Ратко Лалић
| Ратко Лалић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. фебруар 1944. |
| Место рођења | Долипоље код Високог, НДХ |
| Датум смрти | 8. август 2023. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Ратко Лалић (Долипоље код Високог, 6. фебруар 1944 — Београд, 8. август 2023) био је српски сликар.
Академију ликовних уметности и постдипломске студије завршио 1975. године у класи проф. Стојана Ћелића.[1] Радио као редовни професор на Академији ликовних уметности у Сарајеву где га затиче рат. Од 1992. до 1994. године био је редовни професор на Академији ликовних уметности на Цетињу.[2]
Сада је редовни професор цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду и на Академији ликовних уметности у Бањој Луци.[3]
Живио је и радио у Београду.[4] Умро је 8. августа 2023. године.[5]
Изложбе[уреди | уреди извор]
Излагао је на 50 самосталних и 500 колективних изложби у земљи и иностранству. Значајније самосталне изложбе: Нови Сад, Ликовни салон, Трибина младих (1977); Сарајаво, Цоллегиум артистицум (1978); Бања Лука, Умјетничка галерија (1978); Сарајево, Умјетничка галерија Босне и Херцеговине (1982/83); Загреб, Салон галерије Карас (1982/83); Ниш, Галерија савремене ликовне уметности (1984); Београд, Ликовна галерија Културног центра (1988); Сарајево, Галерија "Роман Петровић" (1988); Подгорица, Галерија Омладинског дома "Будо Томовић" (1990); Београд, Међународни пресс центар (2000); Љубљана, Галерија Дворни трг (2000); Бања Лука, Галерија ликовних умјетности Републике Српске (2002); Сремска Митровица, Музеј Срема (2005); Париз, Културни центар Србије и Црне Горе (2005); Париз, Галерие Саинт-Лоуис ен L'иле (2005); Београд, Галерија УЛУС-а (2005); Мећавник Град (Кустендорф), Мокра Гора, Галерија "Аника" (2005).
Награде[уреди | уреди извор]
Ратко Лалић је за сликарсто добио велики број најзначајнијих награда, између осталих и: Велику награду за сликарство из Фонда Ристе и Бете Вукановић (Академија ликовних уметности, Београд, 1973), Октобарску награду града Београда за студентске, уметничке и научне радове (1973), Откупну награду Умјетничке галерије БиХ на Сарајевском салону (Сарајево, 1974), Награду за сликарство на XVI октобарском салону (Београд, 1975), Шестоаприлску награду града Сарајева (1978), Награду за сликарство на VII изложби СУЛУЈ-а (Скопље, 1981), Откупну награду Умјетничке галерије на X јесењем салону (Бања Лука, 1981), Награду за сликарство на југословенској изложби (Цетиње, 1988), Велику награду на Бијеналу пејзажа (Нови Сад, 2000), Почасну награду "Прстен деспота Ђурђа Смедеревца" са повељом (Смедерево, 2003), Награду на "Петом бијеналу акварела Србије и Црне Горе" (Зрењанин, 2003).[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ратко Лалиц”. Уметницке слике (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27.
- ^ „Лалић Ратко”. Галерија слика Бели Андјео - званични сајт (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-27.
- ^ „Ратко Лалиц”. Галерија продаја слика Бели Андјео Београд ГЛАВНИ САЈТ слике сликар цена (на језику: српски). Приступљено 2021-01-27.
- ^ а б „Париски круг Ратко Лалић |”. Париски круг (на језику: енглески). 2019-01-20. Архивирано из оригинала 26. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-27.
- ^ „Ин мемориам: Ратко Лалић (1944-2023)”. Високо.ба (на језику: српски). Приступљено 2021-08-10.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
