Пружање услуга са додатном вредношћу

Услуге са додатном вредношћу представљају услуге које пружају оператори фиксне и радиомобилне телефоније у сарадњи са провајдерима повезаним са медијима (електронским или штампаним). Оне се називају услуге са додатном вредношћу, пошто је на основу комуникације остварене на релацији прикључак у фиксној (стационарној) мрежи – прикључак у фиксној мрежи, прикључак у фиксној мрежи-прикључак у радиомобилној мрежи, прикључак у радио мобилној мрежи – прикључак у радио мобилној мрежи, омогућена нова услуга преко говорне машине. Дакле двострани однос прикључак-прикључак, обогаћен је са говорним аутоматом, који се налази између и који обично има негеографски позивни код (број), на пример 0900/700100.

Медијатор,веза корисника са услугом[уреди | уреди извор]

Говорни аутомат или говорна машина функционише према свим долазним телефонским позивима, било из фиксне или радио мобилне мреже, било од стране домаћих или иностраних оператора. Говорна машина има различите капацитете, на пример 120 улазних позива истовремено, или 240 на пример. То подразумева да се истовремено из свих телефонских мрежа (фиксних и мобилних) може остварити долазни саобраћај за 120, 240 или више (у зависности од капацитета говорне машине) позива, који се тарифирају посебно, по правилу са унапред познатом ценом (на пример 30 динара плус ПДВ од 18%). Говорне машине могу бити интерактивне и неинтерактивне. Интерактивне значе двосмерну комуникацију. На пример код хот лине (врућих линија), комуницира телефонски претплатник са девојком која описује себе, своје тело, своје сексуалне фантазије, узбуђујућим гласом који прелази границе пристојности, како се остварена телефонска интерактивна веза продужава у времену. Неинтерактивне говорне машине, подразумају један смер, постављено питање (према понуђеним опцијама, које су нумерички означене на телефонском апарату бројевима од 0 до 9 или од 01 до 99), на који говорна машина има унапред снимљен одговор, на механичком или цд носачу звука.

Модернизација процеса[уреди | уреди извор]

Услуге са додатном вредношћу допуњене су новим моделом, који је све присутнији у пракси. Ради се о функционисању говорних машина, које детектују радио мобилне СМС поруке, по претходном јавном позиву, намењеном општем јавном пријему (најчешће се јавни позив упућује гледаоцима забавно-рекреативних емисија на телевизији или радио дифузној станици, на локалном, регионалном или националном нивоу). Тако најкарактеристичнија експлоатација говорних машина, у описаном смислу, забележена је код забавних емисјја „ГРАНД ПРОДУКЦИЈЕ“ која се емитује на РТВ ПИНК. Приликом избора кандидата за најбољег певача, унапред се на кајрону (покретна или фиксирана трака, смештена у горњи или доњи угао ТВ екрана) прикажу словним и нумеричким ознакама опције за гласање, уз обавезно истицање цене једне СМС поруке са стопом ПДВ-а. Тако гледаоци из при и пост пејд мреже, шаљу СМС поруке, са одабраном опцијом (на пример укуцају словни префикс „ЗГ“ – звезде гранда и нумеричку ознаку „2“ – гласају за кандидата под редним бројем 2), на унапред објављени позивни број (по правилу четвороцифрени). Овај позивни број је доступан свим радио мобилним мрежама. Друга модификација у експлоатацији услуга са додатном вредносшћу, путем СМС саобраћаја, су разни квизови (на електронским медијима), наградне игре (које се приређују преко дневних новина). Трећа модификација јесу квизови на радио станицама, где водитељ у паузама музичких нумера поставља наградно питање гледаоцима. На пример, шта је то „басамак“, слушалац који да тачан одговор добија лаптоп на поклон. Потом се слушаоци јављају, укључују се у програм, покушавајући да дају тачан одговор, а телефонски разговор се тарифира 30 динара по позиву, тј. сваки започети минут кошта 30 динара. Минут и једна секунда, одмах дупла цена 60 динара. У овом случају нема говорне машине, али је укључен провајдер са специјалним телефонским бројем који је повезан са свим мрежама (фиксним и мобилним).

Злоупотребе услуга са додатном вредношћу[уреди | уреди извор]

Највеће злоупотребе су управо код ових квизова, а слушаоци основано сумњају на регуларност истих. Награда се по правилу никада не додељује, односно осваја је лице повезано са организатором и приређивачем наградног квиза, па тако лаптоп остане у радио или ТВ станици, по правилу. Друга злоупотреба, која је широко распрострањена, јесте остварени позив, а не остварена комуникација са говорном машином или спикером на ТВ или радио станици. Успоставите везе, након чега добијете обавештење да сачекате укључење у програм. Пролазе минути, све се тарифира. Прекидате и покушавате поново, опет вас стављају на чекање Ништа нисте постигли, али тарифирање је експедивно одрађено. Мораћете поново да пробате, па тако успоставите пуну интерактивну везу, после 10-15 покушаја, па тако сваки дан, а епилог свега је телефонски рачун са 20.000 динара и више. Конзументи (учесници) оваквих игара, квизова, гласања, по правилу су преварени на један суптилан начин, а немају готово никакав начин да заштите своја права, осим да престану да учествују у оваквим комбинацијама.

Друштвена корист услуга са додатном вредношћу[уреди | уреди извор]

Коришћење услуга са додатном вредношћу, може имати своје друштвено оправдање, само код неитерактивних говорних машина. На пример услуга „тачно време“, „услуга стања и прилика на путевима“, „услуга давања сервисних информација о климатским приликама, влажности, температури ваздуха и ваздушном притиску“, „услуге сервисних информација о путничком саобраћају у друмском, железничком и ваздушном превозу“ као и у свим другим друштвено потребним и корисним активностима, С друге стране, услуге са додатом вредношћу у свим другим областима, једноставно нису имуне од злоупотреба и превара.

Неочекиване последице коришћења услуга[уреди | уреди извор]

Увек стоји са техничког аспекта могућност да вам се неко накачи на фиксни телефонски прикључак (на парици у објекту, у централи) и неовлашћено оствари телефонски саобраћај са говорним машинама, након чега добијате неуобичајено висок телефонски рачун.

Код мобилног саобраћаја у пост пејд опцији, постоји слична могућност, опет са последицама високог телефонског рачуна,

Приређивање игара на срећу, посредством говорних машина, такође носи у себи ризик регуларности, а нарочито што се у конзумирању игара на срећу, могу појавити и малолетна лица.

Ризик регуларности, састоји се у томе, што учесник у игри, нема увид у пословање приређивача наградне игре, остварени уплатни фонд, број добитника у игри на срећу. Спорне ситуације, су учестале, а механизам заштите учесника је проблематичан, тежак и компликован, са крајњим епилогом да је боље одустати по оној народној „шут са рогатим не може“.

Правна регулатива[уреди | уреди извор]

Приређивачи услуга са додатном вредношћу, остварују енормне приходе, који у последње време бележе тренд пада, због последица свеопште друштвене и економске кризе и пада куповне моћи становништва.

Ризик ненаплативости на релацији провајдер – фиксни/мобилни оператер је повећан, па стога оператери фиксних телефонских услуга плаћају провајдерима обрачунате приходе (по основу утрошених телефонских импулса, увећаних за додату вредност и порез) са кашњењем од 3 и више месеци. Провајдери опет додатно касне у исплати дела оствареног профита приређивачима услуга за још, у просеку три месеца. Профит од остварених услуга са додатом вредношћу дели се у пропорцији 50% за провајдера, 50% за организатора и пружаоца услуге. Цена телефонског импулса и провизија, остају код оператора фиксне/мобилне телефоније.

На крају и пореска управа се суочава са проблемом, наплате ПДВ-а, у насталој ситуацији. Остварен је телефонски саобраћај, оплемењен је, са услугама са додатном вредношћу, испостављен је обрачун од стране пружаоца услуге према провајдеру, а опет провајдера према оператору. На крају све ипак зависи од наплативости обрачунатих телефонских импулса (па и оних обогаћених услугом са додатном вредношћу) од корисника. Проценат наплате је преко 85%, а ненаплативи део таман покрива ПДВ. Коначни епилог, може бити и кашњење у плаћању ПДВ-а, како од стране приређивача услуге, тако и провајдера.

Ову област регулишу Закон о електронским комуникацијама, инструкције приређивачима услуга са додатном вредношћу даје државно регулаторно тело Републичка агенција за електронске комуникације. Санкције су предвиђене законом о електронским комуникацијама, у делу непридржавања прописа о електронским комуникацијама. Додатне санкције – прекршајне предвиђа Закон о јавном оглашавању (не истицање цене услуге, довођење у заблуду корисника услуга са додатном вредношћу). Све у свему, систем санкција је недовољно разрађен, објашњен, па су вероватно због ове околности присутне многобројне злоупотребе у овој области.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]