РР Лира
 Илустрација типичне светлосне криве за РР Лиру. | |
| Положај на небу Епоха Ј2000 Равнодневница Ј2000 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Лира |
| Ректасцензија | 19х 25м 27.91285с[1] |
| Деклинација | +42° 47′ 03.6942″[1] |
| Привидна магнитуда (V) | 7,195[2] (7,06–8,12)[3] |
| Карактеристике | |
| Спектрални тип | А7ИИИ - Ф8ИИИ[4] |
| У−Б индекс боја | +0,172[2] |
| Б−В индекс боја | +0,181[2] |
| Варијабилни тип | РР Лyр[5] |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина (Rv) | -72,4[6] km/s |
| Sopstveno kretanje (μ) | RA: -109,68[1] mas/g Dek.: -195,75[1] mas/g |
| Paralaksa (π) | 3.64 ± 0.23[7] mas |
| Rastojanje | 900 ± 60 ly (270 ± 20 ps) |
| Apsolutna magnituda (MV) | 0,600 ± 0,126[8] |
| Detalji | |
| Masa | 0,65[9] M☉ |
| Poluprečnik | 5,1 do 5,6[9] R☉ |
| Луминозност | 49 ± 5[9] L☉ |
| Површинска гравитација (log g) | 2,4 ± 0,2[9] цгс |
| Температура | 6.125 ± 50[9] К |
| Металичност [Fe/H] | –1,16[8] dex |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | дата |
РР Лира је променљива звезда у сазвежђу Лира, која се налази на његовом западу у близини Лабуда.[11] Као најсјајнија звезда у својој класи,[12] она је постала епоним за променљиву класу звезда РР Лира,[3] и астрономи су је детаљно проучавали.[8] Променљиве звезде РР Лира класе служе као важне стандардна свећа које се користе за мерење астрономских удаљености. Период пулсирања променљиве РР Лире зависи од њене масе, луминозности и температуре, док разлика измерене луминозности и стварне луминозности омогућава да се утврди њена удаљеност помоћу закона инверзних квадрата. Отуда, разумевање односа периода луминозности за локални скуп таквих звезда омогућава утврђивање растојања удаљенијих звезда овог типа.[13]
Историја[уреди | уреди извор]
Променљиву природу РР Лире је открила шкотска астрономкиња Вилијамина Флеминг у Харвардској опсерваторији 1901. године.[11]
Удаљеност РР Лире остала је неизвесна до 2002. године када је сензор за фино вођење свемирског телескопа Хабл коришћен за одређивање удаљености РР Лире унутар маргине грешке од 5%, дајући вредност од 262 парсека (855 светлосних година).[14] У комбинацији са мерењима са сателита Хипаркос и других извора, резултат је процена удаљености од 258 пц (841 лy).
Класа променљивих зведа[уреди | уреди извор]
Ова врста звезде мале масе је конзумирала водоник у свом језгру, еволуирала даље од главног низа и прошла кроз фазу црвеног гиганта. Енергија се сада производи термонуклеарном фузијом хелијума у њеном језгру, а звезда је ушла у еволутивну фазу која се зове хоризонтална грана (ХБ). Ефективна температура спољне овојнице ХБ звезде ће се временом постепено повећавати. Када њена резултујућа звездана класификација уђе у опсег познат као трак нестабилности - што је типично код звездане класе А - спољна овојница може почети да пулсира.[13] РР Лира показује управо такав редован образац пулсирања, због чега њена привидна величина варира између 7,06–8,12 током кратког циклуса који траје 0,56686776 дана (13 сати, 36 минута).[3] Свака радијална пулсација узрокује да радијус звезде варира између 5,1 и 5,6 пута радијус Сунца.[9]
Ова звезда припада подгрупи променљивог типа РР Лира, чији припадници испољавају карактеристично понашање названо Блажков ефект,[15] при чему је назив изведен из имена руског астронома Сергеја Блажка. Овај ефекат је уочен као периодична модулација променљиве јачине пулсације или фазе звезде; понекад једног и другог. То узрокује да се крива светлости РР Лире мења од циклуса до циклус. Према подацима из 2009. године, узрок овог ефекта још није у потпуности разјашњен. Блажков период за РР Лиру износи 39,1 ± 0,3 дана.[3]
Опис[уреди | уреди извор]
Као и код других променљивих звезда типа РР Лира, и сама РР Лира садржи мало елемената који нису водоник и хелијум - што астрономи називају њеном металношћу́. Она спада у категорију звезда популације II, које су се формирале током раног периода свемира када је у регионима који формирају звезду било мање метала.[16] Трајекторија ове звезде је води кроз орбиту која је близу равни Млечног пута, доводоћи је не више од 680 лy (210 пц) изнад или испод ове равни. Орбита има високу ексцентричност, што доводи РР Лиру на приближно 680 6,80 клy (2,08 кпц) од галактичког центра на периапсису, и одводи је до 59,9 клy (18,4 кпц) у апсиди.[17]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г ван Лееуwен, Ф. (новембар 2007), „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”, Астрономy анд Астропхyсицс, 474 (2): 653—664, Бибцоде:2007А&А...474..653В, арXив:0708.1752
, дои:10.1051/0004-6361:20078357
- ^ а б в Сцхоенеицх, W.; Ланге, D. (1979), „УБВ обсерватионс оф РР Лyр”, Информатион Буллетин он Вариабле Старс, 1557: 1—2, Бибцоде:1979ИБВС.1557....1С
- ^ а б в г Коленберг, К.; et al. (фебруар 2011), „Кеплер пхотометрy оф тхе прототyпицал Блазхко стар РР Лyр: ан олд фриенд сеен ин а неw лигхт”, Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy, 411 (2): 878—890, Бибцоде:2011МНРАС.411..878К, арXив:1011.5908 , дои:10.1111/ј.1365-2966.2010.17728.x
- ^ Гиллет, D.; Цроwе, Р. А. (1988), „Бумп, хумп анд схоцк wавес ин тхе РР Лyрае старс - X Ари анд РР ЛYР”, Астрономy анд Астропхyсицс, 199: 242, Бибцоде:1988А&А...199..242Г
- ^ Самус, Н. Н.; Дурлевицх, О. V.; et al. (2009), „ВизиеР Онлине Дата Цаталог: Генерал Цаталогуе оф Вариабле Старс (Самус+ 2007-2013)”, ВизиеР Он-лине Дата Цаталог: Б/гцвс. Оригиналлy Публисхед ин: 2009yЦат....102025С, 1, Бибцоде:2009yЦат....102025С
- ^ Wилсон, Ралпх Елмер (1953), Генерал Цаталогуе оф Стеллар Радиал Велоцитиес, Wасхингтон: Царнегие Институтион оф Wасхингтон, Бибцоде:1953ГЦРВ..C......0W
- ^ Броwн, А.Г.А.; et al. (Gaia Collaboration) (novembar 2016), „Gaia Data Release 1. Summary of the astrometric, photometric, and survey properties”, Astronomy and Astrophysics, 595 (A): 2, Bibcode:2016A&A...595A...2G, arXiv:1609.04172v1 , doi:10.1051/0004-6361/201629512
- ^ а б в Catelan, M.; Cortés, C. (april 2008), „Evidence for an Overluminosity of the Variable Star RR Lyrae, and a Revised Distance to the LMC”, The Astrophysical Journal, 676 (2): L135—L138, Bibcode:2008ApJ...676L.135C, arXiv:0802.2063 , doi:10.1086/587515
- ^ а б в г д ђ Kolenberg, K.; et al. (септембар 2010), „Ан ин-дептх спецтросцопиц аналyсис оф тхе Блазхко стар РР Лyрае. I. Цхарацтерисатион оф тхе стар: абунданце аналyсис анд фундаментал параметерс” (ПДФ), Астрономy анд Астропхyсицс, 519: А64, Бибцоде:2010А&А...519А..64К, арXив:1004.5156 , дои:10.1051/0004-6361/201014471[мртва веза]
- ^ „В* РР Лyр -- Вариабле Стар оф РР Лyр тyпе”, СИМБАД, Центре де Доннéес астрономиqуес де Страсбоург, Приступљено 8. 1. 2012
- ^ а б Бурнхам, Роберт, Јр. (1978), Бурнхам'с Целестиал Хандбоок, 2, Неw Yорк: Довер Публицатионс, ИСБН 0-486-23568-8
- ^ Темплетон, Маттхеw (24. 9. 2010), РР Лyрае, Америцан Ассоциатион оф Вариабле Стар Обсерверс, Приступљено 8. 1. 2012
- ^ а б Саларис, Мауризио; Цассиси, Санти (2005), Еволутион оф старс анд стеллар популатионс, Јохн Wилеy анд Сонс, стр. 181—182, ИСБН 0-470-09220-3
- ^ Бенедицт, Г. Фритз; et al. (јануар 2002), „Астрометрy wитх тхе Хуббле Спаце Телесцопе: А Параллаx оф тхе Фундаментал Дистанце Цалибратор РР Лyрае”, Тхе Астрономицал Јоурнал, 123 (1): 473—484, Бибцоде:2002АЈ....123..473Б, арXив:астро-пх/0110271 , дои:10.1086/338087
- ^ Смитх, Хораце А.; et al. (јануар 2003), „Тхе Блазхко Еффецт оф РР Лyрае ин 1996”, Тхе Публицатионс оф тхе Астрономицал Социетy оф тхе Пацифиц, 115 (803): 43—48, Бибцоде:2003ПАСП..115...43С, дои:10.1086/345458
- ^ Инглис, Мике (2003), Обсервер'с гуиде то стеллар еволутион: тхе биртх, лифе, анд деатх оф старс, Патрицк Мооре'с працтицал астрономy сериес, Спрингер, стр. 162, ИСБН 1-85233-465-7
- ^ Маинтз, Г.; де Боер, К. С. (октобар 2005), „РР Лyрае старс: кинематицс, орбитс анд з-дистрибутион”, Астрономy анд Астропхyсицс, 442 (1): 229—237, Бибцоде:2005А&А...442..229М, арXив:астро-пх/0507604 , дои:10.1051/0004-6361:20053231
Литература[уреди | уреди извор]
- Калер, Јамес Б., „РР ЛYР (РР Лyрае)”, Старс, Университy оф Иллиноис, Приступљено 8. 1. 2012
- Калер, Јамес Б. (2002), Тхе хундред греатест старс, Цоперницус Сериес, Спрингер, стр. 163, ИСБН 0-387-95436-8
- Притцхет, Цхристопхер Ј.; Ван Ден Бергх, Сиднеy (1987). „Обсерватионс оф РР Лyрае старс ин тхе хало оф М31”. Астропхyсицал Јоурнал. 316: 517. Бибцоде:1987АпЈ...316..517П. дои:10.1086/165223.
- Цлементини, Г.; Федерици, L.; Цорси, C.; Цацциари, C.; Беллаззини, M.; Смитх, Х. А. (2001). „РР Лyрае Вариаблес ин тхе Глобулар Цлустерс оф М31: А Фирст Детецтион оф Ликелy Цандидатес”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 559 (2): Л109. Бибцоде:2001АпЈ...559Л.109Ц. арXив:астро-пх/0108418 . дои:10.1086/323973.1
- Цхристенсен-Далсгаард, Ј.; Балона, L. А.; Гарридо, Р.; Суáрез, Ј.C. (20. 10. 2012). „Стеллар Пулсатионс: Импацт оф Неw Инструментатион анд Неw Инсигхтс”. Астропхyсицс анд Спаце Сциенце Процеедингс. ИСБН 978-3-642-29630-7.
- Цлемент, Цхристине M.; Муззин, Адам; Дуфтон, Qуентин; Поннампалам, Тхивyа; Wанг, Јохн; Бурфорд, Јаy; Рицхардсон, Алан; Росеберy, Тара; Роwе, Јасон; Хогг, Хелен Саwyер (2001). „Вариабле Старс ин Галацтиц Глобулар Цлустерс”. Тхе Астрономицал Јоурнал. 122 (5): 2587—2599. Бибцоде:2001АЈ....122.2587Ц. арXив:астро-пх/0108024 . дои:10.1086/323719.
- Возyакова, О. V.; Сефако, Р.; Расторгуев, А. С.; Кравтсов, V. V.; Книазев, А. Y.; Бердников, L. Н.; Дамбис, А. К. (11. 11. 2013). „РР Лyрае вариаблес: висуал анд инфраред луминоситиес, интринсиц цолоурс анд кинематицс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy (на језику: енглески). 435 (4): 3206—3220. ИССН 0035-8711. арXив:1308.4727 . дои:10.1093/мнрас/стт1514.
- Смитх, Хораце А. (2004). РР Лyрае Старс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-54817-5.
- Хајду, Г.; Цателан, M.; Јурцсик, Ј.; Дéкáнy, I.; Драке, А.Ј.; Марqуетте, Б. (2015). „Неw РР Лyрае вариаблес ин бинарy сyстемс”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 449 (1): Л113—Л117. Бибцоде:2015МНРАС.449Л.113Х. арXив:1502.01318 . дои:10.1093/мнрасл/слв024.
