Прекаријум

Прекаријум или прекарија (лат. preces - молба) је друштвени уговор који се почео склапати од 4-5. века између богатих (магната) и сиромашних појединаца.

Постојала су три вида прекаријума:

• Precaria data - сиромашни измољава од богатог земљу да је обрађује, а у замену добија заштиту од стране његове војске (дружине, пратње). Он се обавезује да ће богаташу који га узима под заштиту плаћати порез. На тај начин сиромашни појединац у потпуности девалвира своју слободу.

• Precaria oblata - сиромашни уступа своје имање магнату у замену за заштиту, без обавезе плаћања пореза.

• Precaria remuneratoria или уздарје - човек који има имање одлази код магната, даје му своје имање у замену за заштиту, а магнат му га враћа и додељује му још једно имање (или парцелу) да га обрађује.

Прекарије су се склапале у почетку на 5, а касније на 10 година. Ова појава је узела маха у времену пропадања Римског царства, упоредо са девалвирањем права и правне заштите. На основу прекаријалних односа формирао се сталеж кметова у Средњем веку. Црква, која је имала огромне земљишне поседе, такође је радо давала прекарије и на тај начин додатно увећавала своју моћ.