Предњи спинални синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Предњи спинални синдром

Предњи спинални синдром, предњи синдром кичмене мождине или синдром предње спиналне артерије је васкуларна болест нервног система узрокована компресијом предње спиналне артерије, са карактеристичном исхемијом, укључује комплетну моторну парализу и губитак осећаја бола и температуре испод нивоа лезије. Уколико је очувана задња колумна, осећај додира, вибрација и проприоцепција су очувани.[1]

Удружен је са распрскавајућим преломима (фрактурама) кичменог стуба (енг. бурст фрацтуре), спиналних колумни и ретропулзијом фрагмената, које последично доводе до аксијалне компресије.[2][3][4][5].[6][7][8][9]

Анатомија предње спиналне артерије[уреди | уреди извор]

Предња спинална артерија (лат. а. спиналис антериор) одваја се од вертебралне артерије (лат. а. вертебралис) у висини продужене мождине са два корена који се одмах спајају у једну артерију. Спушта се предњом страном кичмене мождине и у висини конуса анастомозира се са задњом артеријом кичмене мождине (лат. а. спиналес постериорес). Предња спинална артерија исхрањухе 75% ткива кичмене мождине.[9]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Предњи синдром кичмене мождине настаје најчешће као последица оклузије предње спиналне артерије која доводи до оштећења предње две трећине кичмене мождине. Компресија спиналне артерије може да настане:[1]

  • локалном туморском масом,
  • протрузијом цервикалног и торакалног дискуса.
  • траумомом кичменог стуба са ретропулзијом фрагмената.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Клиничка слика зависи од висине лезије, јер се у зависности од висини лезије запажа флакцидна парализа удова, која настаје релативно брзо, а у нижим нивоима после дијасхизе парализа је спастична.

Поремећај сензибилитета је најчешће по типу сирингомијеличне дисоцијације, на доњој висини лезије. Описане парализе односе се на тромбозу у цервикалним сегментима. У торакалним сегментима тромбоза доводи до спастичне параплегије доњих екстремитета (после фазе дијасхизе) и већ описаног оштећења сензибилитета. У лумбалном нивоу изазваће млитаву пара-плегију са испадом сензибилитета у одговарајућим сегментима ногу. Поремећаји сфин-ктера су увек присутни.[10]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Основни принципи у дијагностици овог синдрома су: анамнеза, физикални преглед, клинички неуролошки преглед, сликовни илабораторијски тестови.

У ових болесника обавезна је што детаљнија анамнеза, јер је у случају трауме, разлог болесниковог стања јасан. Детаљан неуролошки преглед и радиолошка дијагностика, су веома значајни и укључују прво нативне рендгенске снимке кичме, а потом, у зависности од расположивости осталих метода, ЦТ, мијелографију или, што је свакако најбољи избор, НМР.[11][12][13][14][15]

Преглед ликвора је обавезан, нарочито код сумње на акутни мијелитс и хематомијелију.

Терапија[уреди | уреди извор]

Медикаментно и симптоматско лечење

Осим антиедематозне терапије која укључује примену високих доза кортикостероида, препоручује се примена антибиотика широког спектра ради спречавања секундарних уринарних и респираторних инфекција. Одмах по пријему, болесник се мора катетеризовати и испира се мокраћна бешика физиолошким или благим антисептичним растворима. Код високих лезија кичмене мождине могу се јавити парлитични илеус и дилатација желуца и стога првих дана треба избегавати орално храњење болесника. Често су неопходне клизме. Простигмин се може применити ради покретања перисталтике црева. Нега коже и стално окретање болесника у постељи веома су значајни да би се спречио настанак декубитуса. Коришћење антидекубиталних душека је од велике помоћи ради спречавања ове компликације.

Физикална терапија

Физикални третман се мора спровести систематски. Већ првих дана потребно је спровести пасивне вежбе у постељи, вежбе дисања. Програм физикалног третмана мора да обез-беди максималну реституцију функција кичмене мождине.

Хируршко лечење

Ако се примећују компресивне лезије кичмене мождине, може се тражити консултација са неурохирургом, и евантуално применити неурохируршко лечење.[16]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза је неизвесна, са стопом смртности од 20% до 50%. При чему треба имати у виду да већина пацијената остаје са нарушеним функцијама и са тешком дисфункцијом бешике.[17]

Једне трећине до половине пацијената доживљава споро опоравак барем умерене природе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поецк, Клаус; Хацке, Wернер (2006). Неурологие (12тх изд.). Спрингер. ИСБН 978-3-540-29997-4. 
  2. ^ Мооре К, Персауд ТВН. Тхе девелопинг хуман: цлиниаллy ориентед ембрyологy, 6тх ед. Пхиладелпхиа: W.Б. Саундерс Цомпанy, 1998.
  3. ^ Нолтинг, D.; Хансен, Б. Ф.; Кеелинг, Ј.; Кјаер, I. (1998). „Пренатал девелопмент оф тхе нормал хуман вертебрал цорпора ин дифферент сегментс оф тхе спине”. Спине. 23 (21): 2265—71. ПМИД 9820904. С2ЦИД 37096094. дои:10.1097/00007632-199811010-00003. .
  4. ^ Цапеццхи МР. (1996). „Фунцтион оф хомеобоx генес ин скелетал девелопмент”. Анн НY Ацад Сци. 785 (1): 34—7. Бибцоде:1996НYАСА.785...34Ц. ПМИД 8702174. С2ЦИД 1212179. дои:10.1111/ј.1749-6632.1996.тб56241.x. .
  5. ^ Гассер РФ. (1979). „Евиденце тхат сцлеротомал целлс до нот миграте медиаллy дуринг нормал ембрyониц девелопмент оф тхе рат”. Ам Ј Анат. 154 (4): 509—24. ПМИД 433794. дои:10.1002/аја.1001540406. 
  6. ^ Wилтинг Ј, Муллер ТС, Ебенспергер C, ет ал. Девелопмент оф тхе вертебрал цолумн: морпхогенесис анд генес. Ин: Вогел Р, Фангхаенел Ј, Гиебел Ј, едс. Аспецтс оф терминологy. Марбург, Германy: Тецтум Верлаг, 1996.
  7. ^ Селлер МЈ, Невин НЦ. (1984). „Перицонцептионал витамин супплементатион анд тхе превентион оф неурал тубе дефецтс ин Соутх-Еаст Енгланд анд Нортхерн Иреланд”. Ј Мед Генетицс. 21 (5): 325—30. ПМЦ 1049312 Слободан приступ. ПМИД 6502647. дои:10.1136/јмг.21.5.325. .
  8. ^ Иqбал, M. M. (2000). „Превентион оф неурал тубе дефецтс бy перицонцептионал усе оф фолиц ацид”. Педиатр Рев. 21 (2): 58—66. ПМИД 10660632. С2ЦИД 245158899. дои:10.1542/пир.21.2.58. 
  9. ^ а б Ниеуwенхуyс Р, Воогд ЈЦ ет ал. Тхе Хуман Централ Нервоус Сyстем. Спрингер, Берлин, Неw Yорк; 2008.
  10. ^ Мокете, L.; Робертсон, А.; Виљоен, D.; Беигхтон, Петер (2005). „Бруцк сyндроме: цонгенитал јоинт цонтрацтурес wитх боне фрагилитy”. Јоурнал оф Ортхопаедиц Сциенце. 10 (6): 641—646. ПМИД 16307191. С2ЦИД 46110203. дои:10.1007/с00776-005-0958-9. .
  11. ^ Wеидауер, С.; Ницхтwеисс, M.; Ланферманн, Х.; Занелла, Ф. Е. (октобар 2002). „Спинал цорд инфарцтион: МР имагинг анд цлиницал феатурес ин 16 цасес”. Неурорадиологy. 44 (10): 851—7. ПМИД 12389137. С2ЦИД 25304093. дои:10.1007/с00234-002-0828-5. 
  12. ^ Луо, C. Б.; Цханг, Ф. C.; Тенг, M. M.; Цхен, С. С.; Лирнг, Ј. Ф.; Цханг, C. Y. (фебруар 2003). „Магнетиц ресонанце имагинг ас а гуиде ин тхе диагносис анд фоллоw-уп оф спинал цорд инфарцтион”. Ј Цхин Мед Ассоц. 66 (2): 89—95. ПМИД 12716006. .
  13. ^ Кüкер, W.; Wеллер, M.; Клосе, У.; Крапф, Х.; Дицхганс, Ј.; Нäгеле, Т. (јул 2004). „Диффусион-wеигхтед МРИ оф спинал цорд инфарцтион--хигх ресолутион имагинг анд тиме цоурсе оф диффусион абнормалитy”. Ј Неурол. 251 (7): 818—24. ПМИД 15258783. С2ЦИД 43765856. дои:10.1007/с00415-004-0434-з. .
  14. ^ Схиноyама, Мизуyа; Такахасхи, Тосхиyуки; Схимизу, Хироаки; Томинага, Теији; Сузуки, Мицхиyасу (мај 2005). „Спинал цорд инфарцтион демонстратед бy диффусион-wеигхтед магнетиц ресонанце имагинг”. Ј Цлин Неуросци. 12 (4): 466—8. ПМИД 15925784. С2ЦИД 33860898. дои:10.1016/ј.јоцн.2004.01.010. .
  15. ^ Тхомас, Т.; Брансон, Х. M.; Верхеy, L. Х.; Схрофф, M.; Степхенс, D.; Магалхаес, С.; Банwелл, Б. (2012). „Тхе демограпхиц, цлиницал, анд магнетиц ресонанце имагинг (МРИ) феатурес оф трансверсе мyелитис ин цхилдрен”. Ј Цхилд Неурол. 27 (1): 11—21. ПМИД 21968984. С2ЦИД 34515202. дои:10.1177/0883073811420495. 
  16. ^ Wебер П, Вогел Т, Биттерлинг Х, Утзсцхнеидер С, вон Сцхулзе Пелленгахр C, Биркенмаиер C. Спинал цорд инфарцтион афтер оперативе стабилисатион оф тхе тхорациц спине ин а патиент wитх туберцулоус спондyлодисцитис анд сицкле целл траит. Спине. 2009 Апр 15. 34(8):Е294-7.
  17. ^ Салвадор де ла Баррера С; Барца-Буyо, А.; Монтото-Марqуéс, А.; Ферреиро-Веласцо, M. Е.; Цидонцха-Данс, M.; Родригуез-Сотилло, А. (октобар 2001). „Спинал цорд инфарцтион: прогносис анд рецоверy ин а сериес оф 36 патиентс”. Спинал Цорд. 39 (10): 520—5. ПМИД 11641795. С2ЦИД 26765407. дои:10.1038/сј.сц.3101201. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prednji_spinalni_sindrom&oldid=27448264”