. Неуросургерy. 69 (3): 630—643. ИССН 0148-396X. дои:10.1227/неу.0б013е31821а872д. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).