Propionska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Propionska kiselina
Simplified skeletal formula
Full structural formula
Ball-and-stick model
Space-filling model
Nazivi
IUPAC naziv
propanoinska kiselina
Drugi nazivi
etankarboksilna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.001.070
E-brojevi E280 (konzervansi)
RTECS UE5950000
Svojstva
C3H6O2
Molarna masa 74,08 g·mol−1
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,99 g/cm3
Tačka topljenja −21 °C (−6 °F; 252 K)
Tačka ključanja 141 °C (286 °F; 414 K)
meša se
Kiselost (pKa) 4.87
Viskoznost 10 mPa·s
Struktura
Dipolni moment 0.63 D
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivna je
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
R-oznake R34
S-oznake (S1/2) S23 S36 S45
Tačka paljenja 327 K, 54 °C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Propionat
Srodne karboksilne kiseline
Sirćetna kiselina
Mlečna kiselina
3-hidroksipropionska kiselina
Tartronska kiselina
Akrilna kiselina
Buterna kiselina
Srodna jedinjenja
1-propanol
Propionaldehid
Natrijum propionat
Propionski anhidrid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Propionska kiselina (propanska kiseline) je karboksilna kiselina koja se javlja u prirodi. Njena hemijska formula je CH3CH2COOH. Ona je čista tečnost oporog mirisa. Anjon CH3CH2COO, kao i soli i estri propiponske kiseline su poznati kao propionati (ili propanati).[3][4]

Osobine[уреди]

Propionska kiselina ima fizičke osobine koje su između osobina malih karboksilnih kiselina, mravlje i sirćetne kiseline, i većih masnih kiselina. Ona se meša sa vodom, ali se može odvojiti dodatakom soli. Kao i sirćetna i mravlja kiselina, ona se sastoji od vodonično vezanih parova molekula u tečnom stanju i pari.

Propionska kiselina manifestuje opšta svojstva karboksilnih kiselina: ona može da formira amide, estre, kisele anhidride, i hloridne derivate. On može da podlegne alfa-halogenaciji sa bromom u prisustvu PBr3 katalizatora (HVZ reakcija) da formira CH3CHBrCOOH.[5]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  5. C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931). „α-bromo-Isovaleric acid”. Org. Synth. 11: 20. ; Coll. Vol., 2, стр. 93 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]