Породица Топтани
Породица Топтани (породица Топија пре исламизације) је једна од најстаријих албанских феудалних породица и једна од неколико које су преузеле контролу над делом територије Српског царства цара Душана после смрти цара Душана и распада његовог царства 1355. године.[1] Карло Топија (син Андреје Топије који је син најстаријег познатог, мада не и у историјским изворима у потпуности документованог, представника ове породице Тануша Топије) и ванбрачне ћерке напуљског краља Роберта I Анжујског и владао је делом данашње Албаније у периоду између 1359. и 1388. године. На врхунцу његове моћи ова територија је обухватала област Мат, Елбасан, Драч, Кроју, Петрелу и подручје око Скадра.[1] Карло Топоја саградио је 1382. манастир Светог Јована Владимира у Елбасану на месту цркве коју је некад подигао Јован Владимир, а 1385. је заратио са Балшићима. На запису плоче која је написана на латинском, грчком и српском језику у том манастиру стоји да је Топија сродник француског краља. Ипак, крајем 14. века породица Кастриоти је преузела контролу над највећим делом приобалног дела данашње Албаније. Есад Паша Топтани је потомак породице Топија, а познат је што је био савезник Србије у Првом светском рату.
