Протеомика

С Википедије, слободне енциклопедије
Роботска припрема узорака за МАЛДИ масену спектрометрију.

Протеомика је изучавање протеина великих размера са фокусом на њихову структуру и функције.[1][2] Протеини су витални делови живих организама. Они су главне компоненте физиолошких метаболичких путева у ћелијама. Термин протеомика је формиран 1997[3] по аналогији са геномиком, студијом генома. Реч протеом је мешавина речи протеин и геном, коју је формирао Марк Вилкинс 1994.[4][5]

Протеом је целокупан сет протеина[4] који један организам производи или модификује. Његов садржај варира с временом и у зависности од разних услова, стресова, којима су ћелија или огранизам изложени. Протеомика је интердисциплинарни домен који је знатним делом формиран на бази истраживања и развоја Пројекта људског генома. Она обухвата научна истраживања и испитивања протеома са свеобухватног становишта интрацелуларне протеинске композиције, структуре, и његових јединствених партерна дејства. Протеомиока је важна компонента функционалне геномике.

Мада се термин протеомика генерално односи на експерименталну анализу протеина великих размера, он се исто тако користи за протеинско пречишћавање и масену спектрометрију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Андерсон НЛ, Андерсон НГ (1998). „Протеоме анд протеомицс: неw тецхнологиес, неw цонцептс, анд неw wордс”. Елецтропхоресис. 19 (11): 1853—61. ПМИД 9740045. дои:10.1002/елпс.1150191103. 
  2. ^ Блацкстоцк WП, Wеир МП (1999). „Протеомицс: qуантитативе анд пхyсицал маппинг оф целлулар протеинс”. Трендс Биотецхнол. 17 (3): 121—7. ПМИД 10189717. дои:10.1016/С0167-7799(98)01245-1. 
  3. ^ П. Јамес (1997). „Протеин идентифицатион ин тхе пост-геноме ера: тхе рапид рисе оф протеомицс.”. Qуартерлy ревиеwс оф биопхyсицс. 30 (4): 279—331. ПМИД 9634650. дои:10.1017/С0033583597003399. 
  4. ^ а б Марц Р. Wилкинс, Цхристиан Пасqуали, Рон D. Аппел, Кели Оу, Оливиер Голаз, Јеан-Цхарлес Санцхез, Јун X. Yан, Андреw. А. Гоолеy, Грахам Хугхес, Иан Хумпхерy-Смитх, Кеитх L. Wиллиамс & Денис Ф. Хоцхстрассер (1996). „Фром Протеинс то Протеомес: Ларге Сцале Протеин Идентифицатион бy Тwо-Дименсионал Елецтропхоресис анд Арнино Ацид Аналyсис”. Натуре Биотецхнологy. 14 (1): 61—65. ПМИД 9636313. дои:10.1038/нбт0196-61. 
  5. ^ „УНСW Стафф Био: Профессор Марц Wилкинс”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2009. г. Приступљено 05. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]