Риманова површина

С Википедије, слободне енциклопедије
Риманова површина за функцију f(z) = з. Две хоризонталне осе представљају реални и имагинарни део z, док вертикална оса представља реални део з. Имагинарни део з представљен је обојењем тачака. За ову функцију то је уједно и висина након ротирања графа за 180° око вертикалне осе.

У математици, а посебно у комплексној анализи, Риманова површина је једнодимензиона комплексна многострукост. Ове површине је први проучавао Бернхард Риман, те по њему носе име. Риманове површине се могу сматрати деформисаним верзијама комплексне равни: локално близу сваке тачке изгледају као сегменти сложене равни, али глобална топологија може бити сасвим другачија. На пример, оне могу изгледати као сфера или торус или неколико листова залепљених заједно.

Главни интерес у Риманове површине потиче од тога да холоморфне функције могу бити дефинисане између њих. Риманове површине се данас сматрају природном поставком за проучавање глобалног понашања ових функција, посебно мултивредносних функција као што су квадратни корен и друге алгебарске функције или логаритам.

Свака Риманова површина је дводимензионална реална аналитичка многострукост (тј. површина), али садржи више структура (конкретно комплексне структуре) које су потребне за недвосмислену дефиницију холоморфних функција. Дводимензионална реална многострукост се може претворити у Риманову површину (обично на неколико нееквивалентних начина) ако и само ако је она оријентисана и мерљива. Дакле, сфера и торус прихватају сложене структуре, док Мебијусова трака, Клејнова боца и реална пројективна раван то не чине.

Геометријске чињенице о Римановим површинама су веома интуитивне, и оне су често мотивација за генерализацију до других кривих, многострукости или варијетета. Теорема Риман-Роча је сјајан пример овог утицаја.

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Постоји неколико еквивалентних дефиниција Риманове површине.

  1. Риманова површина X је повезана комплексна многострукост комплесне димензије један. То значи да је X повезани Хаусдорфов простор који има атлас графикона на отвореном јединичном диску комплексне равни: за сваку тачку xX постоји суседство од x које је хомеоморфно на диску отворене јединице комплексне равни, и транзиционе мапе између два преклапајућа графикона морају бити холоморфне.
  2. Риманова површина је оријентисана многострукост (реалне) димензије два - двострана површ - заједно с конформалном структуром. Поново, многострукост значи да је локално у било којој тачки x из X, простор хомеоморфан на подскупу реалне равни. Додатак „Риманова” означава да X поседује додатну структуру која омогућава мерење угла на многострукости, наиме, еквивалентну класу такозваних Риманових метрика. Две такве метрике сматрају се еквивалентним ако су углови које мере једнаки. Избор класе еквиваленције метрика на X је додатни податак конформалне структуре.

Комплексна структура ствара конформалну структуру одабиром стандардне Еуклидске метрике дате на комплексној равни и преносећи је у X помоћу графикона. Теже је показати да конформална структура одређује комплексну структуру.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сее (Јост 2006, Цх. 3.11) фор тхе цонструцтион оф а цорреспондинг цомплеx струцтуре.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]