Потрошачка пољопривреда

С Википедије, слободне енциклопедије

Бакверски земљорадник који ради на свом таро пољу на обронцима планине Камерун (2005).

Потрошачка пољопривреда настаје када пољопривредници узгајају прехрамбене усеве како би задовољили своје породичне потребе.[1] У потрошачкој пољопривреди, пољопривредни производ је усмерен на опстанак и углавном је за локалне потребе са мало или нимало вишка. Одлуке о садњи доносе се углавном имајући у виду породичне потребе током наредне године, а тржишне цене су секундарни критеријум.[1] Тони Вотерс[2] наводи: „Потрошачки паори су људи који узгајају оно што једу, граде властите куће и живе без редовне куповине на пијаци.”[3][1]"

Упркос примату самодовољности у самосталном узгоју, данас већина пољопривредних фарми такође у одређеној мери учествује у трговини, мада се обично ради о роби која није неопходна за опстанак, а може укључивати шећер, гвоздене кровне плоче, бицикле, половну одећу, и тако даље. Већина потрошачких пољопривредника у данашње време живи у земљама у развоју.[4] Иако је њихова количина трговине мерена готовином мања од оне код потрошача у земљама са модерним сложеним тржиштима, многи имају важне трговинске контакте и трговинске предмете које могу произвести због својих посебних вештина или посебног приступа ресурсима који се цене на тржишту.[4]

Потрошачка пољопривреда има неколико препознатљивих карактеристика, као што су мали захтеви за капиталом/финансијама, углавном се практикују мешовити усеви, ограничена је употреба агрохемикалија, нпр. пестицида и ђубрива, користе се неусавршене сојеве усева и животиња, мало је или нема вишка за продају, долази до шикоке употребе грубих/традиционалних оруђа као што су мотике, мачете/кратке сабље, углавном се фокус ставља на производњу усева за храну, и то се чини на малим расутим земљишним парцелама, користи породичну/неквалификовану радну снагу, и принос је низак.

Историја[уреди | уреди извор]

Потрошачка пољопривреда је преовлађивала у деловима Азије, посебно Индије, а касније се појавила у разним областима, укључујући Мексико, где је била базирана на кукурузу, и у Андима, где је била заснована на припитомљавању кромпира.

Потрошачка пољопривреда је била доминантни начин производње у свету све до недавно, када је тржишни капитализам постао широко распрострањен.[5] Узгојна хортикултура се вероватно самостално развила у југоисточној Азији и Папуи Новој Гвинеји.

Потрошачка пољопривреда у великој мери је нестала у Европи до почетка Првог светског рата, а у Северној Америци са миграцијом наполичара и станарских ратара са америчког југа и средњег запада током 1930-их и 1940-их година.[2] Све до 1950-их, било је уобичајено да се на породичним пољопривредним имањима у Северној Америци и Европи узгаја храна претежно за сопствену породице и да се прави већи део одеће, мада је продаја пољопривредних производа доносила довољно новца за куповину робе. Многи од тих предмета, као и повремене услуге лекара, ветеринара, ковача и других, често су плаћани путем разменом, без коришћења валуте.

У средњој и источној Европи се потрошачка и полупотрошачка пољопривреда поново појавила у транзицијској економији од око 1990. године.[6]

Савремене праксе[уреди | уреди извор]

Потрошачка пољопривреда се наставља и данас у великим деловима руралне Африке,[7] и деловима Азије и Латинске Америке. Током 2015. године, око 2 милијарде људи (нешто више од 25% светске популације) у 500 милиона домаћинстава која живе у руралним областима земаља у развоју опстају бавећи се „малопоседничком” пољопривредом, обрађујући мање од 2 хектара (5 акра) земље.[8] Око 98% кинеских фармера ради на малим фармама, а Кина чини око половине укупних светских фарми.[8] У Индији, 80% укупних фармера су мали фармери; Етиопија и Азија имају скоро 90% малих фармера; док су Мексико и Бразил забележили 50% и 20% малих фарми.[8]

Подручја у којима се данас углавном практикује пољопривреда за самосталне потребе, као што су Индија и други региони у Азији, недавно су у опадању. То је због процеса као што су урбанизација, трансформација земљишта у рурална подручја и интеграција капиталистичких облика пољопривреде.[9] У Индији је повећање индустријализације и смањење руралне пољопривреде довело до руралне незапослености и повећаног сиромаштва за оне из нижих касти. Они који су способни да живе и раде у урбанизованим срединама су у могућности да повећају приходе, док они који остају у руралним подручјима имају велика смањења, због чега није дошло до великог пада сиромаштва. Ово ефективно проширује јаз у приходима између нижих и виших каста и отежава онима у руралним подручјима да напредују у рангу касти. Ово доба је обележило време повећаног броја самоубистава фармера и „села које нестају“.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Бисхт, I. С.; Пандравада, С. Р.; Рана, Ј. C.; Малик, С. К.; Сингх, Арцхна; Сингх, П. Б.; Ахмед, Фироз; Бансал, К. C. (14. 9. 2014). „Субсистенце Фарминг, Агробиодиверситy, анд Сустаинабле Агрицултуре: А Цасе Студy”. Агроецологy анд Сустаинабле Фоод Сyстемс (на језику: енглески). 38 (8): 890—912. ИССН 2168-3565. дои:10.1080/21683565.2014.901273. 
  2. ^ а б Тонy Wатерс. Тхе Персистенце оф Субсистенце Агрицултуре: лифе бенеатх тхе левел оф тхе маркетплаце. Ланхам, MD: Леxингтон Боокс. 2007.
  3. ^ Wатерс, Тонy (2008). Тхе персистенце оф субсистенце агрицултуре : лифе бенеатх тхе левел оф тхе маркетплаце. Леxингтон Боокс. ИСБН 978-0-7391-5876-0. ОЦЛЦ 839303290. 
  4. ^ а б Марвин П Мирацле, "Субсистенце Агрицултуре: Аналyтицал Проблемс анд Алтернативе Цонцептс", Америцан Јоурнал оф Агрицултурал Ецономицс, Маy 1968, пп. 292–310.
  5. ^ Георге Реисман. "Цапиталисм" (1990), п.16
  6. ^ Стеффен Абеле анд Клаус Фрохберг (Едс.). "Субсистенце Агрицултуре ин Централ анд Еастерн Еуропе: Хоw то Бреак тхе Вициоус Цирцле?" Студиес он тхе Агрицултурал анд Фоод Сецтор ин Централ анд Еастерн Еуропе. ИАМО, 2003. Архивирано 2011-07-19 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Горан Хyден. Беyонд Ујамаа ин Танзаниа: Ундердевелопмент анд ан Унцаптуред Пеасантрy. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. 1980.
  8. ^ а б в Рапсоманикис, Георге (2015). „Тхе ецономиц ливес оф смаллхолдер фармерс” (ПДФ). Фоод анд Агрицултуре Организатион оф тхе Унитед Натионс. стр. 9. Архивирано (ПДФ) из оригинала 4. 5. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2018. „Абоут тwо-тхирдс оф тхе девелопинг wорлд’с 3 биллион рурал пеопле ливе ин абоут 475 миллион смалл фарм хоусехолдс, wоркинг он ланд плотс смаллер тхан 2 хецтарес.” 
  9. ^ а б Мајумдар, Коустаб (2020-04-09). „Рурал Трансформатион ин Индиа: Деаграрианизатион анд тхе Транситион фром а Фарминг то Нон-фарминг Ецономy”. Јоурнал оф Девелопинг Социетиес. 36 (2): 182—205. ИССН 0169-796X. С2ЦИД 216333815. дои:10.1177/0169796x20912631. Архивирано из оригинала 2023-07-30. г. Приступљено 2022-02-14. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цхарлес Селлерс (1991). Тхе Маркет Револутион: Јацксониан Америца, 1815–1846. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
  • Сир Алберт Хоwард (1943). Ан Агрицултурал Тестамент. Оxфорд Университy Пресс.
  • Тонy Wатерс (2010). "Фармер Поwер: Тхе цонтинуинг цонфронтатион бетwеен субсистенце фармерс анд девелопмент буреауцратс"/
  • Марвин П Мирацле (Маy 1968). "Субсистенце Агрицултуре: Аналyтицал Проблемс анд Алтернативе Цонцептс“, Америцан Јоурнал оф Агрицултурал Ецономицс, пп. 292–310.
  • Андерсон, А. (1997) Прехисториц Полyнесиан импацт он тхе Неw Зеаланд енвиронмент: Те Wхенуа срф. Хисторицал Ецологy ин тхе Пацифиц Исландс: Прехисториц Енвиронментал анд Ландсцапе Цханге (едс. Кирцх, П. V. анд Хунт, Т. L.) Yале Университy Пресс, Неw Хавен анд Лондон, 271–283.
  • Бартлетт, Х. Х. (1956) Фире, примитиве агрицултуре, анд гразинг ин тхе тропицс. Ман'с Роле ин Цхангинг тхе Фаце оф тхе Еартх (ед. Тхомас, W. L.) Тхе Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго анд Лондон, 692–720.
  • Бецкер, Б. К. (1995) Ундоинг мyтх: тхе Амазон, ан урбанизед форест. Бразилиан Перспецтивес он Сустаинабле Девелопмент оф тхе Амазон Регион, Вол. 15 (едс. Цлüсенер-Годт, M. анд Сацхс, I.) УНЕСЦО, Парис 53–89.
  • Босеруп, Естер (оригинал 1965: ласт принтинг 2005) Тхе Цондитионс оф Агрицултурал Гроwтх: Тхе Ецономицс оф Аграриан Цханге ундер Популатион Прессуре бy Естер Босеруп, Виргиниа Деане Абернетхy анд Ницхолас Калдор (Ауг 29, 2005)
  • Дарбy, Х. C. (1956) Тхе цлеаринг оф тхе wоодланд оф Еуропе. Ман'с Роле ин Цхангинг тхе Фаце оф тхе Еартх (ед. Тхомас, W. L.) Тхе Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго анд Лондон, 183–216.
  • Думонд, D. Е. (1961) Сwидден агрицултуре анд тхе рисе оф Маyа цивилизатион. Соутхwестерн Јоурнал оф Антхропологy, 17301–316.
  • Еллен, Р. (1982) Енвиронмент, Субсистенце, анд Сyстемс: Тхе Ецологy оф Смалл-сцале Социал Форматионс. Цамбридге анд Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс.
  • Голсон, Ј. (1982а) Тхе Ипомоеан револутион ревиситед: социетy анд тхе сwеет потато ин тхе уппер Wахги Валлеy. Инеqуалитy ин Неw Гуинеа Хигхландс Социетиес. (ед. Стратхерн, А.) Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, 109–136.
  • Голсон, Ј. (1982б) Кук анд тхе хисторy оф агрицултуре ин тхе Неw Гуинеа хигхландс. Меланесиа: Беyонд Диверситy. (едс. Маy, Р. Ј. анд Нелсон, Х.) Аустралиан Натионал Университy, Цанберра, 297–307.
  • Хумпхриес, С. (1993) Тхе интенсифицатион оф традитионал агрицултуре амонг Yуцатец Маyа фармерс: фацинг уп то тхе дилемма оф ливелихоод сустаинабилитy. Хуман Ецологy, 21, 1, 82-102.
  • Кирцх, П. V. (1984) Тхе Еволутион оф тхе Полyнесиан Цхиефдомс, Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге.
  • Кирцх, П. V. анд Хунт, Т. L. (едс.) (1997) Хисторицал Ецологy ин тхе Пацифиц Исландс: Прехисториц Енвиронментал Цханге анд Ландсцапе Цханге, Yале Университy Пресс, Неw Хавен анд Лондон.
  • Меггерс, Б. Ј. (1954) Енвиронментал лимитатионс он тхе девелопмент оф цултуре. Америцан Антхропологист, 56, 5, 801–824.
  • Модјеска, Н. (1982) Продуцтион анд инеqуалитy: перспецтивес фром централ Неw Гуинеа, А.Стратхерн (ед.) Инеqуалитy ин Неw Гуинеа Хигхландс Социетиес, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 50–108.
  • Сцотт, Јамес C. (2009) Тхе Арт оф Нот Беинг Говернед. Yале Университy Пресс, Неw Хавен
  • Стеенсберг, А. (1993) Фире-цлеаранце Хусбандрy: Традитионал Тецхниqуес Тхроугхоут тхе Wорлд. Хернинг: Поул Кристенсен.
  • Тхомас, W. L. (ед.) (1956) Ман'с Роле ин Цхангинг тхе Фаце оф тхе еартх. Ман'с Роле ин Цхангинг тхе Фаце оф тхе еартх, Тхе Университy оф Цхицаго Пресс, Цхицаго анд Лондон.
  • Турнер, Б. L. (1974) Прехисториц интенсиве агрицултуре ин тхе Маyан лоwландс. Сциенце, 185, 4146, 118–124.
  • Ван ден Босцхе, Петер (2005). Тхе Лаw анд Полицy оф тхе Wорлд Траде Организатион. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 42. ИСБН 978-0-511-12392-4. „Думпинг, и.е. брингинг а продуцт онто тхе маркет оф анотхер цоунтрy ат а прице лесс тхан тхе нормал валуе оф тхат продуцт ис цондемнед бут нот прохибитед ин WТО лаw.” 
  • Реевес, Јамес Б.; Wеихрауцх, Јохн L. (1979). Цомпоситион оф фоодс: фатс анд оилс. Агрицултуре хандбоок 8-4. Цонсумер анд Фоод Ецономицс Институте. Wасхингтон, D.C.: У.С. Депт. оф Агрицултуре, Сциенце анд Едуцатион Администратион. стр. 4. ОЦЛЦ 5301713. 
  • Рyан, Орла (23. 8. 2002). „Аид wоркерс гропе фор фамине цаусес”. ББЦ Неwс. Приступљено 4. 4. 2012. 
  • Оллеy, Лола (29. 6. 2009). „Цоулд Тхис Бе Африца'с Неxт Цасх Цроп?”. Хуффингтон Пост. Приступљено 4. 4. 2012. 
  • Стафф (3. 4. 2012). „Нативе плантс, хербал супплементс цоулд бе цасх цропс фор Нортх Цоунтрy, СЛУ проф саyс”. Нортх Цоунтрy Ноw. Приступљено 3. 4. 2012. 
  • Лонерган, Керрy (5. 11. 2008). „Цасх Цропс”. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. Приступљено 4. 4. 2012. 
  • „Цасх Цроп – АWБ Сцандал (Репорт)”. Тхе Аге. Архивирано из оригинала 17. 09. 2008. г. Приступљено 4. 4. 2012. 
  • Роwботхам, Јилл (28. 7. 2010). „Хигх yиелд еxпецтед фром цасх фор цроп ресеарцх”. Тхе Аустралиан. Приступљено 4. 4. 2012. 
  • Непру Wоркинг папер #80, Тхе Намбиан Ецономиц Полицy Ресеарцх Унит. Хополанг Пхороро.
  • Хиллстром, Кевин; Хиллстром, Лаурие Цоллиер (2003). Аустралиа, Оцеаниа, анд Антарцтица: А Цонтинентал Овервиеw оф Енвиронментал Иссуес. АБЦ-ЦЛИО, Инц. стр. 73—119. Приступљено 9. 4. 2012.  ISBN 1576076954
  • Цхоудхурy, Сањоy (2010). „Јхум”. Геограпхy анд Yоу. св. 10 бр. 59. Архивирано из оригинала 4. 3. 2019. г. 
  • Дисха Еxпертс (2018). 1500+ МЦQс wитх Еxпланаторy Нотес Фор Геограпхy, Ецологy & Енвиронмент. Дисха Публицатионс. стр. 130. 
  • Кеттлер, Ј. С. (1. 8. 1996). „Фаллоw енрицхмент оф а традитионал сласх/мулцх сyстем ин соутхерн Цоста Рица: цомпарисонс оф биомасс продуцтион анд цроп yиелд”. Агрофорестрy Сyстемс (на језику: енглески). 35 (2): 165—176. ИССН 0167-4366. дои:10.1007/БФ00122777. 
  • Биедерман, L. А. (31. 12. 2012). „Биоцхар анд итс еффецтс он плант продуцтивитy анд нутриент цyцлинг: а мета-аналyсис”. ГЦБ Биоенергy (на језику: енглески). 5 (2): 202—214. дои:10.1111/гцбб.12037. 
  • Алеxандер, Андреw C. Сцотт, Давид M.Ј.С. Боwман, Wиллиам Ј. Бонд, Степхен Ј. Пyне, Мартин Е. (2013). Фире он Еартх : Ан Интродуцтион. Хобокен: Јохн Wилеy & Сонс Инц. стр. 287. ИСБН 978-1118570715. 
  • Пyне, Степхен Ј. (1997). Wорлд Фире : Тхе Цултуре оф Фире он Еартх (Пбк. изд.). Сеаттле: Университy оф Wасхингтон Пресс. стр. 85. ИСБН 978-0295975931. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Потрошачка пољопривреда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Potrošačka_poljoprivreda&oldid=27677171”