Пређи на садржај

Рецептор ретиноинске киселине гама

С Википедије, слободне енциклопедије
Receptor retinoinske kiseline, gama
PDB slika je bazirana na 3lbd.
Доступне структуре
1dsz​, 1exa​, 1exx​, 1fcx​, 1fcy​, 1fcz​, 1fd0​, 1hra​, 2lbd​, 3lbd​, 4lbd
Идентификатори
Симболи RARG; NR1B3; RARC
Вањски ИД OMIM180190 MGI97858 HomoloGene20263 GeneCards: RARG Gene
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 5916 19411
Eнсембл n/a ENSMUSG00000001288
UниПрот n/a Q3UG86
Реф. Секв. (иРНК) XM_940838 NM_001042727
Реф. Секв. (протеин) XP_945931 NP_001036192
Локација (УЦСЦ) n/a Chr 15:
102.06 - 102.09 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Receptor retinoinske kiseline gama (RAR-gama), isto poznat kao NR1B3 (nuklearni receptor potfamilije 1, grupa B, član 3) je nuklearni receptor kodiran genom RARG.[1]


Интеракције[уреди | уреди извор]

Показано је за рецептор ретиноинске киселине гама да може да формнира интеракцију са Нуклеарним рецептором корепресором 1.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ентрез Гене: РАРГ ретиноиц ацид рецептор, гамма”. 
  2. ^ Доwелл, П; Исхмаел Ј Е; et al. (1999). „Идентифицатион оф нуцлеар рецептор цорепрессор ас а пероxисоме пролифератор-ацтиватед рецептор алпха интерацтинг протеин”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 274 (22): 15901—7. ИССН 0021-9258. ПМИД 10336495. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Леид, M.; П, Кастнер; Лyонс, Р.; et al. (1992). „Пурифицатион, цлонинг, анд РXР идентитy оф тхе ХеЛа целл фацтор wитх wхицх РАР ор ТР хетеродимеризес то бинд таргет сеqуенцес еффициентлy.”. Целл. 68 (2): 377—95. ПМИД 1310259. дои:10.1016/0092-8674(92)90478-У. 
  • Воллберг, Т. M.; Нерви, C.; Георге, M. D.; et al. (1992). „Ретиноиц ацид рецепторс ас регулаторс оф хуман епидермал кератиноцyте дифферентиатион.”. Мол. Ендоцринол. 6 (5): 667—76. ПМИД 1318502. дои:10.1210/ме.6.5.667. 
  • Лехманн ЈМ, Зханг XК, Пфахл M (1992). „РАР гамма 2 еxпрессион ис регулатед тхроугх а ретиноиц ацид респонсе елемент ембеддед ин Сп1 ситес.”. Мол. Целл. Биол. 12 (7): 2976—85. ПМИД 1320193. 
  • Маттеи, M. Г.; Ривиèре, M.; А, Круст; et al. (1991). „Цхромосомал ассигнмент оф ретиноиц ацид рецептор (РАР) генес ин тхе хуман, моусе, анд рат геномес.”. Геномицс. 10 (4): 1061—9. ПМИД 1655630. дои:10.1016/0888-7543(91)90199-О. 
  • Лехманн ЈМ, Хоффманн Б, Пфахл M (1991). „Геномиц организатион оф тхе ретиноиц ацид рецептор гамма гене.”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 19 (3): 573—8. ПМИД 1849262. дои:10.1093/нар/19.3.573. 
  • Кастнер, П.; А, Круст; Менделсохн, C.; et al. (1990). „Мурине исоформс оф ретиноиц ацид рецептор гамма wитх специфиц паттернс оф еxпрессион.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (7): 2700—4. ПМИД 2157210. дои:10.1073/пнас.87.7.2700. 
  • Гигуèре, V.; M, Схаго; Зирнгибл, Р.; et al. (1990). „Идентифицатион оф а новел исоформ оф тхе ретиноиц ацид рецептор гамма еxпрессед ин тхе моусе ембрyо.”. Мол. Целл. Биол. 10 (5): 2335—40. ПМИД 2157970. 
  • Исхикаwа, Т.; К, Умесоно; Мангелсдорф, D. Ј.; et al. (1990). „А фунцтионал ретиноиц ацид рецептор енцодед бy тхе гене он хуман цхромосоме 12.”. Мол. Ендоцринол. 4 (6): 837—44. ПМИД 2172793. дои:10.1210/менд-4-6-837. 
  • Круст, А.; П, Кастнер; Петковицх, M.; et al. (1989). „А тхирд хуман ретиноиц ацид рецептор, хРАР-гамма.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 86 (14): 5310—4. ПМИД 2546152. дои:10.1073/пнас.86.14.5310. 
  • Ренауд, Ј. П.; Роцхел, Н.; M, Руфф; et al. (1996). „Црyстал струцтуре оф тхе РАР-гамма лиганд-биндинг домаин боунд то алл-транс ретиноиц ацид.”. Натуре. 378 (6558): 681—9. ПМИД 7501014. дои:10.1038/378681а0. 
  • Зхоу L, Панг Ј, Мунрое ДГ, Лау C (1993). „А хуман ретиноиц ацид рецептор гамма исоформ ис хомологоус то тхе мурине ретиноиц ацид рецептор гамма 7.”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 21 (10): 2520. ПМИД 7685085. дои:10.1093/нар/21.10.2520. 
  • Зитник, Р. Ј.; РМ, Котлофф; Латифпоур, Ј.; et al. (1994). „Ретиноиц ацид инхибитион оф ИЛ-1-индуцед ИЛ-6 продуцтион бy хуман лунг фибробластс.”. Ј. Иммунол. 152 (3): 1419—27. ПМИД 8301142. 
  • Ботлинг, Ј.; Цастро, D. С.; Оберг, Ф.; et al. (1997). „Ретиноиц ацид рецептор/ретиноид X рецептор хетеродимерс цан бе ацтиватед тхроугх ботх субунитс провидинг а басис фор сyнергистиц трансацтиватион анд целлулар дифферентиатион.”. Ј. Биол. Цхем. 272 (14): 9443—9. ПМИД 9083083. дои:10.1074/јбц.272.14.9443. 
  • Лøмо, Ј.; Смеланд, Е. Б.; Улвен, С.; et al. (1998). „РАР-, нот РXР, лигандс инхибит целл ацтиватион анд превент апоптосис ин Б-лyмпхоцyтес.”. Ј. Целл. Пхyсиол. 175 (1): 68—77. ПМИД 9491782. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-4652(199804)175:1<68::АИД-ЈЦП8>3.0.ЦО;2-А. 
  • Клахолз, Б. П.; ЈП, Ренауд; Митсцхлер, А.; et al. (1998). „Цонформатионал адаптатион оф агонистс то тхе хуман нуцлеар рецептор РАР гамма.”. Нат. Струцт. Биол. 5 (3): 199—202. ПМИД 9501913. дои:10.1038/нсб0398-199. 
  • Зханг, З. П.; ЦЈ, Гамбоне; Габриел, Ј. L.; et al. (1999). „Арг278, бут нот Лyс229 ор Лyс236, плаyс ан импортант роле ин тхе биндинг оф ретиноиц ацид бy ретиноиц ацид рецептор гамма.”. Ј. Биол. Цхем. 273 (51): 34016—21. ПМИД 9852056. дои:10.1074/јбц.273.51.34016. 
  • Yанг C, Зхоу D, Цхен С (1999). „Модулатион оф ароматасе еxпрессион ин тхе бреаст тиссуе бy ЕРР алпха-1 орпхан рецептор.”. Цанцер Рес. 58 (24): 5695—700. ПМИД 9865725. 
  • Нагпал, С.; C, Гхосн; ДиСепио, D.; et al. (1999). „Ретиноид-депендент рецруитмент оф а хистоне Х1 дисплацемент ацтивитy бy ретиноиц ацид рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (32): 22563—8. ПМИД 10428834. дои:10.1074/јбц.274.32.22563. 
  • Егеа, П. Ф.; Митсцхлер, А.; Н, Роцхел; et al. (2000). „Црyстал струцтуре оф тхе хуман РXРалпха лиганд-биндинг домаин боунд то итс натурал лиганд: 9-цис ретиноиц ацид.”. ЕМБО Ј. 19 (11): 2592—601. ПМИД 10835357. дои:10.1093/ембој/19.11.2592. 
  • Боудјелал M, Воорхеес ЈЈ, Фисхер ГЈ (2002). „Ретиноид сигналинг ис аттенуатед бy протеасоме-медиатед деградатион оф ретиноид рецепторс ин хуман кератиноцyте ХаЦаТ целлс.”. Еxп. Целл Рес. 274 (1): 130—7. ПМИД 11855864. дои:10.1006/еxцр.2001.5450. 

Види још[уреди | уреди извор]