Пређи на садржај

Радмила Накарада

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Радмила Накарада
Датум рођења1950.
Место рођењаБеоград

Радмила Накарада (Београд, 1950) српски је доктор социологије, била је виши научни сарадник Института за европске студије, директор је Центра за студије мира и редовни професор Факултета политичких наука.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирала је социологију на Филозофском факултету у Београду 1974. године, магистрирала је на интердисциплинарним студијама антропологије на истом факултету 1980. године и докторирала је на катедри за социологију на истом факултету 1987. године. Радила је у Институту за међународни раднички покрет у Београду од 1977. до 1980. године као асистент приправник. Била је асистент на Економском институту у Београду од 1980. до 1988. године, а на Институту за европске студије је радила као виши научни сарадник од 1988. до 2001. године. Сада је редовни професор на Факултету политичких наука у Београду. Држала је предавања на Буффало Стате Университy (1987), на Универзитету у Лунду (1988), на Рутгерс Университy (1995; 1998), на јапанском Интернатионал Цхристиан Университy (2000), итд.[2]

Предавачке активности[уреди | уреди извор]

  • Одржала неколико предавања о Југославији на Буффало Стате Университy, април, 1987.
  • Кодиректор курса у част Улефа Палмеа, под насловом Заједничка безбедност, Универзитет у Лунду, 1988;
  • Вишегодишњи кодиректор курса из области истраживања будућности на Интеруниверзитетском центру за постдипломске студије у Дубровнику, 1982-87;
  • Одржала предавање на Рутгерс Университy, поводом педесете годишњице УН, 1995; као и о рату у Југославији, 1998;
  • Предавач на летњој школи посвећеној Мировним студијама и решавању сукоба, на Централно-европском универзитету, Будимпешта, 2000
  • Гостујући професор на јапанском Интернатионал Цхристиан Университy, катедри за политичке науке, од априла до новембра 2000. године. Предавала три курса из области Мировних студија.
  • Предавач на летној Англо-југословенској школи за демократију, 1999, 2000;
  • Руководилац курса Транзиција и глобализација, Алтернативна академска мрежа, Београд, 2001;

Објављене књиге[уреди | уреди извор]

  • Сурвивинг Тогетхер, коуредник (са Јан Оберг) и аутор прилога: “Тхе Цонтрибутион оф Социал Мовементс то Цоммон Сецуритy”, Дартхмоутх Пуб. Цомпанy, Хампсхире, 1989, пп. 213, ISBN 1-85521-067-3.
  • Распад Југославије: крај или продужење агоније? коуредник (са Лидијом Бастом, Слободаном Самарџићем) и аутор прилога: “Критичко мишљење и поруке рата”, Стручна штампа, Београд, 1991, стр. 146. ISBN 86-82057-01-8
  • Еуропе анд тхе Дисинтегратион оф Yугославиа, уредник и коаутор прилога: ”Тхе Бреакуп оф Yугославиа анд тхе Цонститутион оф тхе Неw Wорлд Ордер”, Мрљеш/ИЕС, Белграде, 1995. пп. 217. ISBN 86-82057-03-4.
  • Тхе Пост-биполар Wорлд: тхе Нортх/Соутх Антиномиес, ИЕС/WОМП, Белграде, 1995, пп. 115. ISBN 86-82057-11-5
  • Распад Југославије – изазов европској безбедности (коаутор О. Рачић), ИЕС/ФЕС, Београд, 1998, стр.133. ISBN 86-82271-33-8
  • Тхе Лабyринтхс оф тхе Црисис, Пререqуиситес фор тхе Демоцратиц Трансформатион оф тхе Федерал Републиц оф Yугославиа, коуредника и аутор прилога: “Тхе Глобал Фрамеwорк оф Демоцратиц Трансформатион”, Институте ду Фľдľралисме Фрибоург Суиссе, Хелбинг & Лицхтенхахн, Геневе, 2001, пп. 666. ISBN 3-7190-2070-3.[3]

Истраживачки пројекти[уреди | уреди извор]

  • (1990-1995) У ИЕС руководила потпројектима: Источна Европа између слома реалног социјализма и искушења демократије,
  • (1996-2000) СР Југославија у савременој Европи: предуслови и препреке модернизацији.
  • (1996/97) Руководила пројектом ИЕС/Фондација Фридрих Еберт: Европска колективна безбедност након Мастрихата.
  • Учествовала у међународном пројекту WОМП: Тоwардс а Јуст Wорлд Пеаце: Перспецтивес фром Социал Мовементс; и ,
  • Тхе Глобал Цивилизатион: Цхалленгес фор Демоцрацy, Совереигнтy анд Сецуритy. (1994/95)
  • Учествовала у пројекту швајцарског Института за федерализам, из Фрибура: Федерализам и проблем мањина у мултиетничким заједницама.
  • (1998/99) Коруководилац пројекта Института за федерализам: Предуслови демократске трансформације СР Југославије.

Чланство у организацијама[уреди | уреди извор]

  • члан савета Wорлд Футурес Студиес Федератион (WФСФ), (1984-92);
  • члан савета Међународног удружења за истраживање мира, ИПРА, 1990-92;
  • члан редакције часописа Гледишта, Београд, 1989-1993;
  • секретар Истраживачког комитета 7 (за истраживање будућности), Међународног удружења социолога, ИСА, 1982-90;
  • члан савета Wорлд Ордер Модел Пројецт (WОМП), Њујорк;
  • члан међународног савета  Транснатионал Фоундатион фор Пеаце анд Футуре Ресеарцх (ТФФ), Лунд;
  • члан европског удружења за истраживање мира, ЕУПРА, од оснивања;
  • члан међународног савета часописа Алтернативес, Њујорк/Њу Делхи;
  • члан југословенске Комисије за истину и помирење;
  • члан управног одбора међународне невладине организације Глобал Ацитон то Превент Wар.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Радмила Накарада | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду” (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08. 
  2. ^ „ТФФ Ассоциатес”. www.олдсите.транснатионал.орг. Приступљено 2019-03-08. 
  3. ^ „Радмила Накарада (2013-2014) – Социолошки преглед” (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radmila_Nakarada&oldid=27900447”