Цинк
Цинк (Zn, латински: zincum) метал је из групе IIB.[2] Има 23 изотопа чије се атомске масе налазе између 57 и 78, од којих су постојани 64, 66, 67, 68 i 70.
Откривен је у Индији или Кини пре 1500. п. н. е. У Европу је донесен тек у 17. веку.
Садржај
Заступљеност[уреди]
Заступљен је у земљиној кори у количини од 75 ppm у облику минерала - углавном ZnS, ZnO и смитсонита. Намирнице које су богате цинком су: остриге, посно месо и рибе, а има га има и у зрнастом хлебу.
Физичке и хемијске особине[уреди]
Метални цинк је блештаво бео, крхак метал. На ваздуху подлеже оксидацији слично алуминијуму, али га слој оксида штити од даље корозије. Цинк је врло реактиван, како у киселој, тако и у базној средини.
Једињења[уреди]
Најпознатије једињење цинка је његов оксид ZnO, који се користи као додатак за боје и лакове.[3]
Примена[уреди]
Од многих примена цинка, издвајамо следеће:
- Превлачење лима у циљу заштите од корозије
- Као састојак многих легура, посебно са бакром
- За електричне пећи
- За запрашивање биљних култура у баштама, јер има инсектицидно дејство.
Биолошки значај[уреди]
Цинк је један од микроелемената и налази се у многим ензимима. Између осталог има удела и у минерализацији костију, синтези беланчевина, зарастању рана, утиче на рад имунолошког система, правилну расподелу инсулина и штедњу холестерола и витамина А. Има удела и у регулацији крвног притиска и срчаног ритма.
Одрасле особе дневно треба да га уносе у организам најмање 5 милиграма, а препоручује се око 15-20 милиграма.
Недостатак цинка узрокује: малокрвност, успоравање темпа раста, споро зарастање рана, запаљења коже... Недостатак цинка код деце изазива нижи раст и спорији умни развој.
Цинк делује као лек за болести желуца, реуматизам, кожне болести ...
Систематско узимање неких лекова и алкохола утиче на смањење количине цинка у човековом организму.
Соли цинк (II) изазивају рак уколико се уносе у великим количинама.
Галерија[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
Медији везани за чланак Цинк на Викимедијиној остави