Пређи на садржај

Роберт Џарвик

С Википедије, слободне енциклопедије

Роберт Џарвик
Име по рођењуРоберт Јарвик
Датум рођења(1946-05-11)11. мај 1946.
Место рођењаМидланд, Мичиген
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетУниверзитет у Сиракузи
Универзитет у Њујорку
Занимањеистраживач, истраживач
Деловањеразвој вештачког срца (Џарвик-7)
СупружникЕлајн Левин (в. 1968 —  р. 1985)
Марилин вос Савант(в. 1987)
Деца2
Веб-сајт[4]

Роберт Кофлер Џарвик, M.D. (рођен 11. мај 1946) био је амерички научник, истраживач и предузетник познат по својој улози у развоју Џарвик-7 вештачког срца.[1][2][3]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Роберт Џарвик је рођен у Мидланду у Мичигену, од оца Нормана Јуџина Џарвика и мајке Едит Кофлер Џарвик. Он је одрастао у Стамфорду у Конектикату.[4] Он је нећак Мари Џарвика, фармаколога који је коизумитељ никотинског фластера.[5][6]

Џарвик је дипломирао на Универзитету Сиракузе.[7][8][9] Магистрирао је медицинску технику на Универзитету Њујорка.[10]

Након што је примљен на Медицински факултет Универзитета у Јути,[11][12][13] Џарвик је завршио две године студија, и 1971. године се запослио код Вилема Јохана Колфа, лекара-проналазача холандског порекла на Универзитету у Јути,[10] који је произвео прву машину за дијализу, и који је радио на другим вештачким органима, укључујући срце. Џарвик је докторирао 1976. на Универзитету Јуте. Као медицински научник он није завршио стаж или резиденцију, и никада није добио дозволу за бављење медицином.[14][15]

Каријера[уреди | уреди извор]

Џарвик се придружио програму за вештачке органе Универзитета у Утаху 1971. године, који је тада водио Вилем Јохан Колф, његов ментор. У то време програм је користио пнеуматски дизајн вештачког срца Клифорда Кван-Гета који је могао да животињу одржи у лабораторији 10 дана. Колф је задао Џарвику да дизајнира ново срце које ће превазићи проблеме Кван-Гетовог срца, што је на крају кулминирало Џарвик-7 уређајем.[16]

Године 1982, тим је извршио имплантацију вештачког срца - други пут, 13 година након Доминго Лиотовог и Дентон Кулијевог првог покушаја из 1969. године.[17] Вилијам Девриес је први имплантирао Џарвик-7 у пензионисаног стоматолога Барнија Кларка на Универзитету у Утаху 2. децембра 1982. Кларку су биле неопходне честе посете болници током следећих 112 дана, након чега је умро. Током учесталих конференција за штампу ради ажурирања стања пацијента, Џарвик је заједно са Девриесом упознавао светске медије о Кларковом стању. Следећих неколико имплантација Џарвик-7 срца спровела је Хумана, велика здравствена осигуравајуц́а кућа. Други пацијент, Вилијам Џ. Шродер, преживео је 620 дана.[18] Године 1983. Џарвик и Девриес примили су награду Златна плоча Америчке академије достигнућа.[19]

Џарвик је 2006. почео да се појављује у телевизијским рекламама за Фајзеров лек за холестерол Липитор. Два члана Конгреса, у оквиру своје кампање против препорука славних личности, започели су истрагу о томе да ли његове телевизијске рекламе представљају медицински савет дат без дозволе за бављење медицином. Једна реклама је приказивала Џарвика како весла, али због осигурања и других разлога он заправо није веслао, већ је коришћен је двојник.[20] Касније је Џарвик изјавио да није користио Липитор док није постао представник компаније.[21] Дана 25. фебруара 2008., Фајзер је најавио да ће прекинути своје огласе са Џарвиком.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Левy, Адам (12. 1. 2021). „Тхе хеарт оф инвентион”. Кноwабле Магазине (на језику: енглески). Аннуал Ревиеwс. дои:10.1146/кноwабле-011221-1Слободан приступ. Приступљено 25. 3. 2022. 
  2. ^ Фрасер, Цхарлес D.; Јаqуисс, Роберт D.Б.; Росентхал, Давид Н.; Хумпл, Тилман; Цантер, Цхарлес Е.; Блацкстоне, Еугене Х.; Нафтел, Давид C.; Ицхорд, Ребецца Н.; Бомгаарс, Лиса; Тwедделл, Јамес С.; Массицотте, M. Патрициа; Туррентине, Марк W.; Цохен, Гордон А.; Деванеy, Ериц Ј.; Пеарце, Ф. Беннетт; Царберрy, Катхлеен Е.; Крослоwитз, Роберт; Алмонд, Цхристопхер С. (2012). „Проспецтиве Триал оф а Педиатриц Вентрицулар Ассист Девице”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 367 (6): 532—541. ПМИД 22873533. дои:10.1056/нејмоа1014164. 
  3. ^ „Неwс – Теxас Цхилдрен'с Хоспитал”. Архивирано из оригинала 2013-04-25. г. 
  4. ^ "Мен ин тхе Неwс: А Паир оф Скиллед Хандс то Гуиде ан Артифициал Хеарт: Роберт Киффлер Јарвик". Артицле ин Тхе Неw Yорк Тимес, 3 Децембер 1982. Ретриевед фром [1] он 2006-06-23.
  5. ^ Маугх II, Тхомас (14. 5. 2008). „Др. Мурраy Е. Јарвик, 84; УЦЛА пхармацологист инвентед ницотине патцх”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 26. 5. 2008. 
  6. ^ „Др. Мурраy Јарвик, цо-инвентор оф ницотине патцх, диес ат 84 ин Санта Моница”. Ассоциатед Пресс. Интернатионал Хералд Трибуне. 10. 5. 2008. Приступљено 26. 5. 2008. 
  7. ^ „Сyрацусе Университy Бyлаwс, Сцопе: Трустеес/Университy Говернанце”. Сyрацусе Университy. 14. 5. 2011. Архивирано из оригинала 30. 1. 2012. г. Приступљено 16. 12. 2011. „Тхрее Трустеес схалл бе елецтед бy тхе Боард то репресент тхе Нортх Централ Неw Yорк, Wестерн Неw Yорк анд Wyоминг Цонференцес оф тхе Унитед Метходист Цхурцх. Тхе Сyрацусе Университy Боард оф Трустеес анд тхе намед цонференцес маy рецомменд персонс фор елецтион ас Трустеес ин тхис цапацитy. Тхе репресентативес неед нот ресиде ин тхе ареас тхеy репресент. 
  8. ^ А Бриеф Репорт оф Цхурцх Релатеднесс: Сyрацусе Университy – Инцорпоратион анд тхе метходист цхурцх. Сyрацусе Университy. 15. 6. 2010. „Тхе цуррент бyлаwс аутхоризе тхе Боард то елецт тхрее Организатион Трустеес: оне Трустее еацх то репресент тхе Нортх Централ Неw Yорк, Wестерн Неw Yорк, анд Wyоминг цонференцес оф тхе Унитед Метходист Цхурцх. Ботх тхе цонференцес анд тхе Боард маy рецомменд персонс фор елецтион ас Организатион Трустеес. Тодаy Сyрацусе Университy ис цонсидеред а Метходист-релатед институтион. Сyрацусе Университy'с аффилиатион ис еxпрессед ин тхе традитион, тхоугх нот регулатион, оф хавинг а Унитед Метходист министер серве ас деан оф Хендрицкс Цхапел анд ин тхе Университy'с партиципатион ин тхе аннуал Университy Теацхер/Сцхолар Аwард спонсоред бy тхе Метходист Цхурцх. Ин аддитион, тхе Университy администерс а нумбер оф Метходист-фундед сцхоларсхипс анд хоусес тхе Бисхоп Ледден Ендоwед Профессорсхип ин тхе Департмент оф Религион. 
  9. ^ Сепаратед бретхрен: а ревиеw оф Протестант, Англицан, Еастерн Ортходоx & отхер религионс ин тхе Унитед Статес. Оур Сундаy Виситор. 2002. ИСБН 9781931709057. Приступљено 27. 3. 2010. „Амонг Протестант деноминатионс, Метходистс таке фирст плаце ин хоспиталс анд цоллегес. Соме оф тхеир оне хундред цоллегес анд университиес хаве алл бут северед тиес wитх тхе деноминатионс, бут отхерс ремаин дефинителy Метходист: Сyрацусе, Бостон, Еморy, Дуке, Дреw, Денвер, анд Соутхерн Метходист. Тхе цхурцх оператес тхрее хундред сиxтy сцхоолс анд институтионс оверсеас. 
  10. ^ а б "Милестонес". Риме Магазине, Марцх 2, 2009 п.18
  11. ^ „А Центурy оф Бриллианце”. Университy оф Утах. Архивирано из оригинала 2010-01-25. г. Приступљено 2010-02-10. 
  12. ^ „Алумни Ассоциатион: Сцхоол оф Медицине Хисторy”. Университy оф Утах. Архивирано из оригинала 28. 3. 2018. г. Приступљено 17. 6. 2018. 
  13. ^ „А Центурy оф Бриллианце: Милестонес”. Университy оф Утах. Архивирано из оригинала 28. 8. 2016. г. Приступљено 17. 6. 2018. 
  14. ^ "Мен ин тхе Неwс: А Паир оф Скиллед Хандс то Гуиде ан Артифициал Хеарт: Роберт Киффлер Јарвик". Артицле ин Тхе Неw Yорк Тимес, 3 Децембер 1982. Ретриевед фром [2] он 2007-05-27.
  15. ^ "Ис тхис целебритy доцтор'с ТВ ад ригхт фор yоу?". Артицле ин НБЦ Неwс, 1 Марцх 2007. Ретриевед фром [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2020) он 2007-05-27.
  16. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 14. 6. 2010.  Греат Ливес фром Хисторy: Инвенторс анд Инвентионс -- Роберт Јарвик
  17. ^ Лиотта/Цоолеy "Ортхотопиц Цардиац Простхесис фор Тwо-Стагед Цардиац Реплацемент," wхицх аппеарс ин Волуме 24 (1969) оф тхе Америцан Јоурнал оф Цардиологy (пп. 723-730).
  18. ^ Артифициал Хеарт - Еарлy девелопментс
  19. ^ „Голден Плате Аwардеес оф тхе Америцан Ацадемy оф Ацхиевемент”. www.ацхиевемент.орг. Америцан Ацадемy оф Ацхиевемент. 
  20. ^ "Цонгресс qуестионс Јарвик'с цредентиалс ин целебритy ад" Тхе Стате, Јануарy 8, 2008.
  21. ^ Америцан Медицал Ассоциатион Јоурнал оф Етхицс Оцтобер 2010, Волуме 12, Нумбер 10: 818-823
  22. ^ Базелл, Роберт (1. 3. 2007). „Ис тхис целебритy доцтор'с ТВ ад ригхт фор yоу?”. НБЦ Неwс. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]