Пређи на садржај

Протопорфирин

С Википедије, слободне енциклопедије

Протопорфирини су тетрапироли.[1][2][3] Они имају следеће бочне ланце: метил, пропионска киселина, винил.

Протопорфирин IX је биохемијски широко кориштени преносилац молекула за двовалентне катјоне. Он заједно да гвожђем (Фе2+) формира тело хем-групе хемоглобина, миоглобина и многих других ензима који садрже хем, као што су цитохроме ц и каталаза. У комплексу са јонима магнезијума (Мг2+) се формира главни део хлорофила. У комплексу са јонима цинка (Зн2+) се формира цинк протопорфирин.[4]

Број (е.г. IX) означава позицију различитих бочних ланаца, мада историјски са развојем номенклатуре то је само делом систематски спроведено.

Протопорфирин IX као директни прекурзор хема се акумулира код пацијената оболелих од еритропоетичне протопорфирија, која је један од генетичких поремећаја пута биосинтезе хема. Она узрокује јаку фотосензивност.[5]

Сензитивност протопорфирина IX на светло се исто тако користи у терапији притив разних форми канцера (фотодинамичка терапија, ПДТ).[6]

Депозити протопорфирина се јављају у љускама јаја појединих птица као смеђи и црвени пигменти, било као основна боја или као пеге. До тога долази код већине врста птица певачица, појединих врста птица које се гнезде на земљи, где служи као камуфлажа, и неких паразитских кукавица, где је то неопходно да би се опонашала јаја домаћина.

Протопорфирини ојачавају кору јајета, и депонују се кад је љуска сувише танка услед недостатка калцијума. Пеге су изражењије кад је локално земљиште дефицијентно у калцијуму, и код јаја која су задње излежена у гнезду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ А. Р. Баттерсбy; C. Ј. Р. Фоокес; Г. W. Ј. Матцхам; Е. МцДоналд (1980). „Биосyнтхесис оф тхе пигментс оф лифе: форматион оф тхе мацроцyцле”. Натуре. 285: 17—21. дои:10.1038/285017а0. 
  2. ^ Ф. Ј. Леепер (1983). „Тхе биосyнтхесис оф порпхyринс, цхлоропхyллс, анд витамин Б12”. Натурал Продуцт Репортс. 2: 19—47. дои:10.1039/НП9850200019. 
  3. ^ Г. Лаyер; Ј. Реицхелт; D. Јахн (2010). „Струцтуре анд фунцтион оф ензyмес ин хеме биосyнтхесис”. Протеин Сциенце. 19: 1137—1161. дои:10.1002/про.405. 
  4. ^ Лаббé РФ, Времан ХЈ, Стевенсон ДК (децембар 1999). „Зинц протопорпхyрин: А метаболите wитх а миссион”. Цлиницал Цхемистрy. 45 (12): 2060—72. ПМИД 10585337. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 08. 11. 2016. 
  5. ^ Цасанова-Гонзáлез, Марíа Јосé; Траперо-Маругáн, Марíа; Јонес, Е. Антхонy; Морено-Отеро, Рицардо (28. 9. 2010). „Ливер дисеасе анд ерyтхропоиетиц протопорпхyриа: а цонцисе ревиеw”. Wорлд Јоурнал оф Гастроентерологy. 16 (36): 4526—4531. ИССН 2219-2840. ПМЦ 2945483Слободан приступ. ПМИД 20857522. дои:10.3748/wјг.в16.и36.4526. 
  6. ^ Саини, Рајан; Лее, Натхан; Лиу, Келлy; Пох, Цатхерине (2016). „Проспецтс ин тхе Апплицатион оф Пхотодyнамиц Тхерапy ин Орал Цанцер анд Премалигнант Лесионс”. Цанцерс. 8 (9): 83. ИССН 2072-6694. дои:10.3390/цанцерс8090083. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]