Пређи на садржај

Radmila Nakarada

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Radmila Nakarada
Датум рођења1950.
Место рођењаBeograd

Radmila Nakarada (Beograd, 1950) srpski je doktor sociologije, bila je viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, direktor je Centra za studije mira i redovni profesor Fakulteta političkih nauka.[1]

Biografija

[уреди | уреди извор]

Diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, magistrirala je na interdisciplinarnim studijama antropologije na istom fakultetu 1980. godine i doktorirala je na katedri za sociologiju na istom fakultetu 1987. godine. Radila je u Institutu za međunarodni radnički pokret u Beogradu od 1977. do 1980. godine kao asistent pripravnik. Bila je asistent na Ekonomskom institutu u Beogradu od 1980. do 1988. godine, a na Institutu za evropske studije je radila kao viši naučni saradnik od 1988. do 2001. godine. Sada je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Držala je predavanja na Buffalo State University (1987), na Univerzitetu u Lundu (1988), na Rutgers University (1995; 1998), na japanskom International Christian University (2000), itd.[2]

Predavačke aktivnosti

[уреди | уреди извор]
  • Održala nekoliko predavanja o Jugoslaviji na Buffalo State University, april, 1987.
  • Kodirektor kursa u čast Ulefa Palmea, pod naslovom Zajednička bezbednost, Univerzitet u Lundu, 1988;
  • Višegodišnji kodirektor kursa iz oblasti istraživanja budućnosti na Interuniverzitetskom centru za postdiplomske studije u Dubrovniku, 1982-87;
  • Održala predavanje na Rutgers University, povodom pedesete godišnjice UN, 1995; kao i o ratu u Jugoslaviji, 1998;
  • Predavač na letnjoj školi posvećenoj Mirovnim studijama i rešavanju sukoba, na Centralno-evropskom univerzitetu, Budimpešta, 2000
  • Gostujući profesor na japanskom International Christian University, katedri za političke nauke, od aprila do novembra 2000. godine. Predavala tri kursa iz oblasti Mirovnih studija.
  • Predavač na letnoj Anglo-jugoslovenskoj školi za demokratiju, 1999, 2000;
  • Rukovodilac kursa Tranzicija i globalizacija, Alternativna akademska mreža, Beograd, 2001;

Objavljene knjige

[уреди | уреди извор]
  • Surviving Together, kourednik (sa Jan Oberg) i autor priloga: “The Contribution of Social Movements to Common Security”, Darthmouth Pub. Company, Hampshire, 1989, pp. 213, ISBN 1-85521-067-3.
  • Raspad Jugoslavije: kraj ili produženje agonije? kourednik (sa Lidijom Bastom, Slobodanom Samardžićem) i autor priloga: “Kritičko mišljenje i poruke rata”, Stručna štampa, Beograd, 1991, str. 146. ISBN 86-82057-01-8
  • Europe and the Disintegration of Yugoslavia, urednik i koautor priloga: ”The Breakup of Yugoslavia and the Constitution of the New World Order”, Mrlješ/IES, Belgrade, 1995. pp. 217. ISBN 86-82057-03-4.
  • The Post Bipolar World: the North/South Antinomies, IES/WOMP, Belgrade, 1995, pp. 115. ISBN 86-82057-11-5
  • Raspad Jugoslavije – izazov evropskoj bezbednosti (koautor O. Račić), IES/FES, Beograd, 1998, str.133. ISBN 86-82271-33-8
  • The Labyrinths of the Crisis, Prerequisites for the Democratic Transformation of the Federal Republic of Yugoslavia, kourednika i autor priloga: “The Global Framework of Democratic Transformation”, Institute du Fľdľralisme Fribourg Suisse, Helbing & Lichtenhahn, Geneve, 2001, pp. 666. ISBN 3-7190-2070-3.[3]

Istraživački projekti

[уреди | уреди извор]
  • (1990-1995) U IES rukovodila potprojektima: Istočna Evropa između sloma realnog socijalizma i iskušenja demokratije,
  • (1996-2000) SR Jugoslavija u savremenoj Evropi: preduslovi i prepreke modernizaciji.
  • (1996/97) Rukovodila projektom IES/Fondacija Fridrih Ebert: Evropska kolektivna bezbednost nakon Mastrihata.
  • Učestvovala u međunarodnom projektu WOMP: Towards a Just World Peace: Perspectives from Social Movements; i ,
  • The Global Civilization: Challenges for Democracy, Sovereignty and Security. (1994/95)
  • Učestvovala u projektu švajcarskog Instituta za federalizam, iz Fribura: Federalizam i problem manjina u multietničkim zajednicama.
  • (1998/99) Korukovodilac projekta Instituta za federalizam: Preduslovi demokratske transformacije SR Jugoslavije.

Članstvo u organizacijama

[уреди | уреди извор]
  • član saveta World Futures Studies Federation (WFSF), (1984-92);
  • član saveta Međunarodnog udruženja za istraživanje mira, IPRA, 1990-92;
  • član redakcije časopisa Gledišta, Beograd, 1989-1993;
  • sekretar Istraživačkog komiteta 7 (za istraživanje budućnosti), Međunarodnog udruženja sociologa, ISA, 1982-90;
  • član saveta World Order Model Project (WOMP), NJujork;
  • član međunarodnog saveta  Transnational Foundation for Peace and Future Research (TFF), Lund;
  • član evropskog udruženja za istraživanje mira, EUPRA, od osnivanja;
  • član međunarodnog saveta časopisa Alternatives, NJujork/NJu Delhi;
  • član jugoslovenske Komisije za istinu i pomirenje;
  • član upravnog odbora međunarodne nevladine organizacije Global Aciton to Prevent War.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Радмила Накарада | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду” (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08. 
  2. ^ „TFF Associates”. www.oldsite.transnational.org. Приступљено 2019-03-08. 
  3. ^ „Радмила Накарада (2013-2014) – Социолошки преглед” (на језику: српски). Приступљено 2019-03-08. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radmila_Nakarada&oldid=28524445”