Propionska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Propionska kiselina
Simplified skeletal formula
Full structural formula
Ball-and-stick model
Space-filling model
IUPAC ime
Drugi nazivi etankarboksilna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 79-09-4 ДаY
PubChem[1][2] 1032
ChemSpider[3] 1005 ДаY
DrugBank DB03766
ChEBI 30768
ChEMBL[4] CHEMBL14021 ДаY
RTECS UE5950000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H6O2
Molarna masa 74.08 g mol−1
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,99 g/cm3
Tačka topljenja

−21 °C, 252 K, -6 °F

Tačka ključanja

141 °C, 414 K, 286 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
pKa 4.87
Viskoznost 10 mPa·s
Struktura
Dipolni moment 0.63 D
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) External MSDS
Opasnost u toku rada Korozivna je
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
3
0
 
R-oznake R34
S-oznake (S1/2) S23 S36 S45
Tačka paljenja 327 K, 54 °C
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Propionat
Srodne karboksilne kiseline Sirćetna kiselina
Mlečna kiselina
3-hidroksipropionska kiselina
Tartronska kiselina
Akrilna kiselina
Buterna kiselina
Srodna jedinjenja 1-propanol
Propionaldehid
Natrijum propionat
Propionski anhidrid

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Propionska kiselina (propanska kiseline) je karboksilna kiselina koja se javlja u prirodi. Njena hemijska formula je CH3CH2COOH. Ona je čista tečnost oporog mirisa. Anjon CH3CH2COO, kao i soli i estri propiponske kiseline su poznati kao propionati (ili propanati).[5][6]

Osobine[уреди]

Propionska kiselina ima fizičke osobine koje su između osobina malih karboksilnih kiselina, mravlje i sirćetne kiseline, i većih masnih kiselina. Ona se meša sa vodom, ali se može odvojiti dodatakom soli. Kao i sirćetna i mravlja kiselina, ona se sastoji od vodonično vezanih parova molekula u tečnom stanju i pari.

Propionska kiselina manifestuje opšta svojstva karboksilnih kiselina: ona može da formira amide, estre, kisele anhidride, i hloridne derivate. On može da podlegne alfa-halogenaciji sa bromom u prisustvu PBr3 katalizatora (HVZ reakcija) da formira CH3CHBrCOOH.[7]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res. 40 (Database issue): D1100—7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. Clayden Jonathan; Nick Greeves; Stuart Warren; Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  6. McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 
  7. C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931), „α-bromo-Isovaleric acid”, Organic Syntheses, 11: 20 ; Coll. Vol., 2: 93 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]